Amnesti internašonal

Amnesti internašonal, skraćeno Amnesti ili AI (engl. Amnesty International, Amnesty ili AI - međunarodna amnestija) je svetska organizacija za zaštitu ljudskih prava, sa više od sedam miliona članova, sa podrškom širom sveta, koja se suprotstavlja akcijama vlada i grupa koje pokušavaju da osujete ljude u korišćenju svojih prava.

Amnesti internašonal
Amnesty International Sections 2012.svg
     Odeljenja Amnesti internašonala po državama
Motobolje je upaliti sveću nego proklinjati tamu
OsnivačPiter Benenson
Datum osnivanjajul 1961.
Tipnon profit,
nevladina organizacija
Metod delovanjamedijska pažnja,
apeli,
kampanje,
lobiranje
SedišteLondon,
 Ujedinjeno Kraljevstvo
Područje delovanjaširom sveta
Članoviviše od 7 miliona
Generalni sekretarKumi Naidu,
 Južnoafrička Republika
(od 2018)
Veb-sajtwww.amnesty.org

Organizaciju je u Londonu 1961. godine osnovao advokat Piter Benenson, na temeljima međunarodno prihvaćenih standarda ljudskih prava, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i drugih dokumenata. Amnesti internašonal je pre svega nezavisna, neprofitna i nevladina organizacija.

Amnesti internašonal je dobitnik Nobelove nagrade za mir 1977. za kampanju protiv mučenja, nagrade Ujedinjenih nacija na polju ljudskih prava 1978. i Evropske nagrade ljudskih prava (nagrade Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za ljudska prava), medicinskoj sekciji ove organizacije 1983. godine.

Prepoznatljiv simbol i logo Amnesti internašonala je sveća koja gori, obavijena bodljikavom žicom, gde sveća upozorava javnost i predstavlja svetlost i nadu za sve one čija su prava i životi ugroženi. Moto organizacije je: Bolje je upaliti sveću, nego proklinjati tamu.

Protest protiv kršenja ljudskih prava u zatvoru Guantanamo 2006.

Amnesti internašonal deluje kroz kampanje, lobiranja, istraživanja i medijsko skretanje pažnje na probleme. Glavne oblasti delovanja članova organizacije su ljudsko dostojanstvo, prava žena i dece, prava izbeglica, kao i podrška svima ostalima na kojima se zbog svojih uverenja i statusa manjine krše ljudska prava.

Zahtevi za ukidanje smrtne kazne, vršenje pritisaka na vlade država za oslobađanje zatočenika savesti i političkih zatvorenika, obezbeđivanje pravednih suđenja, kampanje protiv torture, okrutnog postupanja u zatvorima, političkih ubistava i progona ljudi zbog drugačijeg mišljenja[1], još su neke od važnih oblasti delovanja Amnestija.

Organizacija deluje nezavisno od vlada i ideologija[1].

NagradeUredi

  • Erazmova nagrada za mir (1976)
  • Nobelova nagrada za mir (1977)
  • Nagrada Ujedinjenih nacija (1978)
  • Evropska nagrada ljudskih prava (1983)
  • Nagrada slobode govora (Freedom of speech Award) (1984)
  • Nagrada Ulof Palme (1991)

IzvoriUredi

  1. ^ a b Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.

Spoljašnje vezeUredi