Амерички јасен
Američki jasen (Fraxinus americana L.) naučni naziv potiče od latinskog naziva za vrste ovog roda, a etimološki od grčke reči φρακτός – ograditi, jer su se kočevi jasena upotrebljavali za ogradu.
| Američki jasen | |
|---|---|
| |
| Promena boje lista u oktobru u parku Tašmajdan. | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | F. americana
|
| Binomno ime | |
| Fraxinus americana | |
| |
| Rasprostranjenost vrste | |
| Sinonimi | |
|
Spisak
| |
Sinonimi su: Fraxinus biltmoreana Beadle, Fraxinus glauca Rafinesque, Fraxinus viridis Bosc, Calycomelia americana (L.) Kosteletzky.
Opis vrste uredi
Američki jasen je listopadno drvo, visine 20–25 m (izuzetno 40 m), i prečnika stabla 0,6–1 m (maksimalno 2 m). Kruna retka, otvorena[2]. Kora je siva, već u ranoj mladosti fino podužno deltoidno ispucala. Pupoljci su naspramno raspoređeni, smeđi, vršni pupoljak jajast, zaobljen, pokriven sa 4-6 ljuspi, bočni donekle trouglasti. Ožiljci opalih listova potkovičastog oblika. Mlade grančice gole ili dlakave, tamnozelene do sivozelene, sjajne [3]. Obično formira žilu srčanicu sa nekoliko krupnih žila usmerenih naniže iz kojih polaze tanje bočne žile. U plitkim zemljištima se formira površinski, razgranat korenov sistem [4].
List neparno perasto složen, dug 20–30 cm, sa 5-9 liski. Liske 6–13 cm duge, 3–7 cm široke, jajaste ili eliptične, izvučenog vrha i nesimetrične klinaste ili okruglaste osnove; po obodu većinom cele ili, pri vrhu, malo nazubljene; terminalna liska je najveća. Adaksijalno list tamnozelen, abaksijalno beličastozelen i dlakav duž nerava. Lisna peteljka je žućkasta. Listovi u jesen žute, bronzane ili ljubičastocrvene boje [3].
Cvetovi su dvodomi, u bočnim metlicama, bez krunice, čašica je četvorozuba duga 1mm i zadržava se na plodu. Muški cvetovi sa dva prašnika, a ženski sa natcvetnim tučkom i dvorežnjevitim žigom. Cveta pre listanja, u drugoj polovini aprila [2].
Plod je krilata jednosemena orašica 3–5 cm duga, 4–7 mm široka. Krilo je na vrhu usečeno ili celo, obuhvata samo gornju trećinu ili polovinu ploda. Plodonosi svake godine, ali pun urod je svake 3. do svake 5. godine. Dijaspora anemohorijom.
Seme sa opnastom semenjačom sraslom sa endospermom. Seme dugo 12–16 mm, usko valjkasto, žuto, uzdužno naborano, sa smeđom semenjačom, albuminsko[5]. Embrion krupan lopatastog tipa obložen endospermom. Seme sazreva u septembru i oktobru i opada u dužem periodu od novembra do proleća, očuva klijavost 2-4 godine. Počinje da plodonosi 6. do 8. godine na osami, a 15. do 20. u sklopu. Klijavost svežeg semena je 60-70%. U jednom kg ima oko 30.000 zrna.
Areal uredi
Istok Severne Amerike-jugoistočna Kanada (Nova Škotska, Nju Bransvik, Kvebek i Ontario) i istok SAD, na zapad do Minesote, Nebraske, Kanzasa, Oklahome i Teksasa, na jugu do severne Floride uglavnom u vlažnim šumama. Raste od nivoa mora do 600 m nadmorske visine na severu areala i 1.500 m na južnim Apalačima. Najrasprostranjeniji jasen u Severnoj Americi, gde se često i gaji[3]. Kultiviše se od 1724. godine[6].
Bioekološke karakteristike uredi
Klima u okviru njegovog prirodnog areala jako varira. Srednje januarske temperature su u rasponu od -14 °C do 12 °C, a srednje julske od 18 °C do 27 °C. Bez mraza je 90 do 270 dana godišnje. Srednja količina padavina varira od 760 do 1520 mm[4]. Vrsta je polusciofit, osim u ranoj mladosti kada je cciofilna. Najbolje uspeva na plodnim, nizinskim zemljištima, bogatim azotom i kalcijumom, ali ne izbegava ni srazmerno suva zemljišta[2]. Rast je u mladosti brz, krajem treće godine može da dostigne visinu od 2 m. Uspeva i na kiselim i na alkalnim zemljištima. Na prirodnim staništima raste pretežno na aluvijalnim terenima.
Razmnožavanje uredi
Seme se seje u proleće, u aprilu, na dubini od 4 cm. Normativ setve je 5-10 g/m. Seme je dormantno pa se posle branja stratifikuje 30 dana na 10-24 °C, a zatim 60 dana na 5 °C. Klijanje je epigeično. Klijavac sa crvenkastim hipokotilom, i linearno izduženim kotiledonima, 40–50 mm dugim, 4–5 mm širokim, kratko klinaste osnove, na kratkim drškama. Prvi listovi prosti, duguljasto-jajasti, bledozeleni, do 45 mm dugi, oko 25 mm široki, s naličja ponešto sivkasti i kratko dlakavi duž srednjeg nerva, s lica tamnije zeleni, po obodu nepravilno nazubljeni, na kraćim drškama. Epikotil crvenkasto-zelenkast[5]. Razmnožavanje reznicama stabla je bezuspešno, pa se kultivari američkog jasena kaleme običnim spajanjem tokom januara-februara ili okuliranjem na aktivni pupoljak na otvorenom. Kao podloge koristi se beli ili pensilvanski jasen[7].
-
Kora. -
Ženski cvetovi. -
Krilate orašice. -
Klijavci sa primarnim prostim listovima.
.jpg)
Kultivari uredi
- ‘Fall Purple‘ muški klon izrazito ljubičastih listova; dostiže visinu od 18 m, a širinu krune 12 m;
- ‘Rosehill‘ muški klon tamnozelenih, sjajnih listova. Jesenja boja je bronzanocrvena; dostiže visinu 15 m, a širinu krune 10 m[8].
- ‘Autumn Applause’ klon okrugle, guste krune na uspravnom stablu, visine do 20 m; jesenje boje lista tamnocrvena;
- ‘Greenspire‘ nešto niži, uži klon sa tamnozelenim listovima leti koji u jesen prelaze u tamnonarandžastu boju;
- ‘Jeffnor‘ (‘Northern Blaze‘) je otporan na zimska oštećenja, dosta je visoko drvo, u jesen je boja ljubičasta;
- ‘Jungiger‘ (‘Autumn Purple‘) najkomercijalniji, raste brzo, listovi su fine zelene boje u leto, dok u jesen postaju crvenoljubičasti;
- ‘Skycole‘ (‘Skyliner‘) dobrog oblika, simetrično raste do 18 m visine, sa zelenim listovima, koji u jesen menjaju boju u narandžastu ili crvenu;[9].
Značaj uredi
Američki jasen nema prednosti nad evropskim koje bi ga preporučile za uzgoj u šumarstvu[2]. Drvo mu je jedričavo; srčika i beljika se teško razlikuju. Beljika je široka, svetlosmeđa, a srčika svetlosmeđa do crvenosmeđa. Drvo je po osobinama slično belom jasenu, tvrdo je, teško, čvrsto, žilavo, elastično i bez mirisa. Dobro se obrađuje alatima, reže i tokari; čvrstoo drži eksere i zavrtnje; trajno je i nije sklono deformacijama. Gustina drveta u prosušenom stanju je 670 kg/m³. Upotrebljava se za proizvodnju nameštaja, parketa, sportskih sprava, muzičkih instrumenata (električnih gitara), čamaca, furnira, a zbog tvrdoće za bejzbol palice i držalje za alat [10][11].
U Severnoj Americi ima široku primenu kao ukrasno drvo zbog brzog rasta i atraktivnih boja lista u jesen. Introdukovana je u Evropu kao dekorativna vrsta za alejnu i grupnu sadnju, gde se lako širi samosevom i potencijalno je invazivna, pa treba, za ovu svrhu, koristiti muške klonove.
U tradiciji starosedelaca Amerike postoji verovanje da američki jasen štiti od ujeda zvečarki pa su ga lovci nosili na odeći i obući. Lišćem se hrane mnoge ptice (divlje patke, prepelice, zebe) i veverice[4].
Reference uredi
- ^ Jerome, D., Westwood, M., Oldfield, S. & Romero-Severson (2016). „Fraxinus Americana”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2017.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 14. 9. 2017.
- ^ a b v g Jovanović, B. (1985): Dendrologija. IV izmenjeno izdanje. Univerzitet u Beogradu. Beograd
- ^ a b v Harlow, W, Harrar, E, Hardin, J, White, F. (1996): Textbook of Dendrology. McGraw-Hill Inc.
- ^ a b v Burns, R, Honkala, B. (eds.) (1990): Silvics of North America, Vol. 2. Forest Service, United states department of agriculture. Washington.
- ^ a b Stilinović, S. (1985): Semenarstvo šumskog i ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd
- ^ Russel, T, Cutler, C, Walters, M. (2007): Trees of the world. Hermes house. London
- ^ Grbić, M. : Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. . Београд. 2004. ISBN 978-86-7602-009-6.
- ^ Church, G. (2003). Trees and Shrubs for Foliage. Garden Art Press.
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 23. 6. 2002. g. Pristupljeno 20. 6. 2018.
- ^ Begemann, H. (1981): Das grosse Lexikon der Nutzhöltzer, Band I. Deutscher betriebswirte Verlag. Gernsbach
- ^ Vorobьev, G. (ed.) (1982): Drevesnыe porodы mira, Tom 2. Lesnaя promыšlennost. Moskva
Literatura uredi
- Church, G. (2003). Trees and Shrubs for Foliage. Garden Art Press.
