Antimetabola (grč. ἀντιμεταβολή — premeštanje nasuprot)[1] je stilska figura u kojoj se više reči ili rečenica ponavljaju u obrnutom redosledu kao u ogledalu i samim tim preokreću i značenje. Antimetabola je spoj anadiploze i epanadiploze. Sinonimni termimi su antimetalepsa i antimetateza.[2] Podvrsta je antiteze u kojoj se oba njena člana ponavljaju izmenjujući sintaktičku funkciju.[3] Raspored reči koje se podudaraju je hijastičan.[4] Latinski nazivi ove figure su commutatio i conversio.[2] Pripada figurama dikcije.

Kao u ogledalu: Fuzionirani kvarcni žiroskop za gravitacioni eksperiment B prelama sliku Alberta Ajnštajna u pozadini.

Istorijat pojma uredi

Termin antimetabola je preuzet iz antičke retorike.[1] Najstariji primeri potiču od Kvintilijana: "Ne živim da jedem nego jedem da živim." Često se upotrebljavala u javnim, političkim i religioznim govorima, a i u jevanđeljima ima svoju stilogenu funkciju. U vreme baroka koji je poznat po kitnjastom stilu bila je omiljeni postupak.[5]

Upotreba uredi

Antimetabola se koristi u političkim govorima i reklamama kao sredstvo argumentacije i ubeđivanja. Može poslužiti i humoru i ironiji.[6] U argumentaciji, antimetabola ponekad omogućava da se preispita i oslabi uzročno-posledična veza jednog rasuđivanja, što ponekad dovodi do paradoksa ili sofizma. Ima je i u poeziji i u prozi, a u poslovicama često ima antitetičku funkciju. U poeziji je neretko udružena sa epiforom i zajedno sa njom doprinosi rimi. Budući simetrična figura, doprinosi ritmu iskaza i omogućava lakše pamćenje.[2]

Antimetabola i hijazam uredi

Postoje dva suprotstavljena shvatanja hijazma. Prema prvom, u hijazmu se nikada ne ponavljaju reči, samo smisao, a u drugom smisao se ponavlja uvek, a ponekad i reči.[6] U prvom slučaju antimetabola ne može biti podvrsta hijazma, a u drugom, koji je prihvaćenije gledište, može se reći da je svaka antimetabola hijazam, ali svaki hijazam nije antimetabola. U antimetaboli uvek je prisutna inverzija istih reči, a u hijazmu invertovane reči ne moraju biti iste, već ponekad bivaju sinonimne ili antonimne ili samo pripadaju istoj kategoriji.[7] Međutim, reči ni u antimetaboli ne ostaju sasvim iste, već uglavnom menjaju svoje oblike a katkad zamenjuju i vrste reči (npr. imenica postaje pridev a pridev imenica), ali njihov koren ostaje isti.[6] Hijazam preokreće smisao, a antimetabola i smisao i reči.[8]

Primeri uredi








Slične stilske figure uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Stambolić, Miloš, ur. (1986). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit. str. 37. ISBN 86-19-00635-5. 
  2. ^ a b v Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). str. 49—50. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  3. ^ Živković, Dragiša, ur. (2001). Rečnik književnih termina (2 izd.). str. 40. 
  4. ^ Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. str. 305—308. ISBN 978-86-343-0277-6. 
  5. ^ Popović, Tanja, ur. (2010). Rečnik književnih termina (2 izd.). str. 44—45. ISBN 978-86-7360-064-2. 
  6. ^ a b v „Antimetabole”. LitCharts. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  7. ^ Nordquist, Richard. „Antimetabole - Figure of Speech”. ThoughtCo. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  8. ^ „Antimetabole”. Literary Devices. Pristupljeno 17. 3. 2019. 

Literatura uredi

  • Popović, Tanja, ur. (2010). Rečnik književnih termina (2 izd.). str. 44—45. ISBN 978-86-7360-064-2. 
  • Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). str. 49—50. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  • Baldick, Chris, The concise Oxford dictionary of literary terms. - 2nd ed. - Oxford. . Oxford University Press. 2004. ISBN 978-0-19-860883-7. 
  • Živković, Dragiša, ур. (2001). Rečnik književnih termina (2 изд.). стр. 40. 
  • Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 305—308. ISBN 978-86-343-0277-6. 
  • Popović, Tanja (2010). Rečnik književnih termina. стр. 44—45. ISBN 978-86-7360-064-2. 

Спољашње везе uredi