Википедија

Anafilaksa

Anafilaksa je teška alergijska reakcija koja ima brz početak nastanka i razvoja i može da uzrokuje anafilaktični šok sa mogućim smrtnim ishodom.[1][2] Anafilaksa obično ima niz simptoma, uključujući svrab, osip, oticanje grla, i nizak krvni pritisak. Najčešći uzroci nastanka ove bolesti su ujed insekta, hrana i lekovi.[3]

Anafilaktični šok
LatinskiAnaphylaxis
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnosturgentna medicina, Imunologija
MKB-10T78.2
MKB-OT78.2
OMIM[http://www.icd9data.com/getICD9Code.ashx?icd9=995.0 995.0 995.0]
DiseasesDB29153
MedlinePlus000844
eMedicinemed/128
MeSHD000707

Anafilaksa nastaje zbog oslobađanja proteina medijatora iz određenih vrsta belih krvnih zrnaca. Proteini medijatori su supstance koje mogu da izazovu alergijsku reakciju ili da je pogoršaju. Njihovo oslobađanje može biti izazvano reakcijom imunskog sistema ili nekim drugim uzrokom koji se ne odnosi na imuni sistem. Anafilaksa se dijagnostikuje na osnovu simptoma i znakova. Primarni tretman je injekcija epinefrina, koja se ponekad kombinuje sa drugim lekovima.

U svetu oko 0.05-2% ljudi ima anafilaksu u nekom trenutku života. Ovaj procenat se povećava. Termin potiče od grčkih reči ανα ana, protiv, a φυλαξις philaksis, zaštita.[4]

Istorija uredi

 
Šarl Riše francuski fiziolog (1850-1935) prvi je osmislio termin anafilaksa

Anafilatična reakcija bila je poznata drevnim Grcima i Kinezima, još iz ranih perioda medicine. Tako i sam termin anafilaksa potiče iz grčkog jezika, od grčkih reči „ἀνά” - ana, što znači „protiv” i „φύλαξις” - filaksis, što znači „zaštita”.[5]

Prvi dokumentovani slučaj anafilakse, koji je ostao je zabeležen na hijeroglifima, dogodio se u 2640. godini p. n. e., nakon što je Egipatski faraon Menes, misteriozno umro od ujeda ose ili stršljena.[6]

Nešto kasnije, u spisima iz Vavilona, otkrivena su dva različita izvora o smrtnim ishodima nastalim nakod uboda ose.[7]

Termin „afilaksa” prvi je osmislio francuski fiziolog Šarl Riše 1902. godine, koji je prvo na brodu princa Alberta od Monaka, a potom i u laboratoriji u Parizu izučavao dejstvo otrov koji izlučuju meduze. On je otrov ubrizgavao u telo pasa, u pokušaju da aktivnom imunizacijom dobije vakcinu protiv otrova meduza. Užasnut otkrićem da naknadno unete vrlo male doze otrova izazivaju neočekivanu i dramatičnu alergijsku bolest, koja se manifestuje bržim i izraženijim poteškoćama u disanju i ubrzo smrtnim ishodom u roku 30 minuta, on je tu reakciju okarakterisao kao anafilaktični šok, menjajući nešto kasnije i naziv afilaksa u „anafilaksa” jer mu je ta reč navodno lepše zvučala. Riše je sa pravom zaključili da imunski sistem postaje nakon prvog kontakta sa alergenom senzibilisan tokom prvih nekoliko nedelja, i da zato nakon ponovnog izlaganja organizma alergenu, reaguje teškom anafilaktičnom reakcijom (šokom).[8][9]

Zahvaljujući ovim i drugim radovima na izučavanju anafilakse, Šarl Riše je dodeljena Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 1913. godine.[7]

U prvoj polovini 20. veka, anafilaktična reakcije najčešće je bila uzrokovane vakcinom protiv difterije i tetanusa koja je u tom periodu pravljena iz konjskog seruma. Danas, proimena konjske vakcine ukinuta i umesto nje za prevenciju tetanusa, koristi se humani ili ljudski serum, pa su anafilatičke reakcije na ovaj serum znatno ređe. Tih decenija istraživači su shvatili da se slični simptomi (kao i nakon unosa hrane, uboda insekata ili kontakta sa meduzama) mogu izazvati intravenskom injekcijom histamina,[10] kod kod ljudi ili životinja ako prethodno nisu senzibilisani (anafilaktoidna reakcija).[11][12]

U 1956. godine, Meri Hjuit Lovele dokazala je da se intravenskim ubrizgavanje otrova osa može izazvati anafilaksa u osoba alergičnih na ujed ose. Ona je kasnije koristila osa od koga je pravila ekstrakat za uspešnu imunizaciju takvi pojedinca.[8]

Najčešći uzroci anafilakse u 20. veku i kasnije, postali su penicilin i druge antibiotici, ubodi insekata, unos određenih namirnica, hemijskih materija i sve veće zagađenje životne sredine brojnim novim poznatim i nepoznatim alergenima.[8]

Epidemiologija uredi

Učestalost javljanja anafilakse je 4-5 na 100.000 osoba godišnje,[13] gde je životno ugroženo 0,5%-2%.[14] Procenat slučajeva se povećava. Broj ljudi sa anafilaksom 1980-ih godina bio je približno 20 na 100.000 godišnje, dok je 1990-ih iznosio 50 na 100.000 godišnje.[15] Povećanje broja slučajeva je prevashodno povezano sa porastom pojave anafilakse uzrokovane hranom.[16] Rizik je veći kod mlađih osoba i žena.[13][15]

Trenutno, anafilaksa dovodi do 500–1.000 smrtnih ishoda godišnje (2,4 na milion ljudi) u SAD, 20 smrtnih ishoda godišnje u Ujedinjenom Kraljevstvu (0,33 na milion ljudi) i 15 smrtnih ishoda godišnje u Australiji (0,64 na milion ljudi).[13] Procenat smrtnih ishoda je smanjen između 1970-ih i 2000-ih godina.[17] U Australiji, smrt od anafilakse uzrokovane hranom dešava se pretežno kod žena, dok se smrt usled ujeda insekata dešava pretežno kod muškaraca.[13] U većini smrtnih slučajeva uzrokovanih anafilaksom, lekovi su bili okidači reakcije.[13]

Etiologija uredi

Anafilaksa može biti izazvana odgovorom organizma na skoro svaku stranu materiju.[8] Uobičajeni okidači su otrovi od ujeda ili uboda insekta, hrane i lekova.[13][18][19] Namirnice su najčešći okidači kod dece i mladih odraslih osoba. Lekovi, ujedi insekata i žaoke su češći okidači kod starijih osoba.[4] Manje česti uzroci uključuju fizičke faktore, biološke agense (kao što su sperma), lateks, hormonske promene, aditivi (kao što je mononatrijum glutamat), boje u hrani i lekovi koji se primenjuju na kožu (topikalni lekovi).[20] Vežba ili temperatura (bilo topla ili hladna) mogu izazvati anafilaksu tako što deluju da određene ćelije tkiva (poznate kao mastociti), koje oslobađaju hemikalije koje izazivaju alergijsku reakciju.[4][21] Anafilaksa izazvana vežbom je takođe često povezana sa konzumiranjem određene hrane.[22] Ako dođe do anafilakse dok osoba prima anesteziju, najčešći uzroci su određeni lekovi koji se daju za paralizu (neuromišićni blokatori), antibiotici i lateks.[23] U 32-50% slučajeva uzrok nije poznat (idiopatska anafilaksa).[24]

Hrana uredi

Mnoge namirnice mogu izazvati anafilaksu, čak i kada se hrana jede prvi put.[13] U zapadnim kulturama, su najčešći uzroci konzumiranje ili kontakt sa kikirikijem, pšenicom, orasima, školjkama, ribom, mlekom i jajima.[4][15] Na Bliskom istoku, sezam je česti okidač. U Aziji, pirinač i grašak često izazivaju anafilaksu.[4] Teški slučajevi najčešće nastaju konzumiranjem hrane,[13] ali neke osobe mogu imati ozbiljne reakcije kada hrana dodirne neki deo njihovog tela. Deca mogu da prerastu svoje alergije. Do 16 godina, 80% dece sa anafilaksom na mleko ili jaja i 20% sa jedinim slučajem anafilakse na kikiriki mogu da jedu ove namirnice bez problema.[8]

Medikamenti uredi

Svaki lek može izazvati anafilaksu. Najčešći su β-laktamski antibiotici (kao što su penicilin), zatim aspirin i NSAIDi.[15][25] Ako je osoba alergična na jedan NSAID ona obično možete da koristi drugi koji neće izazvati anafilaksu.[25] Ostali česti uzroci anafilakse uključuju hemoterapiju, vakcine, protamine (nalazi se u spermi) i lekove napravljene od bilja.[4][25] Neki lekovi, uključujući vankomicin, morfijum, i lekovi koji se koriste za poboljšanje rendgenske slike (radiokontrastni agensi), izazivaju anafilaksu tako što oštećuju određene ćelije u tkivima, što dovodi do oslobađanja histamina (degranulacija mastocita).[13]

Učestalost reakcija na lek delimično zavisi od toga koliko često se daje ljudima i delom od načina na koji je lek deluje u telu.[26] Anafilaksa na peniciline ili cefalosporine javlja se samo nakon što se vežu za proteine u telu, a neki se vezuju lakše nego drugi.[22] Anafilaksa na penicilin se javlja jednom u svakih 2.000 do 10.000 ljudi koji su se lečili. Smrt se javlja manje od jednom na svakih 50.000 ljudi koji su lečeni penicilinom.[22] Anafilaksa na aspirin i NSAID se javlja jednom na svakih 50.000 ljudi.[22] Ako neko ima reakciju na peniciline, njihov rizik od reakcija na cefalosporine je veći, ali rizik je i dalje manji od jedan u 1000.[22] Stariji lekovi koji su korišćeni za poboljšanje rendgenske slike (radiokontrastni agensi) izazivali su reakcije u 1% slučajeva. Noviji, niži osmolarni radiokontrastni agensi izazivaju reakcije u 0,04% slučajeva.[26]

Otrov uredi

Otrov od uboda ili ujeda insekata kao što su pčele i ose (Opnokrilci) ili krpelji (Triatominae) može izazvati anafilaksu.[15][27] Ako je osoba imala reakciju na otrov u prošlosti, i bila je više od lokalne reakcije oko mesta uboda, onda ta osoba ima veći rizik za anafilaksu u budućnosti.[28][29] Međutim, polovina ljudi koji umiru od anafilakse nije imala nikakvu prethodno rasprostranjenu (sistemsku) reakciju.[30]

Faktori rizika uredi

Ljudi sa atopičnim bolestima kao što su astma, ekcemi, ili alergijski rinitis imaju visok rizik od anafilakse iz hrane, lateksa i radiokontrastnih agenasa. Ovi ljudi nemaju veći rizik od lekova koji se daju putem injekcija ili uboda.[4][13] Jedna studija kod dece sa anafilaksom našla je da je 60% njih imalo istoriju prethodnih atopičnih bolesti. Više od 90% dece koja umiru od anafilakse ima astmu.[13] Ljudi koji imaju poremećaje koji su izazvani povećanim brojem mastocita u tkivima (mastocitoza) ili koji imaju više tih ćelija, su u većem riziku.[4][13] Što je duže vreme od poslednjeg izlaganja agensu koji je izazvao anafilaksiju, to je manji rizik od nove reakcije.[22]

Patofiziologija uredi

Anafilaksa je ozbiljna alergijska reakcija koja počinje iznenada i utiče na mnoge telesne sisteme.[2][31] Uzrok je otpuštanje inflamatornih medijatora i citokina iz mastocita i bazofila. Njihovo otpuštanje je obično izazvano reakcijom imunskog sistema, ali može biti izazvano oštećenjem ovih ćelija koje nije vezano za imunološku reakciju.[31]

Imunski odgovor uredi

Kada je anafilaksa uzrokovana odgovorom imunskog sistema, imunoglobulin E (IgE) se vezuje za strani materijal koji započinje alergijsku reakciju (antigen). Kombinacija IgE vezana za antigen aktivira FcεRI receptore mastocita i bazofile. Mastociti i bazofili reaguju oslobađanjem inflamatornih medijatora, kao što je histamin. Ovi posrednici povećavaju kontrakcije bronhijalnih glatkih mišića, izazivaju proširivanje krvnih sudova (vazodilataciju), povećavaju protok tečnosti iz krvnih sudova, a smanjuju rad srčanog mišića.[22][31] Tu je takođe imunološki mehanizam koji se ne oslanja na IgE, a nije poznato da li se to pojavljuje i kod ljudi.[31]

Neimunski odgovor uredi

Kada anafilaksa nije izazvana imunskom reakcijom, reakcija je nastala zbog agenasa koji direktno narušavaju mastocite i bazofile, uzrokujući oslobađanje histamina i drugih supstanci koje su obično povezane sa alergijskom reakcijom (degranulacija). Agensi koji mogu oštetiti ove ćelije sadrže kontrastni medijum za iks-zrake, opioide, temperature (toplo ili hladno), i vibraciju.[21][31]

Klinička slika uredi

 
Znaci i simptomi anafilakse.

Anafilaksa je najčešće praćena mnogobrojnim simptoma i znacima koji se dramatično menjaju iz minuta u minut, u nekoliko narednih časova od kontakta sa alergenom.[15][32]

Prvi simptomi javljaju se najčešće nakon 5 do 30 minuta, nakon kontakta sa alergenom, ako je anafilaksa uzrokovan supstancom koja je ušla direktno u krvotok (intravenski unos). Nakon unosa alergena hranom prvi simptomi se javljaju u proseku nakon dva časa.[22]

Najčešće pogođene oblasti su:

Anafilaktičkom reakcijom najčešće su istovremeno zahvaćena dva ili više, od navedenih, organskih sistema.[4]

Koža uredi

 
Urtikarija i crvenilo na leđima osobe sa anafilaksom

Simptomi obično uključuju ispupčenja na koži (koprivnjača), svrab, crveno lice ili koža (crvenilo), ili otečene usne.[33] Osobe sa otokom ispod kože (angioedem), umesto svraba mogu osećati da im koža gori.[22] Jezik ili grlo može da otekne u do 20% slučajeva.[34] Ostali simptomi mogu da uključuju curenje nosa i oticanje sluzokože na površini oka i kapka (konjuktiva).[20] Koža može dobiti plavu boju (cijanoza) usled nedostatka kiseonika.[20]

Respiratorni uredi

Respiratorni simptomi i znaci su kratak dah, otežano disanje u donjem delu disajnih puteva (krkljanje) ili otežano disanje u gornjem delu disajnih puteva (stridor).[1] Otežano disanje u donjem delu disajnih puteva obično nastaje zbog grčeva mišića u donjem delu disajnih puteva (bronhijalni mišići).[35] Otežano disanje u gornjem delu disajnih puteva nastaje zbog otoka gornjih disajnih puteva, koji sužava disajne kanale.[20] Promuklost, bol tokom gutanja, ili kašalj takođe mogu da se jave.[22]

Srčani uredi

Krvni sudovi srca mogu iznenada da se zgrče (spazam koronarnih arterija) zbog oslobađanja histamina iz određenih ćelija u srcu.[35] Ovo prekida protok krvi do srca, što može da izazove izumiranje srčanih ćelija (infarkt miokarda), ili suviše sporo ili suviše brzo kucanje srca (srčana aritmija), ili potpuni prestanak rada srca (srčani udar).[4][15] Ljudi koji već imaju srčano oboljenje su u mnogo većem riziku od srčanih smetnji kod anafilakse.[35] Iako je češće da osobe koje imaju nizak krvni pritisak imaju brži puls,[20] 10% ljudi koji pate od anafilakse mogu imati spor puls (bradikardija) sa niskim krvnim pritiskom. (Kombinacija sporog pulsa i niskog krvnog pritiska je poznata kao Bezold-Jarišov refleks).[13] Osoba može osetiti vrtoglavicu ili izgubiti svest zbog pada krvnog pritiska. Ovaj nizak krvni pritisak može biti uzrokovan proširenjem krvnih sudova (distributivni šok) ili prestankom rada komore srca (kardiogeni šok).[35] U retkim slučajevima, veoma nizak krvni pritisak može da bude jedini znak anafilakse.[34]

Ostali uredi

Želudačni i crevni simptomi najčešće se karakterišu grčevima u trbuhu, prolivom, bolom i povraćanjem.[1] Bolesnik je zbunjen, može da izgubi kontrolu nad pražnjenjem mokraćne bešike, i osećati bol u predelu karlice koji je sličan grčevima u materici.[1][20] Širenje krvnih sudova oko mozga može izazvati glavobolje.[22] Osoba se takođe može osećati uznemireno ili pomišljati da će da umre.[4]

Dijagnoza uredi

Dijagnoza anafilakse utvrđuje se na osnovu kliničke slike.[4] Kada se pojavi bilo koji od sledeća tri simptoma nekoliko minuta/sati nakon što je osoba bila izložena alergenu, vrlo je verovatno da ima anafilaksu:[4]

  1. Promene na koži ili sluzokožnim tkivima, plus poteškoće sa disanjem ili nizak krvni pritisak
  2. Dva ili više od sledećih simptoma:
    a. Promene na koži ili sluzokoži
    b. Poteškoće sa disanjem
    v. Nizak krvni pritisak
    g. Gastrointestinalni simptomi
  3. Nizak krvni pritisak nakon izlaganja poznatom alergenu

Ako osoba ima reakciju na ujed insekta ili neki lek, analiza krvi na triptazu ili histamin (koji otpuštaju mastociti), može biti korisna za postavljanje dijagnoze anafilakse. Međutim, ove analize nisu od posebne koristi ako je uzrok alergije hrana ili ako osoba ima normalan krvni pritisak,[4] te tako, one ne mogu da pomognu u dijagnozi anafilakse.[8]

Klasifikacija uredi

Postoje tri osnovne klasifikacije anafilakse. Anafilaktički šok se javlja kad se krvni sudovi prošire u većem delu tela (sistematska vazodilatacija), što dovodi do snižavanja krvnog pritiska, koji je za 30% niži od normalnog krvnog pritiska pacijenta ili 30% niži od standardnih vrednosti.[34] Bifazična anafilaksa se dijagnostikuje kad se simptomi ponovo jave u roku 1–72 sata iako osoba nije imala novi kontakt sa alergenom koji je uzrokovao prvu reakciju.[4] U nekim studijama se tvrdi da je čak 20% slučajeva anafilakse bifazično.[36] Simptomi se obično ponovo javljaju posle 8 sati.[13] Ponovljena reakcija se leči na isti način kao početna anafilaksa.[15] Pseudoanafilaksa ili nealergijska anafilaksa su stariji nazivi za anafilaksu koja ne predstavlja alergijsku reakciju, ali je uzrokovana direktnom povredom mastocita (degranulacija mastocita).[7][13] Važeći naziv koji koristi Svetska organizacija za alergiju glasi „neimunološka anafilaksa” [7]. Neki stručnjaci preporučuju da se stari termini izbace iz upotrebe.[13]

Alergijski testovi uredi

 
Kožne probe na alergiju rade se na desnoj ruci

Testiranje na alergiju može da pomogne u utvrđivanju uzroka anafilakse kod nekih osoba. Kožne probe na alergiju (kao što je test flasterom) moguće su za neke vrste hrane i otrova.[8] Testiranje krvi na specifična antitela može biti korisno za utvrđivanje alergija na mleko, jaja, kikiriki, lešnik ili ribu.[8] Kožnom probom može se potvrditi alergija na penicilin, ali ne postoje testiranja kože na alergiju na druge lekove.[8] Neimunološki oblici anafilakse mogu se dijagnostikovati samo pomoću uvida u pacijentov zdravstveni karton ili izlaganjem pacijenta alergenu koji je mogući uzročnik reakcije u prošlosti. Za neimunološku anafilaksu ne postoje testovi kože ili krvi.[7]

Diferencijalna dijagnoza uredi

Ponekad je teško razlikovati anafilaksu od astme, nesvestice nastale usled nedostatka kiseonika (sinkopa) i napada panike.[4] Kod ljudi koji pate od astme, obično se ne javlja svrab ili intestinalni simptomi. Kad se čovek onesvesti, koža mu je bleda i nema osip. Osoba koja prolazi kroz napad panike, može da se zacrveni, ali nema koprivnjaču.[4] U druga stanja koja mogu da imaju slične simptome, spadaju trovanje hranom, i to trovanje pokvarenom ribom (skombrotoksizam), i infekcija određenim parazitima (anizakijaza).[13]

Prevencija uredi

Za prevenciju anafilakse preporučuje se izbegavanje uzročnika reakcije u prošlosti. Kada to nije moguće, potrebno je primeniti lečenje kako bi se sprečilo da telo reaguje na poznati alergen (desenzitizacija). Lečenje imunskog sistema (imunoterapija) otrovima himenoptera ima efekta u desenzitizaciji kod 80–90% odraslih i kod 98% dece protiv alergija na pčele, ose, stršljenove i crvene mrave. Oralna imunoterapija može biti efikasna u desenzitizaciji nekih ljudi na određenu hranu u koju spada mleko, jaja, lešnici i orasi; međutim, ovi tretmani često imaju nepoželjena dejstva. Desenzitizacija je takođe moguća za mnoge lekove, ali je ipak preporučljivije da ljudi izbegavaju uzimanje lekova koji im stvaraju probleme. Za osobe preosetljive na lateks, važno je da izbegavaju hranu koja sadrži supstance slične onima koje su uzrokovale reakciju imunog sistema (hranu koja izaziva ukrštenu reakciju), kao što je avokado, banane i krompir, između ostalog.[4]

Terapija uredi

 
Kiseonik se u anafilaksi primenjuje preko kiseoničke maske, sa regulacijom protoka od 4-6 l/min

Anafilaksa zahteva hitnu medicinsku pomoć i preduzimanje mera u cilju spasavanja života kao što su otvaranje disajnih puteva, upotreba kiseonika, davanje velike količine infuzije i stalni nadzor.[15] Lečenje epinefrinom je najadekvatniji izbor. Antihistaminici i steroidi se često koriste kao dodatak epinefrinu.[4] Kada se osoba povrati, treba da ostane na posmatranju u bolnici od 2 do 24 sata radi blagovremene reakcije ukoliko se simptomi ponovo jave, što se dešava u slučajevima kad pacijent pati od bifazične anafilakse.[13][22][36][37]

Epinefrin uredi

 
Stara verzija šprica za samostalno ubrizgavanje adrenalina „EpiPen”

Epinefrin (adrenalin) je osnov lečenja anafilakse. Ne postoji nijedan razlog protiv njegove upotrebe (ne postoji nijedna kontraindikacija).[15] Preporučuje se ubrizgavanje rastvora epinefrina u mišić na prednjoj bočnoj strani srednjeg dela butine čim se posumnja na anafilaksu.[4] Injekcija treba da se ponavlja na svakih 5 do 15 minuta ako osoba ne reaguje očekivano na terapiju.[4] Druga doza je potrebna u 16 do 35% slučajeva.[13] Više od dve doze je retko kad potrebno.[4] Injekcija u mišić (intramuskularno ubrizgavanje) preporučljivija je od injekcije ispod kože (potkožno ubrizgavanje), jer se u ovom drugom načinu lek sporo apsorbuje.[38] Epinefrin može da stvori manje probleme kao što su drhtavica, nemir, glavobolja i lupanje srca.[4]

Epinefrin se može koristiti i kod osoba koje koriste b-blokatore.[13] U ovakvoj situaciji, ako epinefrin ne deluje efikasno, daje se intravenozni glukagon. Glukagon poseduje mehanizam delovanja koji ne uključuje b-receptore.[13]

Ukoliko je neophodno, epinefrin se takođe može ubrizgati u venu (intravenozno ubrizgavanje) u obliku razblaženog rastvora. Intravenozni epinefrin se, međutim, povezuje sa neujednačenim otkucajima srca (disritmija) i srčanim napadima (infarkt miokarda).[39] Špricevi za samostalno ubrizgavanje epinefrina, koji omogućavaju ljudima sa anafilaksom da sami sebi daju injekciju epinefrina u mišić, dostupni su u dvema dozama, jedna pogodna za odrasle i decu težu od 25 kg i druga za decu koja su teška između 10 i 25 kg.[40]

Dopunska sredstva za lečenje uredi

Antihistaminici se obično koriste kao dodatak epinefrinu. Smatralo se da su oni efikasni na osnovu teorijskog razmatranja, ali je vrlo malo konkretnih dokaza da su antihistaminici zaista delotvorni u lečenju anafilakse. U Kokrejnovom pregledu iz 2007. godine, nije pronađena nijedna vredna studija koja bi potkrepila upotrebu antihistaminika u ovu svrhu.[41] Veruje se da antihistaminici nemaju efekta na nakupljanje tečnosti ili spazme u disajnim putevima.[13] Primena kortikosteroida nije preporučljiva u epizodi anafilakse. Oni mogu da se upotrebe s nadom da će se smanjiti rizik od bifazične anafilaksije, ali njihova efikasnost u prevenciji daljih anafilaktičnih napada nije dokazana.[36] Salbutamol koji se daje kroz uređaj za disanje (inhalator), može biti efikasan kad epinefrin ne olakšava simptome bronhijalnog spazma.[13] Metilensko plavo se koristi kod osoba koje nisu pozitivno reagovale na druge metode, jer opušta glatke mišiće.[13]

Mere opreza uredi

Ljudima koji su u opasnosti od anafilakse, savetuje se da osmisle „plan postupaka u slučaju alergije”. Roditelji treba da obaveste školu o alergijama svoje dece i koji koraci da se preduzmu u hitnom slučaju pojave anafilakse.[42] Plan postupaka obično uključuje korišćenje šprica za samostalno ubrizgavanje epinefrina, preporuku da se nosi medicinska narukvica upozorenja i prikupljanje informacija o načinima da se izbegnu okidači alergije.[42] Lečenje kojim bi se telo učinilo manje osetljivo na supstance koje uzrokuju alergijsku reakciju (alergenska imunoterapija), dostupno je za određene okidače. Ova vrsta terapije može da spreči buduće epizode anafilakse. Višegodišnja primena potkožne desenzitizacije pokazala se efikasnom protiv uboda insekata, dok je oralna desenzitizacija efikasna za mnoge namirnice.[15]

Prognoza uredi

Postoji dobra šansa za oporavak kad je uzrok poznat i kad se osobi brzo pruži lečenje.[43] Čak i kad je uzrok nepoznat, ako su lekovi za zaustavljanje reakcije dostupni, oporavak osobe obično dobro teče.[22] Ukoliko dođe do smrtnog ishoda, obično je to usled disajnih smetnji (uglavnom zbog zatvaranja disajnih puteva) ili kardiovaskularnih smetnji (šok).[13][31] Anafilaksa je uzrok smrti u 0,7-20% slučajeva.[22][35] Neki smrtni slučajevi se dese u roku od nekoliko minuta.[4] Kod ljudi sa anafilaksom koju izaziva fizička aktivnost, ishod je uglavnom dobar, javlja se visoka temperatura i epizode alergije koje su sve blaže s godinama.[44]

Istraživanja uredi

Ulažu se mnogi napori u razvoju epinefrina koji bi mogao da se primenjuje ispod jezika (subjezični epinefrin) za lečenje anafilakse.[13] Potkožna injekcija antitela omalizumaba protiv imunoglobulina E proučava se kao metod prevencije povratka anafilakse, ali još se ne preporučuje.[4][45]

Reference uredi

  1. ^ a b v g Sampson, HA; Muñoz-Furlong A; Campbell, RL (februar 2006). „Second symposium on the definition and management of anaphylaxis: summary report—Second National Institute of Allergy and Infectious Disease/Food Allergy and Anaphylaxis Network symposium”. The Journal of Allergy and Clinical Immunology. 117 (2): 391—7. PMID 16461139. doi:10.1016/j.jaci.2005.12.1303. 
  2. ^ a b Tintinalli 2010, str. 177–182
  3. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 47. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f Simons, FE (maj 2010). World Allergy, Organization. „World Allergy Organization survey on global availability of essentials for the assessment and management of anaphylaxis by allergy-immunology specialists in health care settings”. Annals of Allergy, Asthma & Immunology. 104 (5): 405—12. PMID 20486330. doi:10.1016/j.anai.2010.01.023. 
  5. ^ „anaphylaxis”. merriam-webster.com. Pristupljeno 21. 11. 2009. 
  6. ^ Wadell LA 1930 Egyptian civilisation. Luzac & Co., London
  7. ^ a b v g d Ring, J (2010). Behrendt, H, de Weck, A.. „History and classification of anaphylaxis.” (PDF). Chemical immunology and allergy. 95: 1—11. PMID 20519878. 
  8. ^ a b v g d đ e ž z Boden, SR (2011). Wesley Burks, A.. „Anaphylaxis: a history with emphasis on food allergy.”. Immunological reviews. 242 (1): 247—57. PMID 21682750. 
  9. ^ Brower 2010, str. 62.
  10. ^ Hanzlik PJ, Karsner HAT 1920 Anaphylactoid phenomena from the intravenous administration of various colloids, arsenicals and other agents. J Pharmacol Exp Ther 14:379
  11. ^ Lorenz W, Doenicke A, Dittmann I, Hug P, Schwarz B 1977 Anaphylaktoide Reaktionen nach Applikation von Blutersatzmitteln beim Menschen. Verhinderung dieser Nebenwirkung von Haemacccel durch Praemedikation mit H1- und H2-Antagonisten. Anaesthesist 26:644
  12. ^ Kind LS, Kaushal PK, Drury P 1972 Fatal anaphylaxis-like reaction induced by yeast mannans in nonsensitized mice. Infect Immun 5:180^182
  13. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h Lee, JK (2011). Vadas, P.. „Anaphylaxis: mechanisms and management.”. Clinical and experimental allergy : journal of the British Society for Allergy and Clinical Immunology. 41 (7): 923—38. PMID 21668816. 
  14. ^ Simons, FE (2010). World Allergy, Organization. „World Allergy Organization survey on global availability of essentials for the assessment and management of anaphylaxis by allergy-immunology specialists in health care settings.” (PDF). Annals of allergy, asthma & immunology : official publication of the American College of Allergy, Asthma, & Immunology. 104 (5): 405—12. PMID 20486330. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 04. 2012. g. Pristupljeno 11. 02. 2014. 
  15. ^ a b v g d đ e ž z i j k Simons, FE (2009). „Anaphylaxis: Recent advances in assessment and treatment” (PDF). J. Allergy Clin. Immunol. 124 (4): 625—36; quiz 637—8. PMID 19815109. doi:10.1016/j.jaci.2009.08.025. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 06. 2013. g. Pristupljeno 12. 02. 2014. 
  16. ^ Koplin, JJ (2011). Martin, PE, Allen, KJ. „An update on epidemiology of anaphylaxis in children and adults.”. Current opinion in allergy and clinical immunology. 11 (5): 492—6. PMID 21760501. 
  17. ^ Demain, JG (2010). Minaei, AA, Tracy, JM. „Anaphylaxis and insect allergy.”. Current opinion in allergy and clinical immunology. 10 (4): 318—22. PMID 20543675. 
  18. ^ Worm, M (2010). „Epidemiology of anaphylaxis”. Chemical immunology and allergy. Chemical Immunology and Allergy. 95: 12—21. ISBN 978-3-8055-9441-7. PMID 20519879. doi:10.1159/000315935. 
  19. ^ Spieksma FT. Domestic mites from an acarologic perspective. Allergy 1997; 52:360- 368
  20. ^ a b v g d đ Brown, SG (4. 9. 2006). Mullins, RJ, Gold, MS. „Anaphylaxis: diagnosis and management”. The Medical journal of Australia. 185 (5): 283—9. PMID 16948628. 
  21. ^ a b Gausche-Hill, Fuchs & Yamamoto 2007, str. 69
  22. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Marx 2010, str. 15111528-
  23. ^ Dewachter, P (novembar 2009). Mouton-Faivre, C, Emala, CW. „Anaphylaxis and anesthesia: controversies and new insights”. Anesthesiology. 111 (5): 1141—50. PMID 19858877. doi:10.1097/ALN.0b013e3181bbd443. 
  24. ^ Castells 2010, str. 223
  25. ^ a b v Volcheck 2009, str. 442
  26. ^ a b Drain, KL (2001). Volcheck, GW. „Preventing and managing drug-induced anaphylaxis”. Drug safety : an international journal of medical toxicology and drug experience. 24 (11): 843—53. PMID 11665871. doi:10.2165/00002018-200124110-00005. 
  27. ^ Klotz, JH (15. 6. 2010). Dorn, PL, Logan, JL, Stevens, L, Pinnas, JL, Schmidt, JO, Klotz, SA. „"Kissing bugs": potential disease vectors and cause of anaphylaxis”. Clinical infectious diseases : an official publication of the Infectious Diseases Society of America. 50 (12): 1629—34. PMID 20462351. doi:10.1086/652769. 
  28. ^ Bilò, MB (jul 2011). „Anaphylaxis caused by Hymenoptera stings: from epidemiology to treatment”. Allergy. 66 Su: 95. PMID 21668850. doi:10.1111/j.1398-9995.2011.02630.x. 
  29. ^ Cox, L (mart 2010). Larenas-Linnemann, D, Lockey, RF, Passalacqua, G.. „Speaking the same language: The World Allergy Organization Subcutaneous Immunotherapy Systemic Reaction Grading System”. The Journal of Allergy and Clinical Immunology. 125 (3): 569—74,574.e1—574.e7. PMID 20144472. doi:10.1016/j.jaci.2009.10.060. 
  30. ^ Bilò, BM (avgust 2008). Bonifazi, F.. „Epidemiology of insect-venom anaphylaxis”. Current Opinion in Allergy and Clinical Immunology. 8 (4): 330—7. PMID 18596590. doi:10.1097/ACI.0b013e32830638c5. 
  31. ^ a b v g d đ Khan, BQ (avgust 2011). Kemp, SF. „Pathophysiology of anaphylaxis”. Current Opinion in Allergy and Clinical Immunology. 11 (4): 319—25. PMID 21659865. doi:10.1097/ACI.0b013e3283481ab6. 
  32. ^ Oswalt ML, Kemp SF (2007). „Anaphylaxis: office management and prevention”. Immunol Allergy Clin North Am. 27 (2): 177—91,vi. PMID 17493497. doi:10.1016/j.iac.2007.03.004. „Clinically, anaphylaxis is considered likely to be present if any one of three criteria is satisfied within minutes to hours” 
  33. ^ Sampson, HA; Muñoz-Furlong A; Campbell, RL (2006). „Second symposium on the definition and management of anaphylaxis: summary report—Second National Institute of Allergy and Infectious Disease/Food Allergy and Anaphylaxis Network symposium”. J. Allergy Clin. Immunol. 117 (2): 391—7. PMID 16461139. doi:10.1016/j.jaci.2005.12.1303. 
  34. ^ a b v Limsuwan, T (2010). Demoly, P.. „Acute symptoms of drug hypersensitivity (urticaria, angioedema, anaphylaxis, anaphylactic shock).” (PDF). The Medical clinics of North America. 94 (4): 691—710,x. PMID 20609858. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 04. 2012. g. Pristupljeno 12. 02. 2014. 
  35. ^ a b v g d Triggiani, M (2008). Patella, V, Staiano, RI, Granata, F, Marone, G.. „Allergy and the cardiovascular system.”. Clinical and experimental immunology. 153 Su: 1. PMC 2515352  . PMID 18721322. 
  36. ^ a b v Lieberman, P (2005). „Biphasic anaphylactic reactions”. Ann. Allergy Asthma Immunol. 95 (3): 217—26; quiz 226, 258. PMID 16200811. doi:10.1016/S1081-1206(10)61217-3. 
  37. ^ „Emergency treatment of anaphylactic reactions – Guidelines for healthcare providers” (PDF). Resuscitation Council (UK). 2008. Pristupljeno 22. 4. 2008. 
  38. ^ Simons, KJ (2010). Simons, FE. „Epinephrine and its use in anaphylaxis: current issues.”. Current opinion in allergy and clinical immunology. 10 (4): 354—61. PMID 20543673. 
  39. ^ Mueller, UR (2007). „Cardiovascular disease and anaphylaxis.”. Current opinion in allergy and clinical immunology. 7 (4): 337—41. PMID 17620826. 
  40. ^ Sicherer, SH (2007). Simons, FE, Section on Allergy and Immunology, American Academy of, Pediatrics. „Self-injectable epinephrine for first-aid management of anaphylaxis.”. Pediatrics. 119 (3): 638—46. PMID 17332221. 
  41. ^ Sheikh A, Ten Broek V, Brown SG, Simons FE (2007). „H1-antihistamines for the treatment of anaphylaxis: Cochrane systematic review”. Allergy. 62 (8): 830—7. PMID 17620060. doi:10.1111/j.1398-9995.2007.01435.x. 
  42. ^ a b Martelli, A (2008). Ghiglioni, D, Sarratud, T, Calcinai, E, Veehof, S, Terracciano, L, Fiocchi, A.. „Anaphylaxis in the emergency department: a paediatric perspective.”. Current opinion in allergy and clinical immunology. 8 (4): 321—9. PMID 18596589. 
  43. ^ Harris 2007, str. 325.
  44. ^ Castells 2010, str. 223.
  45. ^ Vichyanond, P (2011). „Omalizumab in allergic diseases, a recent review.”. Asian Pacific journal of allergy and immunology / launched by the Allergy and Immunology Society of Thailand. 29 (3): 209—19. PMID 22053590. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анафилакса&oldid=27563094”