Википедија

Andrija Prvozvani

апостол и хришћански светитељ
„Sveti Andrija” preusmerava ovde. Za druge upotrebe pogledajte stranicu Sveti Andrija (višeznačna odrednica).

Andrija Prvozvani, takođe i Andrej ili Andreas (grč. Ανδρεασ) je poznat kao ličnost Novog zaveta, koga je sam Isus Hrist prvoga pozvao da bude njegov učenik i apostol. Bio je sin Jone i brat Svetog Petra. Nazvan je Prvozvani, zato što je pre svih apostola postao sledbenik i učenik Isusa Hrista.

Sveti apostol Andrej

Rođen je u jevrejskom mestu Vitsaida oko 6 godine pre nove ere. Bio je ribar po zanimanju. Najpre je bio učenik svetog Jovana Krstitelja. Pošto je Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista i pozvao svoje učenike da slede Hrista rečima: „Gle, jagnje Božje“ (Jov. 1, 36), Andrej je bio jedan od prvih koji je to učinio. Odazvao se na poziv Isusa Hrista, zajedno sa bratom Petrom i jevangelistom Jovanom.

Nakon smrti Isusa Hrista, njegovog vaskrsenja i vaznesenja Andrej je zajedno sa ostalim apostolima, na dan Pedesetnice primio Duha Svetoga u vidu ognjenog jezika, i pošto su kockom određivali zemlje u kojima će pripovedati, on je dobio: Vitiniju i Propontidu sa Halkidonom i Vizantijom, Trakiji i Makedoniji, sve do Crnog mora i Dunava, i Tesaliju, Grčku, Ahaju, Amintin, Trapezunt, Irakliju i Amastridu.[1]

Tokom svog apostolskog rada proputovao je mnoge gradove na bliskom istoku i Vizantiji. Propovedao je Jevanđelje uglavnom u gradovima i u mnogima od njih pretrpeo mnoge nevolje i stradanja. Posebno je bio mučen, čak i kamenovan u gradu Sinop, nakon čega je na čudesan način isceljen od rana.

Otišavši odatle, proputovao je: Neokesariju, Samosat, Alanu, pokrajinu Bosforina. Zatim je jedno vreme živeo u Trakijskom grad Vizantu, gde je rukopoložio svetog Stahija za episkopa Vizantije, o čemu svedoči sveti apostol Pavle u Poslanici Rimljanima (Rm. 16, 9). Nakon toga je obišao Pont, Crnomorsko primorje, Skitiju i Hersonite. Kada je došao do reke Dnjepra, zaustavio se kod Kijevskih gora, gde je blagoslovio i postavio krst, predskazujući da će narod koji živi tu primiti veru od njegovog apostolskog prestola, osnovanog u Vizantiji. Prošavši i ka severu, posetio je ona mesta gde će za hiljadu godina biti osnovan grad veliki Novgorod, a posetivši još i Rim, vratio se u grčku krajinu Epir, a zatim u Trakiju, gde je postavljao episkope i učitelje.

Prolazeći mnoge zemlje, posetio je i Peloponez, gde je u Ahajskom gradu Patre, od teške bolesti iscelio čoveka, po imenu Sosija, nakon čega je većina stanovnika toga grada primila hrišćanstvo. Među njima su bili i brat i žena carskog namesnika Egeata. Egeat je zbog toga naredio da uhapse Andreja i stave ga na muke. Nakon toga naredio je da ga raspnu na krst.

Sve vreme dok je visio živ na krstu, govorio je pouke hrišćanima okupljenim oko krsta. Prisutni narod je hteo da ga skine sa krsta, ali im vojnici to nisu dozvolili. Pred svoju smrt se pomolio i izgovorio reči koje su ostale zabeležene: "Gospode Isuse Hriste, ne dopusti da me skinu s krsta, na kome visim radi imena Tvog, nego me primi, Učitelju moj: Tebe zavoleh, Tebe poznah, Tebe ispovedam, Tebe videti želim, što jesam Tobom jesam. Gospode Isuse Hriste, primi u miru duh moj, jer već je vreme da dođem k Tebi i da gledam Tebe, za kojim silno čeznem! Primi me, Učitelju Blagi, i učini da ne budem skinut s krsta pre no što Ti primiš duh moj!". Nakon toga je umro. To se zbilo novembra meseca 62. godine. Nakon nekoliko godina mošti svetog apostola Andreja preneo je u Carigrad, mučenik Artemije po naređenju cara Konstantina. Tamo se čuvaju zajedno sa moštima svetog Luke i svetim Timoteja, u hramu svetih Apostola, unutar sveštenog žrtvenika.

Andrijevdan uredi

Pravoslavna crkva proslavlja Svetog Andreja - Andrijevdan 30. novembra po julijanskom kalendaru.

1830. na Andrijevdan je održana Velika narodna skupština u Beogradu. Na njoj su pročitani sultanov hatišerif i berat kojim je Osmansko carstvo priznalo državnu samoupravu Srpskom knjažestvu a knjazu Milošu nasledno knjaževsko dostojanstvo. Andrijevdan je redovno proslavljan kao državni praznik za vreme vladavine Obrenovića. Praznik je ukinut nakon dolaska Petra I Karađorđevića na srpski presto a mesto njega je proslavljan kraljev rođendan (12. jul).

Značajniji datumi uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ http://www.svetigora.com/node/6435 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. oktobar 2016) Sveti apostol Andrej Prvozvani, svetigora.com

Spoljašnje veze uredi

 
Andrija Prvozvani na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андрија_Првозвани&oldid=26799724”