Andrej Rubljov

Andrej Rubljov
Andrej Rubljov
	Andrej Rubljov na ruskoj poštanskoj marki
Lični podaci
Datum rođenja	1360-e
Mesto rođenja	Velika moskovska kneževina,
Datum smrti	17. oktobar 1428. (67/68 god.)
Mesto smrti	Andronikov manastir,

Andrej Rubljov^[1] (rus. Андрей Рублёв,^[2] 1360 – 29. januar 1430)^[3] bio je značajni ruski ikonopisac. Kanonizovan je kao svetitelj 1988.

Život uredi

Sveta Trojica - ikona Andreja Rubljova

Tačan datum njegovog rođenja nije poznat. Godine oko 1360. se uzimaju kao verovatna godina rođenja, po tome što se u zapisima o njegovoj smrti (1430) pominje da je umro u dubokoj starosti, što je tada značilo posle 60-e godine života. Verovatno je živeo u Trojici-Sv. Sergijeva lavra,^[4]^[5] kod Moskve, pod Nikonom Radonješkim, koji je postao iguman posle smrti Sergija Radonješkog 1392. Rubljov se prvi put pominje 1405. godine, kada je ukrašavao ikone i freske za Sabornu crkvu sv. Blagovesti Moskovskog Kremlja, u društvu sa Teofanom Grkom i Prohorom iz Gorodca. Njegovo ime je bilo poslednje na listi majstora, kao junior i po rangu i po godinama. Teofan je bio značajan vizantijski majstor, koji se preselio u Rusiju i smatra se da je obučavao Rubljova.

Andrej Rubljov je postao monah pre 1405. i uzeo ime Andrej. Živeo je u manastiru Sergijevska lavra blizu Moskve u zajednici slikara, među kojima su poznati Teofan Grk i Prohor iz Gorodeca. O ovome se zna, jer se njegovo ime pominje u listi slikara ikona i fresaka u Blagoveštenskom saboru u Moskvi. Ime mu je na dnu liste, što znači da je tada bio najmlađi i najmanje iskusan slikar u grupi.

Pisani zapisi svedoče da je 1408. slikao (zajedno sa Danilom Černim) zidove Uspenjske katedrale u Vladimiru i 1425–1427. Katedralu Svete Trojice u Sergijevskoj lavri. Posle Danilove smrti, Andrej je u moskovskom Andronikovom manastiru naslikao freske u Katedrali Spasitelja.

Umro je u Andronikovom manastiru 29. januara 1430.

Umetnost Andreja Rubljova uredi

Godine 1904, otkrivena je njegova ikona Sveta trojica Staroga Zaveta (ili Gostoprimstvo Avramovo, nastala verovatno oko 1411) i time je počela epoha istraživanja njegovog dela. To je jedino delo koje mu se sa sigurnošću može pripisati. Danas je ova ikona izložena u Tretjakovskoj galeriji u Moskvi.

Kompozicija ikone prikazuje scenu iz Biblije, kada su tri anđela posetili Saru i Avrama (1. knjiga Mojsijeva 18,1-33). Rubljov se koncentrisao na prikazivanje figura tri gosta. Poruka dela je mnogostruka. To je, između ostalog, apel za jedinstvo u vreme sukoba među knezovima. U isto vreme, to je izraz religijskog jedinstva u trojstvu (Otac, Sin, Sveti duh).

Umetnost Andreja Rubljova je kombinacija dve tradicije: srednjovekovnog manastirskog asketizma i klasične harmonije vizantijskog slikarstva. Likovi na njegovim slikama su uvek spokojni. Vremenom, način na koji je slikao, postao je ideal crkvenog slikarstva i ikonoslikarstva.

Na Stoglavom saboru (1551) ikonografija Andreja Rubljova je proglašena za ideal u izradi crkvenih slika. Crkva ga slavi 4. jula.

Od godine 1959. postoji muzej Andreja Rubljova u Andronikovom manastiru.

Ruski režiser Andrej Tarkovski je 1966. napravio film Andrej Rubljov, delimično baziran na Andrejevom životu, koji je svojevrsni spomenik ovom umetniku.

Smrt i nasleđe uredi

Rubljov je umro u Andronikovom manastiru između 1427. i 1430. Rubljovljev rad je uticao na mnoge umetnike, uključujući i Dionisija. Stoglavi sabor (1551) proglasio je Rubljovljev stil ikona kao uzor za crkveno slikarstvo. Od 1959. godine Muzej Andreja Rubljova u Andronikovom manastiru prikazuje njegovu i srodnu umetnost.

Ruska pravoslavna crkva kanonizovala je Rubljova za sveca 1988. godine, proslavljajući njegov praznik 29. januara^[6] i/ili 4. jula.^[6]^[7]^[8]

Godine 1966, Andrej Tarkovski je snimio film Andrej Rubljov, labavo zasnovan na životu umetnika. Ovo je postao prvi (i možda jedini) film proizveden u sovjetskoj eri koji je umetnika tretirao kao svetsku istorijsku ličnost i hrišćanstvo kao aksiom istorijskog identiteta Rusije^[9] tokom turbulentnog perioda u istoriji Rusije.

Poštovanje uredi

29. januar – obeležavanje godišnjice njegove smrti (Grčka pravoslavna crkva)^[10]^[11]
12/13. jun – praznik, Sinaksija celog Andronikovog manastira (sa Andronikom, Savom, Aleksandrom, igumanima moskovskim i ikonopiscem Danilom Crnim)^[12]
4. jul – glavni praznik sa spiska „ruskih svetitelja Moskve i Vladimira“ od Nikodima (Kononova),
6. jul – Sabor svih svetih Radonjeških
Sinaksija svih svetih Moskve – pokretni praznik u nedelju pre 26. avgusta (ROC)^[13]

Galerija uredi

Rođenje Isusovo,^[14] 1405 (Katedrala Blagovesti, Moskovski Kremlj)
Krštenje Isusovo, 1405 (Katedrala Blagovesti, Moskva)
Blagovesti, 1405 (Katedrala Blagovesti, Moskva)
Verzija Bogorodice Vladimirske, oko 1405
Sv Mihail, 1408 (Ikonostas na Uspenskom saboru, Vladimir)
Sv Gavrilo, 1408 (Uspenski sabor, Vladimir)
Andrej Prvozvani, 1408 (Uspenski sabor, Vladimir)
Sveti Grigorije Bogoslov, 1408 (Uspenski sabor, Vladimir)
Bogorodica iz Desisa, 1408 (Uspenski sabor, Vladimir) Neki misle da je ovo delo Teofana Grka
Jovan Bogoslov, 1408 (Uspenski sabor, Vladimir)
Jovan Krstitelj, 1408 (Uspenski sabor, Vladimir)
Spasitelj ustoličen u slavu, Hristosa u veličanstvu, 1408 (Uspenski sabor, Vladimir)
Mučenje pakla, 1408-1410 (Vladimir)
Hrist Iskupitelj oko 1410 (Tretjakovska galerija, Moskva)
Vaznesenje, 1408 (Tretjakovska galerija, Moskva)
Apostol Pavle, 1410-te (Tretjakovska galerija, Moskva)

Reference uredi

^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Rubljov”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-05-30.
^ The Getty Union Artist Name List prefers "Rublyov", but "Rublev" is more commonly found.
^ "Venerable Andrew Rublev the Iconographer", Orthodox Church in America
^ Scott M. Kenworthy, The Heart of Russia: Trinity-Sergius, Monasticism, and Society after 1825. New York: Oxford University Press, 2010.
^ David B. Miller, Saint Sergius of Radonezh, His Trinity Monastery, and the Formation of Russian Identity. DeKalb: Northern Illinois University Press, 2010.
^ ^a ^b „Saint Herman Calendar 2006”. Platina CA: Saint Herman of Alaska Brotherhood. 2006: 12, 56.
^ Church Calendar Arhivirano 2006-07-21 na sajtu Wayback Machine
^ „Moscow Patriarchate Glorifies Saints”, Orthodox America, IX (82), avgust 1988, Arhivirano iz originala 2008-07-05. g., Pristupljeno 2008-03-16 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Hoberman, Jim. „Andrei Rublev”. The Criterion Collection. Arhivirano iz originala 17. 09. 2008. g. Pristupljeno 2007-12-06.
^ „January 29, 2015. + Orthodox Calendar”. orthochristian.com. Pristupljeno 2022-07-16.
^ „Ορθόδοξος Συναξαριστής :: Άγιος Ανδρέας Ρουμπλιόβ ο Εικονογράφος”. www.saint.gr. Pristupljeno 2022-07-16.
^ „ANDREЙ RUBLЁV”. www.pravenc.ru. Pristupljeno 2022-07-16.
^ „ANDREЙ RUBLEV - Drevo”. drevo-info.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-07-16.
^ Robinson 2009, str. 111.

Literatura uredi

Andrei Rublev, a 1966 film by Andrei Tarkovsky loosely based on the painter's life.
Mikhail V. Alpatov, Andrey Rublev, Moscow: Iskusstvo, 1972.
Gabriel Bunge, The Rublev Trinity, transl. Andrew Louth, St. Vladimir's Seminary Press, Crestwood, New York, 2007.
Sergius Golubtsov, Voplosh’enie bogoslovskih idey v tvorchestve prepodobnogo Andreya Rubleva [The realization of theological ideas in creative works of Andrey Rublev]. Bogoslovskie trudy 22, 20–40, 1981.
Troitca Andreya Rubleva [The Trinity of Andrey Rublev], Gerold I. Vzdornov (ed.), Moscow: Iskusstvo 1989.
Viktor N. Lazarev, The Russian Icon: From Its Origins to the Sixteenth Century, Gerold I. Vzdornov (ed.). Collegeville, MN: Liturgical Press, 1997.
Priscilla Hunt, Andrei Rublev's Old Testament Trinity Icon in Cultural Context, The Trinity-Sergius Lavr in Russian History and Culture: Readings in Russian Religious Culture, vol. 3, ed. Deacon Vladimir Tsurikov, (Jordanville, NY: Holy Trinity Seminary Press, 2006), 99-122.(See on-line at phslavic.com)
Priscilla Hunt, Andrei Rublev's Old Testament Trinity Icon: Problems of Meaning, Intertextuality, and Transmission, Symposion: A Journal of Russian (Religious) Thought, ed. Roy Robson, 7-12 (2002–2007), 15-46 (See on-line at www.phslavic.com)
Konrad Onasch, Das Problem des Lichtes in der Ikonomalerei Andrej Rublevs. Zur 600–Jahrfeier des grossen russischen Malers, vol. 28. Berlin: Berliner byzantinische Arbeiten, 1962.
Konrad Onasch, Das Gedankenmodell des byzantisch–slawischen Kirchenbaus. In Tausend Jahre Christentum in Russland, Karl Christian Felmy et al. (eds.), 539–543. Go¨ ttingen: Vandenhoeck und Ruprecht, 1988.
Eugeny N. Trubetskoi, Russkaya ikonopis'. Umozrenie w kraskah. Wopros o smysle vizni w drewnerusskoj religioznoj viwopisi [Russian icon painting. Colourful contemplation. Question of the meaning of life in early Russian religious painting], Moscow: Beliy Gorod, 2003 [1916].
Georgij Yu. Somov, Semiotic systemity of visual artworks: Case study of The Holy Trinity by Rublev Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2011), Semiotica 166 (1/4), 1-79, 2007.
Allen, O. Wesley Jr. (2009). „Luke”. Ur.: Petersen, David L.; O'Day, Gail R. Theological Bible Commentary. Westminster John Knox Press. ISBN 9781611640304.
Aune, David E., ur. (2001). The Gospel of Matthew in current study. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-4673-0.
Aune, David E. (1988). The New Testament in its literary environment. Westminster John Knox Press. ISBN 978-0-664-25018-8.
Balch, David L. (2003). „Luke”. Ur.: Dunn, James D. G.; Rogerson, John William. Eerdmans Commentary on the Bible. Eerdmans. ISBN 9780802837110.
Beaton, Richard C. (2005). „How Matthew Writes”. Ur.: Bockmuehl, Markus; Hagner, Donald A. The Written Gospel. Oxford University Press. ISBN 978-0-521-83285-4.
Boring, M. Eugene (2012). An Introduction to the New Testament: History, Literature, Theology. Westminster John Knox Press. ISBN 9780664255923.
Brown, R.E. (1977). The Birth of the Messiah: A Commentary on the Infancy Narratives in Matthew and Luke. Doubleday & Company.
Powell, Mark Allan (1989). What Are They Saying About Luke?. Paulist Press. ISBN 9780809131112.
Robinson, Bernard P. (2009). „Matthew's Nativity Stories: Historical and Theological Questions for Today's Readers”. Ur.: Corley, Jeremy. New Perspectives on the Nativity. Bloomsbury. ISBN 9780567613790.

Spoljašnje veze uredi

Odabrana dela Andreja Rubljova
Andrej Rubljov, tvorac likova nebeske harmonije
Andrey Rublev Official Web Site
Rublev at the Russian Art Gallery
"The Deesis painted by Andrey Rublev" from the Annunciation Church of the Moscow Kremlin - article by Dr. Oleg G. Uliyanov
Historical documentation on Andrei Rublev, compiled by Robert Bird
Venerable Andrew Rublev the Iconographer Orthodox icon and synaxarion

[1] Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Rubljov”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-05-30.

[2] The Getty Union Artist Name List prefers "Rublyov", but "Rublev" is more commonly found.

[3] "Venerable Andrew Rublev the Iconographer", Orthodox Church in America

[4] Scott M. Kenworthy, The Heart of Russia: Trinity-Sergius, Monasticism, and Society after 1825. New York: Oxford University Press, 2010.

[5] David B. Miller, Saint Sergius of Radonezh, His Trinity Monastery, and the Formation of Russian Identity. DeKalb: Northern Illinois University Press, 2010.

[SHC-6] „Saint Herman Calendar 2006”. Platina CA: Saint Herman of Alaska Brotherhood. 2006: 12, 56.

[7] Church Calendar Arhivirano 2006-07-21 na sajtu Wayback Machine

[8] „Moscow Patriarchate Glorifies Saints”, Orthodox America, IX (82), avgust 1988, Arhivirano iz originala 2008-07-05. g., Pristupljeno 2008-03-16 CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[jhoberman-9] Hoberman, Jim. „Andrei Rublev”. The Criterion Collection. Arhivirano iz originala 17. 09. 2008. g. Pristupljeno 2007-12-06.

[10] „January 29, 2015. + Orthodox Calendar”. orthochristian.com. Pristupljeno 2022-07-16.

[11] „Ορθόδοξος Συναξαριστής :: Άγιος Ανδρέας Ρουμπλιόβ ο Εικονογράφος”. www.saint.gr. Pristupljeno 2022-07-16.

[12] „ANDREЙ RUBLЁV”. www.pravenc.ru. Pristupljeno 2022-07-16.

[13] „ANDREЙ RUBLEV - Drevo”. drevo-info.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-07-16.

[FOOTNOTERobinson2009111-14] Robinson 2009, str. 111.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]