Amsterdam
Amsterdam je grad u zapadnoj Holandiji[4] i najveći grad Holandije. Osnovan je krajem 12. veka kao malo ribarsko mesto na obali reke Amstel. Danas je najveći grad u državi i finansijski i kulturni centar. U gradu živi 975 061 stanovnika[5] dok je broj stanovnika metropolske teritorije oko 2 691 477. On je i deo velike konurbacije Randstad u kojoj živi 7.100.000 stanovnika.[6][7][8] Grad, koji njegovi stanovnici ponekad zovu i Mokum[9] (što potiče iz hebrejskog), nalazi se u provinciji Severna Holandija na ušću reke Amstel u zaliv IJ.
| Amsterdam hol. Amsterdam | |
|---|---|
 Amsterdam iz vazduha | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Kraljevina Holandija |
| Konstitutivna država | Holandija |
| Provincija | Severna Holandija |
| Osnovan | 12. vek |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2014. | 811.000 |
| — gustina | 4 892 st./km2 |
| Aglomeracija | 1.571.234 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 52° 22′ 13″ S; 4° 53′ 26″ I / 52.370197° S; 4.890444° I |
| Vremenska zona | UTC+1, leti UTC+2 |
| Aps. visina | -2[3] m |
| Površina | 219[1][2] km2 |
  Amsterdam Amsterdam na karti Holandije | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Femke Halsema (od 2018) |
| Veb-sajt | |
| www.amsterdam.nl | |
Iako je glavni grad Holandije, sedište vlade ne nalazi se u Amsterdamu već u Hagu.[4] Staro jezgro grada, jedno je od najvećih u Evropi, izgrađeno je u 17. veku. Oblik je definisan kružnim vodenim kanalima. U gradu se nalazi više poznatih muzeja. Između ostalih: Zemaljski (Rijks) muzej, muzej Van Goga, Rembrantov muzej i dr. Amsterdam nije glavni grad Severne Holandije, provincije u kojoj se nalazi, već je to Harlem.
Oblik grada je definisan kružnim vodenim kanalima budući da je Amsterdam (ime: brana/nasip na Amstelu) izgrađen najpre kao malo ribarsko mesto, koje je dobilo povelju kojom se priznaje za grad 1300. godine[4], potom u 17. veku kao grad čiju jednu četvrtinu teritorije obuhvata vodena površina. Tokom tog istog veka — za Nizozemsku zlatnog veka — Amsterdam postaje jedan od finansijskih centara Evrope, prvenstveno zahvaljujući razvijenom bankarstvu i brušenju dijamanata, ali isto tako i zbog odličnih trgovačkih veza koje je imao sa svetom. Celokupni sistem kanala kroz koje su nekada nizozemski brodovi odlazili put Indonezije, Surinama i drugih bivših nizozemskih kolonija, danas je na listi Uneskove svetske baštine 2010. godine.
Amsterdam je i danas jedan od najvećih finansijskih centara Evrope, ali i jedna od njenih kulturnih prestonica. Prema istraživanju koje je sprovela organizacija Economist Intelligence Unit, to je drugi najbolji grad za život. Grad svake godine beleži izuzetnu turističku posećenost. Pored Rajks muzeja, muzeja Vinsenta van Goga i Rembranta i kuće Ane Frank, velikom prihodu od turizma Amsterdam treba prvenstveno da zahvali legalizovanoj prostituciji i četvrti crvenih fenjera (De Valen), legalizovanom konzumiranju lakih droga i postojanju više stotina kofi šopova u kojima se mogu kupiti najrazličitije vrste kanabisa, kao i izuzetno bogatim sadržajima namenjenim LGBT zajednici, među kojima je i Amsterdamska gej parada — turistički najposećenija manifestacija koja se održava na teritoriji Holandije.
Amsterdam svoje ime duguje jednoj brani na rijeci Amstel iz 13. veka. Proglašen je gradom 1300. godine [4]te nakon toga vremenom je dostigao svoje zlatno doba postavši jedna od najvažnijih luka i trgovačkih gradova sveta. Uticaj stranaca, ponajviše iz Nemačke i skandinavskih zemalja doveo je do enormnog porasta stanovništva u 16. veku, uključujući i izgradnju sistema kanala u svrhu utvrđenja i odbrane grada, koji je kasnije postao poznat kao prsten kanala. Zbog brojnih kanala, Amsterdam ponekad nazivaju i Venecijom severa.
Grad je podeljen u sedam upravnih okruga. Grad ima brojna naselja, uključujući i međunarodno poznati Jordan.
Gradski okruzi uredi
Od 1. maja 2010. godine uvedena je nova podela gradskih okruga u Amsterdamu, ranije 14 a danas samo sedam okruga. Svaki od okruga je dalje podeljen na naselja. Do 2014. svaki od ovih okruga imao je svoja vlastita okružna veća i široki spektar mesnih ovlašćenja i nadležnosti. Od 2014. godine na njihovom čelu su komisije okruga (hol. bestuurscommissies).
Okrug Centar
- Uži deo gradskog centra sa naseljima Jordan, Grahtengordel, Ostelijke Ejlanden, Vestelijke Ejlanden, Rapenburg, Czar Peterburt i Harlemerburt.
Okrug Zapad:
- Vesterpark (Kolenkitburt, Sparndamerburt, Statslidenburt, Frederik Hendrikburt)
- Amsterdam Aud-Vest (Helmersburt, Kinkerburt, Vondelburt)
- De Barsjes (Merkatorburt, Admiralenburt)
- Bos en Lomer (sa selom Sloterdijk)
Okrug Novi zapad:
- Gajzenveld-Slotermer (Slotermer, Spiringhorn)
- Osdorp sa De Akerom
- Slotervart (Overtomse Veld, Niuv-Sloten)
- Vestport (zapadno lučko područje, industrijska zona Sloterdijk, Teleport, Ruigord)
- Sloten (sa naseljima Niuv Sloten i Ostoever)
Okrug Jug:
Okrug Istok:
- Ost/Vatergrafsmer, de Omval, Daperburt, Transvalbuurt, Julianapark, Zeeburg, Indijska četvrt, istočno lučko područje, IJburg
Okrug Sjever:
- Sela Durgerdam, Zunderdorp, Ransdorp, Holislot, naselja Buikslot, Molenvijk, Buikslotermer i Floradorp.
Okrug Jugoistok:
Istorija uredi
Rana istorija (1200—1585) uredi
Ime grada se izvodi iz imena jedne brane sa ustavom iz 13. veka sa prevodnicom na reci Amstel. Najstariji zapis o današnjem Amsterdamu je onaj od 27. oktobra 1275. koji govori o malom ribarskom selu Amstelredam. Latinsko ime tog naselje bilo je Amstelodamum.[10] Na rečnom ušću bilo je potrebno podignuti nasipe, da bi se građevine sa obe strane ušća zaštitile od poplava. U to vreme, Zejderze je bio otvoreni zaliv Severnog mora, a zemljište se slegalo zbog mera odvodnjavanja. Tim branama, kakvih je duž zaliva Zejderze bilo mnogo, pripadale su i prevodnice kojima se rečna voda propuštala, a ujedno su i omogućavale plovidbu brodova.
Brana koja je napravljena na Amstelu povezivala je dva naselja koja su nastala na obe strane brane, a i danas se ta naselja nazivaju Aude Zijde i Niuve Zijde (nova i stara strana). Naselje je nakon izgradnje brane, brzo izraslo, pa je već 1300. dobilo status grada.
Do 12. veka današnja nizozemska provincija Holandija bila je većim delom slabo naseljena. Radi se jednom vrlo vlažnom području, koji se uglavnom sastoji iz močvara, kroz koje teku mnoge reke i vodotoci. Jedna od tih reka bila je i Amstel, koja se uliva u uski morski rukavac nazvan IJ. Krajem 12. veka oko rečne brane nastalo je malo naselje. Arheološka iskopavanja pokazala su da je stara dečija pesmica Amsterdame, lepi grade, na stubovima napravljen si, gotovo u potpunosti tačna. Pomoću brojnih stubova ispod građevina, koji su ponegde bili ubodeni i do 18 m kroz blatnjavu zemlju sve do čvrstog peska, pravljene su kuće i ulice iznad močvare. Brana na Amstelu se održala sve do danas, mada je u međuvremenu na njenom mestu nastao deo grada zvani Dam.
Početkom 13. veka Amsterdamu tadašnji vladar daje status grada. Tokom 14. a posebno u 15. veku Amsterdam je doživeo nagli razvoj i već tada je započelo njegovo zlatno doba.
Zlatno doba (1585—1672) uredi
Ovaj period je period velikih trgovačkih uspeha. U to doba Amsterdam je bio prestonica trgovačkog sveta. U toku ovog perioda nastao je i prepoznatljiv gradski pejzaž. Neke od najznačajnijih građevina datiraju upravo iz ovog perioda. Jedan od primera je Kraljevska palata na trgu Dam.
Amsterdam nikad nije bio član Hanze.[11] Ribolov, koji je ispočetka bio glavni izvor prihoda, krčio je put razvoju trgovine. Španska aneksija Portugala 1580. primorala je severnu Holandiju da sama počne da upućuje svoje brodove prema Indiji. Prve plovidbe započele su i amsterdamske luke i odmah su postigle uspeh. Uzbuđeni ovim događajem, uskoro su u se celoj državi počeli praviti brodovi koji su se slali za Indiju. Iz ovih pojedinačnih inicijativa nastala je 1602. Holandska istočnoindijska kompanija (hol. Vereenigde Oost-Indische Compagnie ili VOC). Grad Amsterdam sam je učestvovao sa više od polovine ukupnog kapitala koji je uložen u novu kompaniju. Polovinom 17. veka Amsterdam je važio za najprosperitetniji grad Evrope. U njegovim lukama i skladištima bile su nagomilane velike količine začina, svile i drugih dragocenosti iz Indije i pacifičkog područja.
Kongregacionističke verske izbeglice iz Engleske osnovale su 1609. prvu baptističku zajednicu, pod vodstvom Jona Smita i Tomasa Helvisa, u jednoj pekari u amsterdamskoj ulici Bakerstrat. Ta zajednica bila je začetnica jedne od današnjih najvećih protestantskih crkvenih zajednica.
Doba zlata i srebra (1672—1795) uredi
Prekretna godina u istoriji ovog grada je 1672, kada je Nizozemska odolevala simultanim napadima Engleza i Francuza. Ova godina označava kraj zlatnog doba. Ipak Amsterdam uspeva da održi svoju poziciju i u ovom periodu.
Francusko-holandski rat završen je 1679. prednošću za francusku krunu. Zbog tog rata, luka u Amsterdamu bila je nedostupna za trgovačku flotu sa robom iz Indije. To je dovelo do propadanja Amsterdama kao jedne od najvažnijih luka za svetsku trgovinu i dovelo je do kraja 17. veka do promene u ekonomskoj strukturu grada. Amsterdam je izgubivši svoj položaj kao važna svetska luka, dobio istovremeno sve veći uticaj na evropskom monetarnom tržištu. Vremenom je grad postao jedan od vodećih finansijskih centara sveta, gde su se nalazile velike banke za evropske vladare, koji su pozajmljenim novcem iz amsterdamskih banaka vodili svoje skupe ratove.
Recesija i opadanje (1795—1813) uredi
Godine 1795. Nizozemska prestaje da bude republika. Ubrzo zatim počinje francuska okupacija. U toku perioda od 1795.1813 godine Amsterdam pati od recesije.
Novija istorija (1813—1940) uredi
Ovaj period je zapamćen kao period ekonomskog oporavka i ekspanzije. Zabeležen je značajan rast u populaciji, kao posledica razvoja pre svega industrije, koja je pokrenula zlatno doba. Grad se sve više širi.
Godine 1928, su Amsterdamu su održane Olimpijske igre.
Iako je bio uglavnom pošteđen direktnih borbi u Drugom svetskom ratu, teško je stradao za vreme nemačke okupacije. Od 80.000 tamošnjih Jevreja, samo njih 5000 je preživelo holokaust.
Mnogobrojni spomenici, od kojih su neki stari nekoliko vekova, krase gradsko jezgro. Gotovo 7.000 prodavnica i skladišta, kao i gotovo 1.300 mostova iz perioda od 16. do 18. veka svedoče o ovom zlatnom dobu Amsterdama. Trgovačke kuće su izgrađene duž 165 kanala koji su, između ostalog, služili i kao transportni putevi za bržu raspodelu uvezenih roba po gradu. Jedan od najvećih starih gradova Evrope sa svojim prelepim građevinama proglašen je Svetskom baštinom 2010. godine i uvršten na Uneskov spisak.[12]
Geografija uredi
Amsterdam leži u zalivu IJ, na jugu jezera Markermer, on je povezan sa Severnim morem i lukom IJmojden, preko Nordzekanala.[13] Amsterdam je poznat po tome što je 1683/84. izabran kao nulta tačka za merenje nadmorske visine. Izabran je nivo vode srednje visokog vodostaja. Ovaj nivo vode nalazio je oko 17 cm iznad srednjeg nivoa mora. Nivo mora u amsterdamskom sistemu kanala danas je oko 40 cm ispod srednjeg nivoa Severnog mora.
Vremenska zona uredi
Kao i cela Nizozemska, Amsterdam se nalazi u srednjoevropskoj vremenskoj zoni. Pošto se grad nalazi na krajnjem zapadu ove vremenske zone, sunce se nalazi tačno na jugu (podne) tek oko 12:40 h, odnosno oko 13:40 h tokom letnjeg računanja vremena. Ovo, zajedno sa relativno severnim položajem grada, pokazuje se na relativno kasnom zalasku sunca. Sredinom leta sve do 23 sata napolju se može relativno dobro videti. Mnoge prodavnice se otvaraju tek oko 10:00 h ujutro, a barovi i kafići su otvoreni najčešće do 2:00 h posle ponoći.
Klima uredi
Vreme u Nizozemskoj, pa tako i u Amsterdamu, varira po pravilu od blagog mraza tokom zime uz vrlo malo snega do sunčanih dana tokom leta, kada su temperature između 20 i 30 °C. Proleća i jeseni su blage, ali često mogu biti vrlo vlažne, kada ponekad mesečno padne i preko 100 mm (100 l/m²) padavina.
| Klima Aerodrom Shiphol | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 13,9 (57) |
16,6 (61,9) |
21,1 (70) |
27,0 (80,6) |
31,5 (88,7) |
33,2 (91,8) |
32,3 (90,1) |
34,5 (94,1) |
29,4 (84,9) |
25,0 (77) |
17,5 (63,5) |
15,5 (59,9) |
34,5 (94,1) |
| Maksimum, °C (°F) | 5,8 (42,4) |
6,3 (43,3) |
9,6 (49,3) |
13,5 (56,3) |
17,4 (63,3) |
19,7 (67,5) |
22,0 (71,6) |
22,1 (71,8) |
18,8 (65,8) |
14,5 (58,1) |
9,7 (49,5) |
6,4 (43,5) |
13,82 (56,87) |
| Prosek, °C (°F) | 3,4 (38,1) |
3,5 (38,3) |
6,1 (43) |
9,1 (48,4) |
12,9 (55,2) |
15,4 (59,7) |
17,6 (63,7) |
17,5 (63,5) |
14,7 (58,5) |
11,0 (51,8) |
7,1 (44,8) |
4,0 (39,2) |
10,19 (50,35) |
| Minimum, °C (°F) | 0,8 (33,4) |
0,5 (32,9) |
2,6 (36,7) |
4,6 (40,3) |
8,2 (46,8) |
10,8 (51,4) |
12,0 (53,6) |
11,8 (53,2) |
10,6 (51,1) |
7,5 (45,5) |
4,2 (39,6) |
1,5 (34,7) |
6,26 (43,27) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −15,4 (4,3) |
−15,0 (5) |
−11,1 (12) |
−4,7 (23,5) |
−1,1 (30) |
2,3 (36,1) |
5,0 (41) |
5,0 (41) |
2,0 (35,6) |
−3,4 (25,9) |
−6,9 (19,6) |
−14,8 (5,4) |
−15,4 (4,3) |
| Količina padavina, mm (in) | 66,6 (2,622) |
50,6 (1,992) |
60,6 (2,386) |
40,9 (1,61) |
55,6 (2,189) |
66,0 (2,598) |
76,5 (3,012) |
85,9 (3,382) |
82,4 (3,244) |
89,6 (3,528) |
87,2 (3,433) |
76,3 (3,004) |
838,2 (33) |
| Dani sa padavinama (≥ 1 mm) | 12 | 10 | 11 | 9 | 10 | 10 | 10 | 10 | 12 | 13 | 13 | 13 | 132 |
| Dani sa snegom | 6 | 6 | 4 | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 3 | 5 | 26 |
| Relativna vlažnost, % | 88 | 86 | 83 | 78 | 76 | 78 | 79 | 80 | 83 | 86 | 89 | 90 | 83 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 63,2 | 87,5 | 126,3 | 182,7 | 221,9 | 205,7 | 217,0 | 197,0 | 139,4 | 109,1 | 61,7 | 50,5 | 1.662 |
| Izvor #1: Kraljevski holandski metereološki institut (1981–2010 normale, normale snežnih dana za 1971–2000)[14] | |||||||||||||
| Izvor #2: Royal Netherlands Meteorological Institute (1971–2000 extremes)[15] | |||||||||||||
Stanovništvo uredi
Prema proceni, u gradu je 2008. živelo 731.288 stanovnika.
| 1980. | 1990. | 2000. | 2008. |
|---|---|---|---|
| 716.919[16] | 695.162[16] | 731.288[16] | 747.584[16] |
Više od 170 različitih nacionalnosti živi u Amsterdamu. Staro jezgro grada, jedno je od najvećih u Evropi, izgrađeno je u 17. veku. Stanovništvo Amsterdama predstavlja složen etnički i religijski mozaik. Pre Drugog svetskog rata 10% stanovništva Amsterdama su činili Jevreji.
Politika uredi
Od 7. jula 2010. bivši nizozemski ministar urbanizma i integracija, Eberhard van der Lan, postao je gradonačelnik Amsterdama.[17]
Amsterdam je i centar legalnog konzumiranja droga u Evropi, pa ovde dolaze brojni turisti. Razlog za to je liberalna politika Holandije. Naročito su brojni inostrani turisti i zavisnici. U 2005. godini postojalo je oko 750 kafića za legalno konzumiranje lakih droga ( Coffeeshops) u celoj Nizozemskoj, dok ih je čak 228 bilo u samom Amsterdamu (stanje: 2009).[18] Stoga je Amsterdam postao dom za brojne strance koji zbog svoje zavisnosti ili načina života nisu poželjni u svojim zemljama.
Od 1998. policija može sprovoditi kontrole osoba, pod motom Amsterdam Wapenvrij („Amsterdam bez oružja“). Razlog kontrola je veliki broj nelegalnog oružja i ogroman broj incidenata povezanih s njim. Osim racija, pojačane su i kontrole identifikacijskih dokumenata. Od 1. januara 2005. u celoj Nizozemskoj na snazi je pravilo da svaka osoba starija od 14 godina mora imati važeći identifikacijski dokument koji mora nositi sa sobom. Međutim, ovo nije samo u svrhu posedovanja oružja, jer su kontrolama pronađene i velike količine droga, te osobe koje su već duže vremena u bekstvu od policije zbog različitih krivičnih dela. U principu, svaka osoba može biti kontrolisana ukoliko se zatekne na određenom području ili objektu u trenutku kontrole. Policija ima pravo da proveri sadržaj zapakovanih roba, saobraćajnih sredstava i odeće osoba.[19] Kontrole se mogu sprovoditi i na područjima koje odredi gradonačelnik, u skladu sa članom 151B opštinskog statuta.[20]
Gradsko veće uredi
Opštinsko veće Amsterdama ima ukupno 45 članova (stanje: mart 2010).[21] Veće sačinjavaju sljedeće stranke:
- Partij van de Arbeid (Radnička stranka) (PvdA): 15 članova
- Volkspartij voor Vrijheid en Democratie (Narodna stranka za slobodu i demokratiju) (VVD) 8 članova
- GroenLinks (Zeleni levi) (GL): 7 članova
- Democraten 66 (Demokrati 66) (D66): 7 članova
- Socialistische Partij (Socijalistička stranka) (SP): 3 člana
- Christen Democratisch Appèl (Hrišćansko-demokratski poziv) (CDA): 2 člana
- Red Amsterdam: 1 član
- Trots op Nederland (Ponosni na Nizozemsku) (TON): 1 član
- Partij voor de Dieren (PvdD): 1 član
Arhitektura uredi
Pošto u istoriji Amsterdama kanali predstavljaju jedan od osnovnih puteva za transport roba i ljudi, bilo je uobičajeno da se porez na zgrade meri po širini zgrade koju zauzima duž kanala. Vremenom kao posledica tog poreza, kuće u Amsterdamu su građene tako da su lica zgrada vrlo uska, ali su relativno duge i visoke, kako bi obezbedile dovoljno životnog prostora i skladišta za robe. Međutim ovaj način gradnje nije bio pogodan za zgrade sa širim stepeništima, jer su stepeništa bila uglavnom preuska za kabaste stvari i nameštaj. Predmeti, koje bi inače bilo vrlo teško uneti preko stepeništa, obično su se u kuću unosili kroz prozore. Da bi se ova operacija olakšala, na zabatima mnogih istorijskih objekata postoje isturene grede, na kojima se mogao instalirati čekrk. Osim toga, mnoge fasade zgrada su blago nagnute prema napred, ali ne greškom nego arhitektonskim planom, što se naziva op vluht.[22] Nagib prema napred iznosi od 0,2 do 2,5 cm po jednom metru visine. Zabat nije mogao biti građen u širinu zbog ograničenosti, ali zato gradio u visinu, čime se isticalo bogatstvo vlasnika. Varijacije zabata iz četiri veka krase arhitektonski izgled starog grada. Naročito česte su vrsta stepenastih zabata, zabata u obliku kljuna, zvona ili traka.[23]
S druge strane, ranije su kuće u Amsterdamu bile građene na drvenim stubovima, ali su se oni tokom mnogih vekova polako raspali.[22] Zbog toga, istorijski centar Amsterdama ostavlja donekle kriv ili iskrivljen utisak.[24] Amsterdam stoji na oko pet miliona drvenih stubova, koji su morali biti postavljeni zbog vlažnog, peskovitog tla ispod grada. Danas, zbog dužeg veka trajanja i jednostavnijeg načina gradnje, koriste se betonski stubovi zabodeni još dublje u tlo. Glavna željeznička stanica na primer stoji na oko 8.600 stubova,[25] a Kraljevska palata na 13.659 stubova.[26] Veći deo ovih drvenih stubova dopremljen je iz šuma sa nemačkog Švarcvalda ili severne Bavarske (Frankenvald), pomoću splavova niz reku. Takođe i drvena građa za kuće i brodove kao i drvo za ogrev dopremani su splavovima iz tih šuma.
Privreda uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Kultura uredi
Amsterdam je jedan od centara evropske kulture: od pozorišnih predstava do uličnih performera, od bioskopa i koncertnih sala do antikvarnica u muzejskoj četvrti. Svake godine u Amsterdamu se odigrava stotina premijera na raznim pozornicama širom grada i jako puno svetski poznatih imena održava koncerte, gostovanja, predavanja. Bioskop Tusčinski teatar je podignut 1921. u mešavini stilova art deko i „Amsterdamske škole“.
Gej parada uredi
Otvaranjem dva velika plesna podijuma za homoseksualce, 1955. De Sakel na trgu Ledseplen i 1958. De Odeon Kring (DOK) kao i kasnijom liberalizacijom i politikom prema ovoj grupi u sklopu seksualne revolucije sredinom 1960-ih, Amsterdam je posao gej prestolnica Evrope.[27] Oba plesna podijuma (koja su u međuvremenu zatvorena) bila su ovoj grupi zanimljivija od homoseksualnog seksa u toaletima ili kruzinga (potraga za homoseksualnim partnerima). Međutim, i danas ovi podijumi predstavljaju veliku atrakciju za turiste. Od 1996. postoji "Amsterdamska gej parada", parada na kanalima, koja se svake godine održava prve subote u augustu na kanalu Prinsengraht i Amstelu. Amsterdamska gej parada je 2008. godine proglašena za najbolju gej paradu u Evropi.[28]
Grafiti uredi
Amsterdam spada među najvažnije metropole u pogledu grafita. Iako je njujorški pokret pisanja po zidu uglavnom povezan sa hip-hop scenom, amsterdamske umetnike grafita, za razliku od njujorških, u početku su vezivali za pank pokret koji je tada igrao mnogo važniju ulogu. Amsterdamski sprejeri uticali su stilom od početka 1980-ih na mnoge umetnike grafita u celom svetu.
Sport uredi
U Amsterdamu se nalazi međunarodno poznati fudbalski klub FK Ajaks, rekorder Holandije po broju osvojenih naslova šampiona, a nekoliko puta je osvajao i evropske titule. Ajaks igra svoje domaće utakmice na stadionu Amsterdam arena, koji prima više od 50.000 gledalaca.
Amsterdam je bio mesto održavanja Letnih olimpijskih igara 1928. godine. Olimpijski stadion se i danas, između ostalog, koristi za atletska takmičenja, na primer kao cilj godišnjeg amsterdamskog maratona.
U gradu određenu dužu tradiciju ima i američki fudbal. Tokom 1990-ih i 2000-ih ekipa Amsterdam admirals spadala je među najpoznatije evropske ekipe u ovom sportu. Amsterdam krusejders su više puta bili nizozemski šampioni.
Saobraćaj uredi
Najraširenije sredstvo za kretanje po gradu, kao i u većini gradova u Nizozemskoj, je bicikl (hol. fiets). Po gradu se pruža velika mreža biciklističkih staza (hol. fietspaden), ne samo po svim ulicama i kanalima, nego i svim parkovima a povezuje sva naselja.
Pored IJa, koji se preko Severnomorskog kanala uliva u Severno more a ima vezu i sa kanalom Amsterdam-Rajna, gradski sistem kanala, koji se kroz grad pruža u obliku polukružnice, povezuje grad sa nacionalnim sistemom kanala. Na IJu saobraćaju i amsterdamski trajekti.
Amsterdamski metro je kombinacija metroa i lakog šinskog sistema. Saobraća na četiri različite linije, koje između ostalih povezuje i Amstelven na jugu gradskog područja. Pored metroa, postoji vrlo gusta mreža gradskih autobusa i tramvaja. Sva sredstva javnog prevoza mogu se koristiti uz OV-čip karticu nacionalnog tarifnog sistema Holandije (koje su zamenile ranije strip karte).
Amsterdam je okružen prstenom auto-puta A 10, sa priključcima na A 8 na severozapadu kod Zandama prema Alkmaru, dok se na jugozapadu veže sa A 4, na jugoistoku sa A 2 u pravcu Utrehta a na istoku spaja se na A 1 prema Almere/Hilversumu.
Aerodrom Shiphol je međunarodni aerodrom grada Amsterdama i najveći aerodrom u Nizozemskoj, a mereno po broju putnika i letova 2008. godine, četvrti po veličini aerodrom u Evropi. On je sedište najveće holandske avioprevozničke kompanije KLM. Aerodrom se nalazi jugozapadno od grada između Amstelvena i Hofdorpa.
Gradovi partneri uredi
Alžir, Alžir
Atina, Grčka
Bogota, Kolumbija
Peking,[29] China
Brazilija, Brazil
Istanbul,[30][31]
Kijev, Ukrajina
Mančester, Ujedinjeno Kraljevstvo (2006)
Managva, Nikaragva (1984)
Meksiko Siti, Meksiko
Montreal, Kanada
Moskva, Rusija
Nikozija, Kipar- Resife, Brazil (2009)
Riga, Letonija
Sarajevo, Bosna i Hercegovina
Vilemstad, Kurasao, Kraljevina Holandija (2009)
Džakarta, Indonezija
Prag, Češka Republika
Partnerski gradovi uredi
Amsterdam je grad partner sa sledećim gradovima:[32]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Anita Bouman–Eijs, Elmer; Bree, Thijmen van; Jonkhoff, Wouter; Koops; Manshanden, Walter; Rietveld (17. 12. 2012). De Top 20 van Europese grootstedelijke regio's 1995–2011; Randstad Holland in internationaal perspectief [Top 20 of European metropolitan regions 1995–2011; Randstad Holland compared internationally] (PDF) (Tehnički izveštaj) (na jeziku: Dutch). Delft: TNO. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 03. 2014. g. Pristupljeno 25. 7. 2013.
- ^ „Kerncijfers wijken en buurten” [Key figures for neighbourhoods]. CBS Statline (na jeziku: Dutch). CBS. 2. 7. 2013. Pristupljeno 12. 3. 2014.
- ^ „Postcodetool for 1012JS (Dam Square)”. Actueel Hoogtebestand Nederland (na jeziku: Dutch). Het Waterschapshuis. 24. 7. 2019. Pristupljeno 18. 2. 2014.
- ^ a b v g Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 45. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „NETHERLANDS: Major Urban Areas” (na jeziku: engleski). Citypopulationde. Pristupljeno 31. 5. 2012.
- ^ „Randstad Holland in figures” (PDF) (na jeziku: engleski). Randstadregion. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 03. 2012. g. Pristupljeno 20. 9. 2012.
- ^ Amsterdam stad met meeste nationaliteiten (177) ter wereld, Trouw, 22 august. 2007.
- ^ Amsterdam telt 177 nationaliteiten; één meer dan in 2008, Gemeente Amsterdam, 17. april 2009
- ^ Daan, Jo . Hij zeit wat. De Amsterdamse volkstaal (na holandskom). The Hague. . 1949. str. 66. OCLC 614915772 https://www.worldcat.org/oclc/614915772. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ „Rivier de Amstel” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-26.
- ^ Siggi Weidemann u: DuMont Kunst-Reiseführer: Amsterdam Nord- und Südholland 1. izdanje. Weidemann, Siggi (1994). Amsterdam mit Nord- und Südholland: Mit Ausflügen zwischen Nordseeküste, Rhein und Ijsselmeer: Rotterdam, den Haag, Leiden, Haarlem, Utrecht, Alkmaar. DuMont. str. 10. ISBN 978-3-7701-2931-7.
- ^ Pojas kanala spada u UNESCO-vu svjetsku baštinu. holandski. Pristupljeno 22. januara 2012
- ^ „IJ” (na jeziku: holandski). Rijkswaterstaat. Arhivirano iz originala 1. 12. 2010. g. Pristupljeno 7. 2. 2014.
- ^ „Klimaattabel Schiphol, langjarige gemiddelden, tijdvak 1981–2010” (PDF) (na jeziku: Dutch). Royal Netherlands Meteorological Institute. Pristupljeno 9. 9. 2013.
- ^ „Klimaattabel Schiphol, langjarige extremen, tijdvak 1971–2000” (PDF) (na jeziku: Dutch). Royal Netherlands Meteorological Institute. Pristupljeno 4. 1. 2017.
- ^ a b v g „NETHERLANDS: Major Municipalities”. City Population. Pristupljeno 11. 11. 2012.
- ^ Novi gradonačelnik Amsterdama Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. septembar 2010). holandski, Pristupljeno 7. jula 2010.
- ^ u NCR-Handelsblad Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. jun 2009) od 27. aprila 2009. holandski. Pristupljeno 27. aprila 2009.
- ^ Website policije Amsterdama/Amstellanda Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. jul 2011). Preventivna kontrola u Amsterdamu, holandski, Pristupljeno 24. aprila 2010.
- ^ Autor: Sjors van Beek od 8. maja 2009.[mrtva veza]. Binnenlands Bestuur. holandski, Pristupljeno 24. aprila 2010.
- ^ Izborni rezultati u Amsterdamu od 8. marta 2010. (PDF) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. април 2013). Gemeente Amsterdam, Dienst Onderzoek en Statistiek, na holandskom, Pristupljeno 12. jula 2010.
- ^ а б Odstupanje kuća u Amsterdamu, Vraag 7.4; holandski. Pristupljeno 9. maja 2011
- ^ Merian:. Amsterdam. Hoffmann u. Campe. 1978. стр. 117. ISBN 978-3-455-27807-1.
- ^ Vloeibaar mengsel houdt Amsterdam rechtop (holandski). Pristupljeno 17. maja 2009
- ^ Glavna željeznička stanica stoji na oko 8.600 stubova
- ^ Polyglott : on tour Amsterdam, Langenscheidt, Mihnen, (језик: немачки). Rettenmeier, Christine (2009). Amsterdam. Polyglott-Verlag. ISBN 978-3-493-55822-7.
- ^ Gert Hekma: Die schwule Bewegung in den Niederlanden, 1912–1970 u: Goodbye to Berlin. Hundert Jahre schwule Bewegung, Verlag Rosa Winkel, Berlin 1997.
- ^ Zvanična amsterdamska Gaypride platforma Архивирано на сајту Wayback Machine (5. mart 2012). Historija sa video snimkom, holandski, Pristupljeno 19. jula 2010.
- ^ „Sister Cities”. Beijing Municipal Government. Arhivirano iz originala 17. 01. 2010. g. Pristupljeno 23. 6. 2009.
- ^ a b „Sister Cities of Istanbul”. Arhivirano iz originala 27. 5. 2009. g. Pristupljeno 1. 7. 2009.
- ^ a b Erdem, Selim Efe (1. 7. 2009). „İstanbul'a 49 kardeş” (na jeziku: Turkish). Radikal. Arhivirano iz originala 18. 01. 2010. g. Pristupljeno 22. 7. 2009. „49 sister cities in 2003”
- ^ nrc handelsblad (2011). „nrc.nl – International – Features – Amsterdam redefines town twinning as aid”. vorige.nrc.nl. Arhivirano iz originala 2. 4. 2012. g. Pristupljeno 2. 7. 2011.
Literatura uredi
- Nell, Liza; Jan Rath, ur. (2009). Ethnic Amsterdam. Amsterdam University Press. ISBN 9789089641687. JSTOR j.ctt46mtxt.
- Bettina Baltschev: Ein Jahr in Amsterdam. Reise in den Alltag. Herder, Freiburg im Breisgau / Basel / Wien. Baltschev, Bettina (2008). Ein Jahr in Amsterdam: Reise in den Alltag. Herder. ISBN 978-3-451-06002-1.(= Herder Spektrum Band) 6002
- Christoph Driessen: Kleine Geschichte Amsterdams. Pustet, Regensburg. Driessen, Christoph (2010). Kleine Geschichte Amsterdams. Pustet. ISBN 978-3-7917-2272-6.
- Herman Janse: Amsterdam gebouwd op palen.. 6. izdanje, Ploegsma, Amsterdam 2010 . Amsterdam gebouwd op palen. Erstauflage: De Brink, Amsterdam. 1993. ISBN 978-90-216-7031-7. (niederländisch).
- Van Leeuwen, Marco H. D. (2000). The Logic of Charity: Amsterdam, 1800-1850. Basingstoke / New York, NY: Palgrave Macmillan UK. ISBN 978-0-333-69603-3. (englisch).
- Ingo Schiweck: PastFinder Amsterdam. Vom Goldenen Zeitalter bis Anne Frank. PastFinder, Düsseldorf. Schiweck, Ingo (2010). Amsterdam: Past-Finder ; Stadt- Reiseführer ; vom Goldenen Zeitalter bis Anne Frank. Pastfinder. ISBN 978-988-99787-8-5.
- Siggi Weidemann: Gebrauchsanweisung für Amsterdam. 3. izdanje, Piper, München / Zürich 2010 (Erstausgabe ). Weidemann, Siggi (2005). Gebrauchsanweisung für Amsterdam. Piper. ISBN 978-3-492-27539-2.
Spoljašnje veze uredi
- Zvanični veb-sajt
- iamsterdam.com — portal za turiste
- holland.com/amsterdam/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. april 2010) — turistički biro Holandije o Amsterdamu
- Tourist information about Amsterdam Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2016) – Website of the Netherlands Board of Tourism and Conventions
- Amsterdam Photos — The Netherlands
- Amsterdam City Archives
- Trio Bier, "Oude Wolf" на сајту YouTube; voted "Amsterdams lijflied" in 2011
- Free Amsterdam audio guide
- City Trip Amsterdam – Insiders guide to the city of Amsterdam
- Mesta u Amsterdamu koja se ne smeju propustiti Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2018)
- "Амстердам", серијал 72+, Ал Џазира Балканс, 9. 2. 2024. (Јутјуб)
.svg){kind=small}
