Andrija Hebrang

Ukoliko ste tražili drugu osobu istog imena, pogledajte članak Andrija Hebrang (sin).

Andrija Hebrang (Baćevac, kod Virovitice, 21. septembar 1899 — Beograd, 11. jun 1949) hrvatski i jugoslovenski političar, član CK KPJ i ministar u vladi FNRJ.

andrija hebrang
Andrija Hebrang
Lični podaci
Datum rođenja	(1899-09-21)21. septembar 1899.
Mesto rođenja	Baćevac, kod Virovitice, Austrougarska
Datum smrti	11. jun 1949.(1949-06-11) (49 god.)
Mesto smrti	Beograd, NR Srbija, FNR Jugoslavija
Porodica
Supružnik	Olga Kon-Hebrang
Deca	Andrija Hebrang
Delovanje
Član KPJ od	1919.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
U toku NOB	član ZAVNOH-a
sekretar CK KPH
Period	1942. - oktobar 1944.
Prethodnik	Vlado Popović
Naslednik	Vladimir Bakarić
Odlikovanja	* (sva odlikovanja oduzeta su mu 1948)

Biografija

Rođen je 21. septembra 1899. godine u selu Baćevac, kod Virovitice. Član KPJ je od osnivanja 1919. godine. Godine 1921. tokom služenja vojske u Nišu, osuđen je na šest meseci zatvora, zbog nepoštovanja pretpostavljenih vojnih lica.

Godine 1923. se vratio u Zagreb, ali je tamo vrlo brzo stavljen pod prismotru policije, zbog učestvovanja u demonstracijama i aktivnosti u sindikalnim pokretima. Tih godina, u Zagrebu, upoznaje Josipa Broza Tita. Godine 1928. upućen je u Berlin, na savetovanje jugoslovenskih komunista, ali je na tom putu uhapšen. Osuđen je na tri meseca, ali je posle žalbenog postupka pušten. Nedugo posle toga ponovo je uhapšen i zatvoren zbog ilegalnih aktivnosti. U zatvoru je dočekao uvođenje šestojanuarske diktature, kada je sa svojim saradnicima predat sudu u Beogradu. Na suđenju se Hebrang izjasnio kao komunista iz uverenja, a ne kao član Partije. Zbog komunističke delatnosti osuđen je na 12 godina zatvora. Najpre je bio u zatvoru u Lepoglavi, a potom u Sremskoj Mitrovici, gde je od strane drugova iz Partije proglašen trockistom.

Drugi svetski rat

Početkom 1941. godine izlazi iz zatvora i vraća se u Zagreb, gde u septembru postaje član Operativnog rukovodstva za Hrvatsku. Krajem februara 1942. godine hapsi ga ustaška policija. Prilikom hapšenja je pružio otpor i bio ranjen u glavu (prema nekim izvorima pokušao je samoubistvo). Posle lečenja poslat je u zatvor na Trgu Kulina bana, a potom u logor Stara Gradiška. Nedugo posle prelaska u Staru Gradišku razmenjen je, zajedno sa još 35 partizana, za dvojicu ustaških prvaka koje su partizani zarobili. Reč je o Mirku Vutucu, natporučniku UNS-a, i Karlu Vagneru, upravitelju županjske redarstvene oblasti.

Po izlasku iz zarobljeništva preuzima dužnost političkog sekretara CK KP Hrvatske. Učestvovao je, kao predstavnik Hrvatske, na Prvom zasedanju AVNOJ-a u Bihaću, novembra 1942. godine. Jedan je od osnivača Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Hrvatske. U svojim nastupima isticao je ZAVNOH kao izraz hrvatske suverenosti i telo nadležno za donošenje svih odluka koje se odnose na Hrvatsku. Oktobra 1944. godine, smenjen je sa funkcije sekretara CK KPH zbog promovisanja autonomaštva KPH naspram KPJ.

Posle rata

Grobnica porodice Hebrang na Mirogoju.

U Privremenoj vladi DFJ imenovan je za ministra industrije, ali je posle godinu dana smenjen i isključen iz CK KPJ, zbog sukoba oko koncepcije državnog razvoja FNRJ. Aprila 1948. godine je stavljen u kućni pritvor, u svojoj kući u Beogradu, a 7. maja je uhapšen i izveden na saslušanje pred partijsku komisiju. Saslušavanje pred partijskom komisijom se odvijalo u jednoj kući u Sremskoj Kamenici. Nakon Petog kongresa KPJ tu se našao i Sreten Žujović, bivši savezni ministar finansija. Kuća je bila dobro čuvana, pred nju su postavljeni stražari i protiv-avionsko oružje.

Partijska komisija je tvrdila da poseduje saznanja o Hebrangovoj saradnji sa ustašama i to kroz navodno potkazivanje zagrebačkih komunista, tokom okupacije, kao i da je bio sovjetski špijun, zbog podrške rezoluciji Informbiroa i odavanja tajni Sovjetskom Savezu. Povodom njegovog hapšenja sovjetski ambasador je protestovao i tražio da njihovi predstavnici budu prisutni prilikom ispitivanja, ali su zahtevi odbijeni.

Hebrang nikada nije priznao krivicu. Zvanično je saopšteno da je 11. juna 1949. godine izvršio samoubistvo, vešanjem o radijator, u beogradskom zatvoru Glavnjača. Službena istraga nikada nije završena, a optužnica protiv njega nikada nije podignuta, niti mu je suđeno.

Odlukom Sabora Republike Hrvatske 1992. godine je politički rehabilitovan i proglašen žrtvom „komunističkog režima“.

Otac je hrvatskog lekara i političara Andrije Hebranga.

Литература

• Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4. 
• Milatović, Mile (1952). Slučaj Andrije Hebranga. Beograd: Kultura. COBISS.SR 512667485