Anagram

Anagram (ili premetaljka) vrsta je zagonetke u kojoj se premetanjem slova neke reči ili izraza dobija nova reč ili izraz.

Kao efektan primer može da nam posluži anagram LAŽNI STID KUPAČA (rešenje: nudistička plaža) autora Zlatana Čopa.

Elementi anagrama

Glavni elementi svakog anagrama su postavka i rešenje. U gornjem primeru postavka je LAŽNI STID KUPAČA, a rešenje je NUDISTIČKA PLAŽA. U sastavljačkim takmičenjima ide se obrnutim putem: daje se rešenje na osnovu koga enigmate treba da sastave što efektniji anagram. Ako postavka i rešenje nisu ni u kakvoj vezi, u pitanju je samo obično premetanje slova (npr. ORTOPED – TORPEDO).

Istorijat

Kao i za mnoge druge stvari u starom veku, za razvoj anagrama zaslužni su Grci. Prema nekim istoričarima, prvi anagramista bio je matematičar i filozof Pitagora (570-495. p. n. e.). Pitagora je, navodno, kroz anagrame prikazivao svoja filozofska shvatanja. Ipak, pošto nema njegovih sačuvanih anagrama, teoretičari enigmatike su za prvog anagramistu proglasili Likofrona, pesnika i filozofa iz 3. veka p. n. e. Likofron, koji je radio u aleksandrijskoj biblioteci, svoje prve anagrame je posvetio kralju Ptolemeju II i kraljici Arsinoji.

Anagramiranje je postalo naročito popularno u srednjem veku, kada su mnogi vladari i plemići tražili da se od slova nečijeg imena premetanjem sačini prihvatljiv i pohvalan izraz, tvrdnja ili rečenica (ukoliko su u pitanju oni sami) ili podrugljiv (ako su u pitanju bili neprijatelji). Anagrami su bili i u službenoj upotrebi kao jedna od kriptografskih metoda i kao podesno sredstvo za šifrovanje, odnosno tajnu prepisku. Pronalaskom drugih, boljih metoda šifrovanja prestala je potreba za korišćenjem anagrama u ovoj oblasti. Anagram je status zagonetke (enigmatskog sastava) stekao na prelazu iz 18. u 19. vek, kada je postao popularno sredstvo razonode.

Kvalitet anagrama

Postoji više kriterijuma za vrednovanje anagrama i oni imaju različitu težinu u procenjivanju. Anagram je utoliko kvalitetniji što je više navedenih kriterijuma ispunjeno.

• Logička veza postavke i rešenja — ova dva elementa moraju biti u što tešnjoj vezi i od te veze zavisi i kvalitet anagrama. Tako sačinjen anagram je razumljiv i najčešće nisu potrebna nikakva dodatna objašnjenja za njegovo rešavanje. Primer: KRASAN JE ODMOR (Jadransko more) (autor: Marko Krvavica).
• Izbegavanje ponavljanja istih reči ili reči sa istim korenom u postavci i rešenju – Ista reč ne može da postoji i u postavci i u rešenju, a takođe ni reči sa istim korenom. Ponekad se može tolerisati neko manje ponavljanje ukoliko je autorska ideja važnija od tog tehničkog nedostatka.
• Gramatička ispravnost – i postavka i rešenje treba da budu gramatički ispravni, bez mešanja stranih i domaćih reči i fraza, sa što manje ili sasvim bez uzvika tipa „O“, „E“, „AO“ i sl.
• Prosečna dužina reči u postavci – ovaj kriterijum nema veću težinu jer se i s malo slova može napraviti dobar anagram, ali pojedini sastavljači mu pridaju važnost, smatrajući to pokazateljem veštine da se rešenje objasni s malo reči. Naravno, to nije jednostavno izvesti da ne ide nauštrb onih važnijih, prethodno navedenih kriterijuma.
• Struktura slova – premda ni ovaj kriterijum nema veći značaj, treba napomenuti da se više vrednuju oni anagrami koji sadrže veći broj „nefrekventnih slova“ srpskog jezika kao što su „đ“, „ž“, „lj“, „nj“, „ć“, „f“, „h“, „dž“.
• Izbor teme – poželjno je da anagrami budu tematski aktuelni i da prate aktuelna društvena zbivanja. Primer za to su tzv. naslovni anagrami, gde se od nekog naslova sa prve stranice dnevnih novina pokušava napraviti što efektniji anagram. Recimo, od naslova „Ratne strepnje“ napravljen je anagram STRANE PRETNjE. U svakom slučaju, treba birati teme koje se odnose na oblasti značajne za opštu kulturu najšireg kruga rešavača, izbegavati nepoznate ličnosti, previše stručne termine poznate samo malom broju ljudi, strane reči itd.

Logogrifni anagrami

Ako se u postavci i u rešenju pojavljuju ista slova, to je „čist anagram“. Međutim, neki put je to teško izvesti, pa se u časopisima dozvoljavaju odstupanja od jednog slova da bi se dobila zanimljiva zagonetka. U tom smislu postoje sledeće vrste logogrifnih anagrama:

• Krnji anagram — broj slova u postavci je za jedan manji od broja slova rešenja (PROZA PUNA DIVOTE — „Znakovi pored puta“); u postavci nema slova „K“, koje postoji u rešenju pa se u tom slučaju pored postavke stavi „+K“)
• Prošireni anagram – obrnut slučaj u odnosu na gornju vrstu: broj slova u postavci je za jedan veći od broja slova rešenja. Uobičajeno je da se slovo koje je višak stavi u zagradu. (NAVAL(I)ĆETE – ćeten alva)
• Anagram s izmenom – kod ovog slučaja i postavka i rešenje imaju isti broj slova, ali se jedno slovo u rešenju menja. (TU IMAŠ RAT S LALOM – Salaš u Malom Ritu, slovo „T“ u postavci menja slovo „U“).

Ostale vrste anagrama

• Učaureni anagram – kod njega se od postavke odbijaju prvo i poslednje slovo, a preostala unutrašnja slova se premeću. (A(rgentin)a – trening),
• Slogovni anagram – premeću se slogovi iz postavke, a ne pojedinačna slova,
• Stihovni anagram – kada je postavka data u stihovima,
• Anagrami povezani sa mrežastim zagonetkama – moguće je povezati anagram i ukrštene reči tako da se u ukrštenicu npr. upisuju anagrami zadatih reči.

Anagrami u Srbiji

U enigmatskim, pa i u neenigmatskim listovima u Srbiji, anagram je veoma zastupljena i popularna zagonetka. Brojna su takmičenja u njihovom sastavljanju pri čemu se za slanje radova u velikoj meri koristi internet. Takmičenja organizuju Enigmatski savez Srbije, Savez zagonetača Srbije, zatim pojedini klubovi, pojedini enigmati koji imaju svoje sajtove, itd. Na tim takmičenjima učestvuju i enigmati iz svih republika bivše SFRJ.

Najznačajnije domaće takmičenje je Međunarodno prvenstvo Srbije za anagramiste, koje se pod pokroviteljstvom Saveza zagonetača Srbije održava na internet forumu „Enigma kafe“. Na kraju svake godine održava se Gran Pri — izbor anagrama godine i najboljih radova po kategorijama, a formira se i godišnja lista od 20 najboljih anagrama. Šampionske titule do sada su osvajali Zoran Radisavljević (2002, 2003, 2004, 2008, 2009, 2014, 2015, 2016), Nenad Savić (2006, 2007, 2010, 2011, 2013), Veselin Patrnogić (2005) i Ivan Andonov (2012), dok su autori anagrama godine bili Milan Milin (2001), Dinko Knežević (2002), Jan Bažik (2003), Zoran Radisavljević (2004, 2007, 2010, 2012, 2013, 2015), Miroljub Arsić (2005), Slavko Bovan (2006), Ivan Andonov (2008), Stojimir Talijan (2009, 2011) i Kristijan Knežević (2014, 2016).

U okviru Međunarodnog prvenstva Srbije za anagramiste početkom 2011. održan je i izbor najboljeg anagrama u prvoj deceniji 21. veka. U konkurenciji 4407 radova od 108 autora, za tri najuspešnija anagrama proglašena su:

1. Jan Bažik: VRAŠKI RUS JE PESNIČKA LEGENDA! (Aleksandar Sergejevič Puškin)
2. Zoran Radisavljević: OBLAST S PUNO KRVOLOKA! (Balkansko poluostrvo)
3. Miroljub Arsić: ONI MI SKRŠILI VAGU (suvišni kilogrami)

Izvori

• Momir Paunović: „Anagramni koloplet“, Mali Nemo, Pančevo, 2008.
• Zoran Radisavljević: „World of Anagrams“, BeoSing, Beograd, 2010.
• Enigmatski list „Enigmatika“
• Godišnji anagramski almanasi Dinka Kneževića u elektronskoj formi
• „Glasnik“, periodično glasilo Enigmatskog saveza Srbije

Literatura

• Radislav Marinković: „Anagram i kako ga kazati“, Sombor, 1989.
• Radenko Raković: „Anagrami“, Doboj, 1999.
• Momir Paunović: „Stihovni anagram i njegove varijacije“, Knjižara „Prota Vasa“, Pančevo, 2001.
• Gordana Jovanović Šarić: „Igra reči“, Enigmatski savez Srbije, Beograd, 2002.
• Zoran Radisavljević: „Svet anagrama“, Divit, Beograd, 2004.
• Gojko Mandić: „Da ti dam anagram“, Bina, Banja Luka, 2004.
• Dinko Knežević: „Anagrami Veselina Patrnogića“, ALMA, Beograd 2006.
• Radomir Mićunović: „Kad poeta zagoneta — moja anagramatika“, Alma, Beograd, 2007.
• Momir Paunović: „Anagramni koloplet“, Mali Nemo, Pančevo, 2008.
• Radoslav Jovanović: „Moji anagrami na Fejsbuku“, Narodna Biblioteka Smederevo, 2010.
• Zoran Radisavljević: „World of Anagrams“, BeoSing, Beograd, 2010.
• Godišnji anagramski almanasi Dinka Kneževića u elektronskoj formi

Spoljašnje veze

• Sajt Enigmatskog saveza Srbije [1]
• Sajt Saveza zagonetača Srbije [2]