Википедија

Anastas Jovanović

српски уметник

Anastas Jovanović (Vraca, 1817 — Beograd, 1. novembar (p. st. kal.) 1899) bio je srpski umetnik, prvi srpski litograf i jedan od prvih srpskih i svetskih fotografa (prvi srpski je Dimitrije Novaković).[1] Bio je savremenik Luja Dagera i Talbota, likovno obrazovan, izraziti romantičar, umetnički svestrana ličnost, entuzijast, vanredno produktivan sa velikim brojem sačuvanih dela. Bio posednik treće po redu proizvedene Fojgtlenderove kamere (mada je preciznije reći da je bio korisnik Fojklenderove kamere model No. 3). Odani prijatelj i saradnik vladarske porodice Obrenovića a u jednom razdoblju i dvoroupravitelj kneza Mihaila.[2] Ostavio je za sobom umetničko delo izuzetno po vrednosti, raznovrsnosti i obimu.

Anastas Jovanović
Fotografija Jovanovića
Lični podaci
Datum rođenja1817.
Mesto rođenjaVraca, Osmansko carstvo
Datum smrti13. novembar 1899.(1899-11-13) (81/82 god.)
Mesto smrtiBeograd, Kraljevina Srbija
Umetnički rad
PoljeFotografija u Srbiji
Uticao narazvoj fotografije u Srbiji
Anastas Jovanović, snimio Marko Stojanović.
Petrovaradinska tvrđava 1850, snimio Anastas Jovanović

Biografija uredi

 
Anastas Jovanović autoportret s Pecvalovim objektivom 1854.
 
U uniformi maršala dvora 1864. godine

Anastas Jovanović se rodio 1817. godine u mestu Vraca u Šopluku, tadašnje Osmansko carstvo, današnja zapadna Bugarska. Njegov otac Jovan, kao i njegovi stričevi, bavio se trgovinom. Osnovno školsko znanje dobio je u rodnom Vracu gde je naučio da čita od nekog Srbina iz Pančeva koji se prezivao Ognjenović. Zatim se preselio u Srbiju gde ga je „učio neki gospodin koji je bio činovnik pod Karađorđevom vladom“, a zatim je učio i kod nekog učitelja Miše. To je bila jedina srpska škola u ondašnjem Beogradu. Godine 1831, posle očeve smrti, prešla je u Beograd i Anastasova majka Marija koja je poticala iz najuglednije kuće u Vracu. Godine 1832. počela je da radi u Beogradu Državna štamparija. Anastas je od početka zainteresovano pratio šta se tu radi i privlačilo ga je sve što se tamo zbivalo. Prvo je započeo da uči terzijski zanat, a zatim je bio primljen da u Knjažesko-serbskoj tipografiji uči za slovolivca.

Godine 1834. štamparija se preselila u Kragujevac, pa je i Anastas tamo prešao. Pošto je bio talentovan crtač počeo je da radi pečate, prvo za sebe i drugove, zatim i zvanične. Štamparija se ponovo preselila u Beograd i tada Anastas skreće na sebe pažnju kneza Miloša koji je naredio da se štampa Srpski bukvar. Bukvar je bio na vreme pečatan i poslat Knezu u Kragujevac. Zadovoljan njegovim radom, a pun razumevanja za vredne i sposobne mlade ljude, knez Miloš ga šalje u Beč, na (likovnu) Akademiju svete Ane, da uči bakrorez. Anastas je kao jedan od pitomaca kneza Miloša dobio Nastavlenije (uputstvo) od šest tačaka mladim ljudima koje su knez i srpska vlada slali u inostranstvo na studije. Tu je između ostalog pisalo: da ne zaborave na žrtve koje čini [tadžbina da bi oni učili u stranim zemljama, da ne primaju sve tuđe običaje a zaborave svoju narodnost, već da prime samo ono što je najbolje, itd.

Prijemčiv za sve novine, Anastas je odmah otišao litografu Johanu Štadleru, gde je učio litografiju (a po svemu sudeći tu je dobio i prve pouke o dagerotipiji). Već 1840. počeo je kao prvi Srbin da izrađuje umetničke litografije. Iste godine pojavljuju se njegove prve litografije Dositeja i Mušickog, a zatim Vuka Karadžića.

Te iste, 1840. godine imao je u Beču prilike da vidi tehniku snimanja na metalne ploče francuskog slikara i jednog od izumitelja fotografije Luja Dagera. To je bio prvi susret i dodir Anastasa s fotografijom, tehničkim čudom prve polovine XIX veka. Njega je veoma zanimao taj pronalazak, i zapazio je da na druge studente Akademije fotografija nije ostavila utisak niti ih je privukla. Uz materijalnu pomoć svog zaštitnika i prijatelja Teodora Tirke kupio je Fojgtlenderovu kameru s objektivom Jozefa Pecvala – model No. 3, koja ga je koštala 100 forinti. Anastas s ponosom beleži u svojoj Autobiografiji, „da sam u celom slavenskom svetu ja prvi koji sam počeo da se zanimam fotografijom". (Kasnije istoriografska saznanja su pokazala da nije bio dovoljno dobro obavešten, budući da je u slovenskom svetu već bilo fotografa pre njega!). Od tada pa do smrti pratio je sve pronalaske i usavršavanja u fotografiji.

Kada su Karađorđevići došli na vlast 1842. godine, Jovanović je izgubio stipendiju. Od tada živi od litografije, u Beču pravi ikone pravoslavnim Grcima i Cincarima. I dalje je ostao veran Obrenovićima. Knezu Milošu bio je pri ruci pri nekoj operaciji u Beču, a sa knjazom Mihailom, njegovim sinom, viđao se gotovo svakodnevno. Avgusta 1842. godine Anastas je pratio kneza Miloša na njegovom putu po Češkoj i Nemačkoj. Tako se postepeno učvrstilo veliko i dugogodišnje prijateljstvo između Anastasa i porodice Obrenović. Anastas je bio dobar i sa Njegošem i u svom ateljeu uradio je sliku Vladike. Uveče je odlazio Vladici, koji mu je čitao svoj rukopis Gorskog vijenca.

 
Portret Jovanovića, rad Uroša Predića, 1938.

Jovanović je 1846. završio Akademiju u Beču (mada, istini za volju, ima izvora koji tvrde baš suprotno: da je napustio studije pre kraja!). Pre toga je izučio dva važna umetnička zanata: litografski i fotografski. Na taj način on je postao prvi srpski majstor u tim disciplinama.

Po završetku studija na bečkoj slikarskoj akademiji 1846. godine, Anastas živi veoma dinamično. To je i vreme kada je otpočeo svoj veliki političko-prosvetiteljski i umetnički podvig s izdavanja dela „Spomenici Srbski” što je trebalo da bude srpska istorija u slici i reči, međutim, nije mogao da nađe odgovarajuće tekstove za svoje slike.

Litografije uredi

Kao odani prijatelj i saradnik Obrenovića, po njihovom dolasku u Srbiju on preuzima značajne javne funkcije. Naimenovanjem na položaj upravitelja dvora kneza Mihaila 1861. godine, dostigao je najviši stepen u svojoj društvenoj karijeri. Posle ubistva kneza Mihaila 1868. godine, povukao se s položaja upravitelja dvora iako je bio zamoljen da ostane uz maloletnog kneza Milana. Od tada je živeo povučeno, u svojoj kući u Beogradu. Pratio je tehničke novine i bio među prvima u Srbiji koji je u svoju kuću uveo telefon. Bavio se i usavršavanjem mikrofona. Umro je 1899. godine u svojoj kući u Kosovskoj ulici br. 25 u Beogradu, okružen svojom decom. Njegova kći Katarina zabeležila je njegove reči kratko vreme pred smrt: „Šteta, šteta! Sve je bilo toliko interesantno, sve me je toliko interesovalo, a sada je sve prošlo“.

Po Andriji Torkvatu Brliću, uradio je i portret bana Jelačića.

Imao je sinove Konstantina (1849−1923), Jovana (1878−1943) i kći Katarinu (1869−1954).[3][4] Njegova sestra Katarina udata je 1851. za Nikolu Hadži-Popovića i po njima je deo Beograda nazvan Hadžipopovac.

Anastasov sin prof. dr Jovan Jovanović[5][6][7] jedini je imao potomke i svi su ostali da žive u Švajcarskoj, u Sankt Galenu: dva sina koja su umrla rano, jedan se takođe zvao Jovan[8] (1913−1946) doktor medicine, i ćerku Maru[9] (1906−1993), koreograf, udatu za Karl Gotthilf Kachler (1906−2000). Njegov saradnik je bio Johan Bes.

Dodeljen mu je Orden knjaza Danila I.[10]

Galerija uredi

Izvori uredi

  1. ^ Da je prvi srpski fotograf Dimitrije Novaković, a ne Anastas Jovanović kako se navodi u starijoj literaturi, svedoče dva izvora iz 19. veka: Serbske narodne novine, 1840, č. 37. (Pešta); i Ivan Kukuljević-Sakcinski, Slovnik umjetnikah jugoslavenskih, sv. II, Zagreb, 1858, 124-127., i tri izvora iz 20. veka: Aleksandar Saša Pavlović, „Prvo snimanje Beograda dagerotipom“, Foto-kino revija, br. 4, (1979). str. 27; Branibor Debeljković, Die alte serbische Photographie, Museum fuer angewandte Kunst, Beograd, 1980; i Milanka Todić, Istorija srpske fotografije 1839-1940, Prosveta; Muzej primenjene umetnosti, Beograd, 1993, 18, 19.
  2. ^ Jovanović, Katarina „O životu i radu Anastasa Jovanovića“. Srpski književni glasnik, n. s. XIII (1924): 518–526; 588–599.
  3. ^ Prevela je Gorski vijenac i Luču mikrokozmu na nemački jezik, itd. videti Katarina Jovanović (24. avgust 2013)
  4. ^ Katarina A. Jovanović: U njoj je ključala vrela srpska krv... (B92, 7. avgust 2015)
  5. ^ „Rodoslov na sajtu "Geni"”. 
  6. ^ „Matrikeledition der Universität Zürich 1833-1924”. 
  7. ^ „Jovanovits, Johann Anastasius”. Arhivirano iz originala 02. 09. 2018. g. 
  8. ^ „Docteur Johann Jovanovits délégué du Comité international de la Croix-Rouge 1913–1946”. 
  9. ^ „Jovanovits, Mara”. 
  10. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 85. 

Vidi još uredi

Literatura uredi

  • Radmila Antić, katalog za izložbu Anastas Jovanović - prvi srpski fotograf, Galerija SANU i Muzeja grada Beograda, Beograd 1977.
  • Goran Malić, Letopis srpske fotografije 1839-2008, „Fotogram“, Beograd, 2009.
  • Vasić, Čedomir (2005). „Prilog proučavanju Anastasa Jovanovića” (PDF). Godišnjak grada Beograda. Beograd: Muzej grada Beograda. LII: 109—133. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 05. 2020. g. Pristupljeno 25. 07. 2018. 
  • Pavlović, Aleksandar Saša (1987). „Uvođenje fotografije u rad Srpske akademije nauka i umetnosti” (PDF). Zbornik Istorijskog muzeja Srbije. Beograd: Istorijski muzej Srbije, (Beograd : Kosmos) (24): 81—86.  COBISS.SR 25962508 COBISS.SR 4667138
  • Debeljković, Branibor (2003). „Stara fakta i nove činjenice o Anastasu Jovanoviću” (PDF). Zbornik Istorijskog muzeja Srbije. Beograd: Istorijski muzej Srbije, (Bijelo Polje : Pegaz) (31): 281—294.  COBISS.SR 117046284
  • Vasić, Pavle Č. (1962). Život i delo Anastasa Jovanovića prvog srpskog litografa. Beograd: Narodna knjiga, (Beograd : Kultura).  COBISS.SR 16418311
  • Anastas Jovanović prvi srpski fotograf / [koncepcija i postavka izložbe Radmila Antić, Gordana Harašić ; fotografska obrada originalnog materijala Miodrag Đorđević, Dušanka Miljković ; prevod na francuski Matilda Stanojević, Dobrila Stošić]. Beograd: Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti, (Beograd : Privredni pregled; Škola za industrijsko oblikovanje; Kosmos; Kultura). 1977.  COBISS.SR 3418119 COBISS.SR 94938380
  • Han, Vera (1968). „Značaj Anastasa Jovanovića za razvoj primenjene umetnosti XIX veka”. Zbornik / Muzej primenjene umetnosti. Beograd: Muzej primenjene umetnosti (12): 29—64. ISSN 0522-8328.  COBISS.SR 16567042
  • Janc, Zagorka (1969). „Izložba „Nacrti Anastasa Jovanovića za predmete primenjene umetnosti””. Zbornik / Muzej primenjene umetnosti. Beograd: Muzej primenjene umetnosti (13): 156—158. ISSN 0522-8328.  COBISS.SR 16567042
  • Identiteti i mediji : umetnost Anastasa Jovanovića i njegovo doba / [autori Tijana Borić ... [i dr.] ; glavni urednik Tatjana Korićanac ; urednici Igor Borozan, Danijela Vanušić ; prevod na engleski Branka Vranešević ; imenski registar Isidora Savić]. Beograd: Muzej grada Beograda ; Novi Sad : Matica srpska, (Zemun : Birograf). 2017. ISBN 978-86-6433-014-5.  COBISS.SR 248222988

Spoljašnje veze uredi

 
Anastas Jovanović na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анастас_Јовановић&oldid=27170543”