Википедија

Angola

Република на западној обали Јужне Африке
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Angola (višeznačna odrednica).

Angola (port. Angola), ili službeno Republika Angola (port. República de Angola) je država u jugozapadnoj Africi[4].[5] Graniči se sa Namibijom, Republikom Kongo, Demokratskom Republikom Kongo i Zambijom, a na zapadu izlazi na Atlantski okean. Angola je bivša portugalska kolonija, ima značajna prirodna bogatstva, među kojima su najznačajniji nafta i dijamanti.

Republika Angola
República de Angola  (portugalski)
Krilatica: Уједињене врлине су јаче
(lat. Virtus Unita Fortior)
Himna: Напред Ангола!
(port. Angola Avante!)
Položaj Angole
Glavni gradLuanda
Službeni jezikportugalski
Vladavina
 — PredsednikŽoao Manuel Gonsalves Lorenco
 — PotpredsednikEsperansa da Košta
Istorija
Nezavisnost1976.
Geografija
Površina‍
 — ukupno1.246.700 km2 (22)
 — voda (%)zanemarljivo
Stanovništvo‍
 — 2023.[1]Rast 37.290.193 (41)
 — gustina24,27 st./km2
Ekonomija
BDP / PKM≈ 2023
 — ukupnoRast 260,323 mlrd. $ [2] (62)
 — po stanovnikuRast 7.077 $ [2] (129)
BDP / nominalni≈ 2023
 — ukupnoPad 93,796 mlrd. $ [2] (61)
 — po stanovnikuPad 2.550 $ [2] (125)
IHR (2021)Rast 0,558 [3] (146) — srednji
ValutaKvanza
 — stoti deo valute‍100 центима‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +1
Internet domen‍.ao‍
Pozivni broj+244

Površina Angole je 1.246.700 km². Glavni grad države je Luanda. Članica je Ujedinjenih nacija, OPEC-a, Afričke Unije, Zajednice država portugalskog govornog područja i Južnoafričke razvojne zajednice. Angola je multietnična država s 25,8 miliona stanovnika, koji su pripadnici raznih plemenskih grupa, običaja i tradicija. Kultura u državi odražava vekove portugalske vladavine u obliku dominantnog portugalskog jezika i katoličke crkve. Nakon dugotrajne borbe s kolonijalistima, nezavisnost je ostvarena 1975. nakon što je osnovana Narodna Republika Angola, marksističko-lenjinistička jednopartijska država koju su podržavali Sovjetski Savez i Kuba. Vrlo brzo nakon toga izbio je građanski rat između vladajućeg Narodnog pokreta za oslobođenje Angole (MPLA) i Nacionalne unije za potpunu nezavisnost Angole (UNITA) koju su podržavali Sjedinjene Države i aparthejdska Južnoafrička Republika, koji je trajao do 2002. Država je nakon završetka rata postala relativno stabilna unitarna konstitutivna republika.

Geografija uredi

Sa 1.246.700 km2, Angola je dvadeset i četvrta najveća zemlja na svetu — uporediva po veličini sa Malijem, ili dvostruko veća od Francuske ili Teksasa.[6] Leži uglavnom između 4° i 18° južne geografske širine i 12° i 24° istočne geografske dužine.

Angola se graniči sa Namibijom na jugu u dužini od 1.376 km, Zambijom na istoku u dužini od 1.110 km, Demokratskom Republikom Kongo na severoistoku u dužini od 2.511 km i Južnim Atlantskim okeanom na zapadu sa obalom dugačkom 201 km.

Obalna eksklava Kabinda na severu graniči se sa Republikom Kongo i sa Demokratskom Republikom Kongo na jugu. Glavni grad Luanda[5] ima 5.192.900 stanovnika, i nalazi se na severozapadu zemlje, na obali Atlantika.

Angola je za 2018. imala srednju ocenu indeksa integriteta šumskog pejzaža od 8,35/10, što je rangira na 23. mesto u svetu od 172 zemlje.[7]

Geologija i reljef uredi

Uski, suvi obalski pojas koji se prostiže od krajnjeg severa (Luanda) do Namibije na jugu; dobro zalivene poljoprivredne visoravni; savana na dalekom istoku i jugu; i tropska kišna šuma na severu i enklavi Kabinda.

Angola se sastoji od tri glavne prirodne regije: priobalne nizine, karakterisane niskim ravnicama i terasama; brda i planine koje se uzdižu iz unutrašnjosti prema obali u obliku velikog odsečka; i visoke ravničarske oblasti, poznate kao visoko plato (planalto), koje se prostiru na istoku od odsečka.

Priobalna nizina se podiže iznad mora u nizu niskih terasa. Ova regija varira u širini od oko 25 kilometara kod Benguele do više od 150 kilometara u dolini reke Kuanza južno od glavnog grada Angole, Luande, i značajno se razlikuje od visokih oblasti Angole.

Pojas brda i planina prati obalu na udaljenostima od 20 do 100 kilometara unutra. Reka Kuanza deli ovu zonu na dva dela. Severni deo postepeno se uzdiže od priobalne zone do prosečne nadmorske visine od 500 metara, sa vrhovima od 1.000 metara do 1.800 metara. Južno od reke Kuanza, brda se naglo uzdižu iz priobalnih nizina i formiraju visoki odsek, koji se prostirae od tačke istočno od Luande i pruža se južno kroz Namibiju. Odsek dostiže visinu od 2.400 metara na svom najvišem delu, jugoistočno od grada Sumbe, i najstrmiji je na kraju na jugu u planinskom lancu Sera da Čela.

Visoko plato se nalazi na istoku od brda i planina i dominira terenom Angole. Površina platoa je obično ravna ili blago valovita, ali delovi planine Benguela i područje planine Humpata na platoima Huila na jugu dostižu visine od 2.500 metara i više. Planina Malanže na severu retko prelazi 1.000 metara u visinu. Planina Benguela i obalna oblast u neposrednoj okolini Benguele i Lobita, planina Bie, planina Malanže i mali deo planine Huila kod grada Lubango dugi su među naseljenijim oblastima u Angoli.

Klima uredi

Klima je ekvatorijalna i tropska. Prosečna temperatura na obali je 16 °C zimi i 21 °C leti.

Kao i ostatak tropske Afrike, u Angoli su zastupljene različite, naizmenično kišne i sušne sezone. Na severu, kišna sezona može da traje čak sedam meseci, obično od septembra do aprila, uz povremeno kratko smanjenje u januaru ili februaru. Na jugu, kišna sezona počinje kasnije, u novembru, i traje otprilike do februara. Suvu sezonu često karakteriše jaka jutarnja magla. U proseku, padavine su veće na severu, ali su na bilo kojoj geografskoj širini veće u unutrašnjosti nego uz obalu i povećavaju se sa visinom. Temperature padaju sa rastojanjem od ekvatora i sa visinom i imaju tendenciju rasta bliže Atlantskom okeanu. Tako je u Sojo, na ušću reke Kongo, prosečna godišnja temperatura oko 26°C, ali je ispod 16°C u Huambou na umerenoj centralnoj visoravni. Najhladniji meseci su jul i avgust (usred sušne sezone), kada je moguće formiranje mraz na većim nadmorskim visinama. [8]

Vode uredi

Flora i fauna uredi

Flora i fauna Angole tipična je za veći deo tropske Afrike. Na jugu, sve do Benguele, obalni region je bogat uljanim palmama i mangrovama. U severnom delu pokrajine su guste šume. Na jugu prema Kuneneu su regioni gustog šiblja. Vreže bogate prirodnim kaučukom i drveća ima u izobilju, ali u nekim oblastima njihov broj je znatno smanjen primitivnim metodama koje su usvojili domaći sakupljači kaučuka. Među biljkama, veoma zastupljena je Carpodinus chylorrhiza. Ova vrsta i druge sorte karpodinusa su veoma široko rasprostranjene. Landolfije su takođe rasprostranjene u Angoli. Biljke kafe, pamuka i gvinejske paprike su autohtone, a biljka duvana cveta u nekoliko okruga. Među drvećem prepoznatljiva je angolska mahagonija i Pterocarpus tinctorius poznato po svojoj visini i karakterističnoj crvenoj boji.

Fauna Angole čine brojni lavovi, leopardi, gepardi, slonovi, žirafe, nosorozi, nilski konji, bivoli, zebre, kudi i mnoge druge vrste antilopa, divlje svinje, noje i krokodile.[9] Angola je ranije služila kao stanište za ugroženog afričkog divljeg psa,[10] za kojeg se sada smatra da je izumrlo u celoj zemlji.

Istorija uredi

Glavni članak: Istorija Angole

Najraniji ljudi koji su živeli u ovoj oblasti su bili pripadnici lovačkog plemena Koisan. Oni su bili u velikoj većini izmešteni od strane Bantu plemena tokom bantu migracije, dok se mali broj Koisan plemena još uvek nalazi u južnoj Angoli. Geografska oblast današnje Angole je prvi put došla u kontakt sa Evropljanima krajem 15. veka. Portugalci utvrđuju svoje baze 1483. gde se nalazila Kongo država Ndonga i Lunda. Kongo država se protezala od današnjeg Gabona na severu do Kvanza reke na jugu. Portugalci osnivaju 1575. koloniju Kabinda za prevoz robova. Pre prenosa robova preko Atlantika, ropstvo se praktikovalo od strane mnogih urođeničkih naroda u Africi.

Kolonijalni period uredi

Portugalci, postepeno, u 16. veku zauzimaju uski deo obale sa serijom ratova i formiraju portugalsku kolonije Angolu. Holanđani su okupirali Luandu od 1641. do 1648. gde se oni udružuju sa lokalnim stanovništvom kako bi se branili od Portugalaca.

Portugal vraća Luandu 1648. i započinje proces vraćanja izgubljenih teritorija. Sporazumom reguliše odnose sa Kongom 1649. i kraljevstvima Matamba i Ndonga 1656. Osvajanje Pungo Adongao 1671. je bilo poslednje veliko portugalsko proširenje, dok su pokušaji zauzimanja Konga 1670. i Matanbe 1681. propali. Portugal proširuje svoju koloniju iza kolonije Benguela u 18. veku i počinje sa pokušajima da opkoli ostale regione sredinom 19. veka. Ovaj proces je doveo do nekoliko proširenja do 1880-ih. Kolonija je 1951. označena kao prekomorska provincija, nazvana Portugalska zapadna Afrika. Portugalci su bili prisutni u Angoli skoro 500 godina.

Nezavisnost uredi

Angolski rat za nezavisnost, koji se vodio od 1961. do 1974, vremenom je postao grupna borba za kontrolu Angole, a završio se 1975. kada angolska vlada, Nacionalna unija za potpunu nezavisnost Angole (UNITA), Narodni pokret za oslobođenje Angole — Radnička partija (MPLA) i Nacionalni oslobodilački front Angole (FNLA), potpisuje Alvorski sporazum nakon levičarskog vojnog udara u Lisabonu aprila 1974. To je bio gerilski rat u kojem se portugalska vojska borila protiv nekoliko grupa koje su se borile za nezavisnost.

U tim borbama vodeću ulogu su imali MPLA koja je osnovana 1956, FNLA osnovana 1961. i UNITA formirana 1966. Nakon dugogodišnjeg sukoba država je dobila nezavisnost 11. aprila 1975. kada udarom dolazi nova vlast u Portugalu koja je odobravala davanje nezavisnosti portugalskim kolonijama.

Građanski rat uredi

Glavni članak: Angolski građanski rat

Portugal je dala vlast Angole u rukama koaliciji tri najveća zasebna pokreta MPLA, FNLA i UNITA kroz Alvorski sporazum. Koalicija se brzo raspala i država je ušla u građanski rat. SAD, Zair i Južnoafrička republika su vojno podržavale FNLA i UNITA-u, dok je Kuba vojno intervenisala za MPLA. Novembra 1975. MPLA je porazila UNITA-u i proterala južnoafričke trupe. Američki kongres je prekinuo dalje američko vojno učešće u Angoli.

Agostino Neto je proglašen za prvog predsednika Angole, a na njegovo mesto posle smrti dolazi Žoze Eduardo dos Santos 1979. Opozicioni pokreti FNLA i UNITA, formiraju zajedničku vladu u oblastima koje su kontrolisali. Samoproklamovana Demokratska Republika Angola je formirana 24. novembra 1975. sa Holdenom Robertom i Žonasom Savimbijem kao ko- predsednicima. Ova vlada se raspala 30. januar 1976.

Građanski rat se nastavlja između MPLA i UNITA sve do povlačenja kubanskih trupa iz Angole i južnoafričkih iz Namibije, kada je potpisan sporazum 1989. koji je vodio do sporazuma 1991. Ovaj sporazum je zagovarao izborni proces za demokratsku Angolu pod nadgledanjem Ujedinjenih nacija. MPLA je pobedila osvojivši 49 % glasova dok je UNITA osvojila 40 %. Opozicionar Savimbi je odbio da prihvati rezultate izbora i obnavlja rat. Drugi mirovni sporazum, Lusaka protokol je potpisan u Lusaki, Zambija 20. novembra 1994.

Ovaj mirovni sporazum između vlade i UNITA-e je predviđao uključenje UNITA-e u vladu i vojsci. Međutim 1995. lokalni sukobi se nastavljaju. Nacionalna jedinstvena vlada je osnovana u aprilu 1997. ali se borbe nastavljaju krajem 1998. kada Savimbi ponovo po drugi put obnavlja rat. Savet Bezbednosti Ujedinjenih nacija izglasava 27. aprila 1997. uvođene sankcija UNITA-i. Angolska vojska pokreće masivnu ofanzivu 1999. protiv UNITA-e i uništava glavne kapacitete UNITA i gradove koje je držao Savimbi. Savimbi je tada objavio da se UNITA vraća u gerilsku taktiku ratovanja i veći deo zemlje zahvataju nemiri. Oko 1.500.000 ljudi je poginulo u ovom ratu ili od njegovih posledica.

Prekid vatre sa UNITA-om uredi

Dana 22. februara 2002, Žonas Savimbi vođa pokreta UNITA je ubijen od strane vladinih trupa i konačni prekid vatre je došao na snagu. UNITA je dobila vojno krilo i mesto glavne opozicione partije.

Administrativna podela uredi

 
Mapa Angole sa numerisanim provincijama
Glavni članak: Administrativna podela Angole

Angola je podeljena na osamnaest provincija (províncias) i 163 opštine. Provincije su:

  1. Bengo
  2. Benguela
  3. Bije
  4. Kabinda
  5. Kvando Kubango
  6. Severna Kvanza
  7. Južna Kvanza
  8. Kunene
  9. Huambo
  10. Huila
  11. Luanda
  12. Severna Lunda
  13. Južna Lunda
  14. Malanže
  15. Mošiko
  16. Namibe
  17. Ujiže
  18. Zaire

Privreda uredi

Stanovništvo uredi

Tri najveće etničke grupe u Angoli govore bantu jezicima i to su Ovimbundu koji čine 37 %, Mbundu 25 % i Bakongo 13 %. Ostale etničke grupe uključuju Čokve (ili Lunda), Ganguela, Ambo, Herero, Ksidunga. Takođe ima i mešanih rasa (Evropljani i Afrikanci) koji čine 2 % stanovništva i oko 1 % belaca, većinom etnički Portugalci.

U julu 2007. Angola je imala 12.263.596 stanovnika, a već 2009. oko 18.498.000 stanovnika, dok prema proceni iz 2023. ima 37.290.193. stanovnika.

Portugalski je službeni jezik, pored njega priznat status nacionalnog jezika imaju i jezici iz bantu grupe: kikongo, lunda, umbudnu, kimbundu, ganguela i kvanjama. Procenjuje se da je portugalski maternji jezik za oko 39% populacije, dok ga govori 71% prema popisu iz 2014.[11] Prema istom popisu 23% govori umbundu, dok preostali govore ostale bantu jezike kao što su: kikongo, kimbundu, čokve... Veliki procenat populacije govori 2 ili više jezika.[12]

Pošto nema tačnih podataka o verskoj pripadnosti, procenjuje se da su 56,4% rimokatolici, 23,4% protestanti, 13,6% neopredeljeni hrišćani, 4,5% tradicionalne afričke religije. Nereligioznih je oko 1% dok je ostalih 1,1%.[13]Procenjuje se da je muslimana od 80.000 do 90.000, dok Islamska zajednica u toj zemlji tvrdi da je broj viši i da iznosi oko 500.000.[14]

Reference uredi

  1. ^ „Angola”. The World Factbook (2024 izd.). Central Intelligence Agency. Pristupljeno 18. 3. 2024. 
  2. ^ a b v g „World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Angola)”. International Monetary Fund. 10. 10. 2023. Pristupljeno 18. 3. 2024. 
  3. ^ „Human Development Report 2021/2022” (PDF) (na jeziku: engleski). United Nations Development Programme. 8. 9. 2022. Pristupljeno 18. 3. 2024. 
  4. ^ „http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm”.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  5. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 48. ISBN 86-331-2075-5. 
  6. ^ „Country Comparisons -- Area”. The World Factbook. United States Central Intelligence Agency. Arhivirano iz originala 4. 2. 2021. g. 
  7. ^ Grantham, H. S.; Duncan, A.; Evans, T. D.; Jones, K. R.; Beyer, H. L.; Schuster, R.; Walston, J.; Ray, J. C.; Robinson, J. G.; Callow, M.; Clements, T.; Costa, H. M.; DeGemmis, A.; Elsen, P. R.; Ervin, J.; Franco, P.; Goldman, E.; Goetz, S.; Hansen, A.; Hofsvang, E.; Jantz, P.; Jupiter, S.; Kang, A.; Langhammer, P.; Laurance, W. F.; Lieberman, S.; Linkie, M.; Malhi, Y.; Maxwell, S.; Mendez, M.; Mittermeier, R.; Murray, N. J.; Possingham, H.; Radachowsky, J.; Saatchi, S.; Samper, C.; Silverman, J.; Shapiro, A.; Strassburg, B.; Stevens, T.; Stokes, E.; Taylor, R.; Tear, T.; Tizard, R.; Venter, O.; Visconti, P.; Wang, S.; Watson, J. E. M. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material”. Nature Communications. 11 (1): 5978. Bibcode:2020NatCo..11.5978G. ISSN 2041-1723. PMC 7723057  . PMID 33293507. doi:10.1038/s41467-020-19493-3  . 
  8. ^ Collelo, Thomas, ur. (1989). Angola: a country study (na jeziku: engleski). Washington, D.C.: Federal Research Division, Library of Congress. str. 57—61. OCLC 44357178.   Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву. 
  9. ^   Jedna ili više prethodnih rečenica uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Angola”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 2 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 38—40. 
  10. ^ C. Michael Hogan. 2009. Painted Hunting Dog: Lycaon pictus, GlobalTwitcher.com, ed. N. Stromberg Arhivirano decembar 9, 2010 na sajtu Wayback Machine
  11. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Pristupljeno 2024-03-18. 
  12. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Pristupljeno 2024-03-18. 
  13. ^ https://www.thearda.com/internationalData/countries/Country_7_1.asp
  14. ^ „opais – O pais” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-18. 

Literatura uredi

  •   Baynes, T.S., ur. (1878). „Angola”. Encyclopaedia Britannica. 2 (9th izd.). str. 45. 
  • Chisholm, Hugh, ur. (1911), „Angola”, Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski), 2 (11 izd.), Cambridge University Press, str. 38—40 
  • Dovey, Lindiwe (11. 3. 2015). Curating Africa in the Age of Film Festivals. New York, NY: Palgrave MacMillan. ISBN 978-1-137-40414-5. Arhivirano iz originala 15. 9. 2018. g. Pristupljeno 15. 9. 2018. 
  • Poncianinho, Mestre; Almeida, Ponciano (2007). Capoeira: The Essential Guide to Mastering the Art. New Holland Publishers. str. 18—. ISBN 978-1-84537-761-8. Arhivirano iz originala 20. 3. 2015. g. Pristupljeno 14. 10. 2015. 
  • Gerald Bender, Angola Under the Portuguese, London: Heinemann, 1978
  • David Birmingham, The Portuguese Conquest of Angola, London: Oxford University Press, 1965.
  • David Birmingham, Trade and Conquest in Angola, London: Oxford University Press, 1966.
  • Armando Castro, O sistema colonial português em África (Meados do século XX), Lisbon: Caminho, 1978
  • Patrick Chabal and others, A History of Postcolonial Lusophone Africa, London: Hurst, 2002 (article on Angola by David Birmingham)
  • Basil Davidson, Portuguese-speaking Africa. In: Michael Crowder (Hg.): The Cambridge History of Africa. Vol. 8. Cambridge, Cambridge University Press. 1984. str. 755—806..
  • Gonçalves, Jonuel (2011). A economia ao longo da história de Angola. Luanda: Mayamba Editora. ISBN 978-989-8528-11-7. 
  • Fernando Andresen Guimarães, The Origins of the Angolan Civil War, London + New York: Macmillan Press + St. Martin's Press, 1998
  • Cecile Fromont, The Art of Conversion: Christian Visual Culture in the Kingdom of Kongo. Chapel Hill: University of North Carolina Press, 2014.
  • Beatrix Heintze, Studien zur Geschichte Angolas im 16. und 17. Jahrhundert, Cologne: Rüdiger Köppe Verlag, 1996
  • Lawrence W. Henderson, Angola: Five Centuries of Conflict, Ithaca: Cornell University Press, 1979
  • James, W. Martin; Susan Herlin Broadhead (2004). Historical dictionary of Angola. Lanham/MD: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-4940-2. 
  • John Marcum, The Angolan Revolution, vol.I, The anatomy of an explosion (1950—1962), Cambridge, Massachusetts & London, MIT Press, 1969; vol. II, Exile Politics and Guerrilla Warfare (1962—1976), Cambridge, Massachusetts & London, MIT Press, 1978
  • Christine Messiant, L’Angola colonial, histoire et société: Les prémisses du mouvement nationaliste, Basle: Schlettwein, 2006.
  • René Pélissier, Les Guerres Grises: Résistance et revoltes en Angola (1845—1941), Orgeval: published by the author, 1977
  • René Pélissier, La colonie du Minotaure: Nationalismes et revoltes en Angola (1926—1961), Orgeval: published by the author,1978
  • René Pélissier, Les campagnes coloniales du Portugal, Paris: Pygmalion, 2004
  • Graziano Saccardo, Congo e Angola con la storia dell'antica missione dei Cappuccini, 3 vols., Venice, 1982-3

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ангола&oldid=27548057”