Amidžin konak

објекат и непокретно културно добро у Шумадијском управном округу, Србија

Amidžin konak u Kragujevcu je jedina sačuvana zgrada iz kompleksa dvorskih objekata Miloševog doba. Konak nosi ime i Momački, jer je služio za smeštaj kneževih momaka iz najbliže pratnje. Predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja, rešenjem Zavoda za naučno proučavanje spomenika kulture Beograd br. 446/47, od 28. oktobra 1947. godine, a kategorisana kao kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju 7. aprila 1979.godine, Službeni Glasnik RS, br. 14/79.[1]

Amidžin konak
Amidžin konak
Opšte informacije
MestoKragujevac
OpštinaKragujevac
Vreme nastanka1818-1822.
Tip kulturnog dobraSpomenik kulture od velikog značaja
Nadležna ustanova za zaštituZavod za zaštitu spomenika kulture
www.kulturnonasledje.com

U njegovoj neposrednoj blizini se nalazio konak kneza Miloša (uništen 1941. godine) i Šareni konak, konak kneginje Ljubice (izgoreo u požaru 1884. godine). Sagrađen je u periodu od 1818. do 1822. godine za dvorsko osoblje na čijem čelu je bio domostroitelj Kneževog dvora Sima Milosavljević Paštrmac, rodom iz Paštrme, zaseoka u Ramaći. Miloš ga je zvao Amidža (tur. stric), pa je tako konak dobio naziv. Paštrmčeva porodična kuća i danas postoji, u ul. Svetozara Markovića 3.

Konak su gradili najbolji majstori tog vremena, Janja Mihailović, Todor Petrović, majstor Veselin. Rađen je u balkansko-orijentalnom duhu, u vreme kada je Srbija još uvek bila pod turskom vlašću i tek sticala autonomiju. Sam konak je sagrađen na kosom terenu, tako da se čini kao da ima nekakav polusprat. Deo prizemlja je ojačan posebnom konstrukcijom od kamena.

Na ulazna vrata je postavljen zvekir od kovanog gvožđa, pored kojeg su smešteni mali prozori, ukrašeni kovanim rešetkama. Na gornjem delu se nalazi trem. Objekat je zidan bondrukom, uobičajnim načinom građenja u 19. veku. Enterijer je podeljen na osam prostorija, koje su služile za smeštaj i spavanje.

Početak vladavine kneza Miloša je ujedno i početak utemeljenja jednog novog građenja, pod jakim uticajem umetnosti turske imperije. Ovakav način gradnje karakteriše odsustvo ornamenata i minimalna ukrašenost. To se posebno odnosi na fasade i prozore na kućama, koji su manje ukrašavani.

Galerija uredi

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ „Amidžin konak”. Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac. Pristupljeno 9. 1. 2019. 

Spoljašnje veze uredi