Википедија

Antioksidans

Antioksidans je molekul koji može da spreči oksidaciju drugih molekula. Oksidacija je hemijska reakcija u kojoj se elektroni prenose sa oksidacionog sredstva na neki molekul. U oksidacionim reakcijama mogu nastati slobodni radikali, koji započinju lančane reakcije. Slobodni radikali su reaktivna jedinjenja, koja imaju elektron viška i zato stupaju u reakcije sa drugim molekulima, i na taj način dovode do oštećenja ćelijskih struktura. Antioksidansi sprečavaju lančane reakcije u kojima se oštećuju drugi moleluli u ćelijama, tako što se sami oksiduju. Antioksidansi su često redukciona sredstva (tioli, polifenoli..).[1][2]

Struktura antioksidansa, glutationa

Najznačajniji molekuli u organizmu za sprečavanje oksidacije ćelujskih struktura su: glutation, vitamin C, vitamin E, enzimi (katalaze, superoksid dismutaze, peroksidaze). Smanjena koncentracija antioksidanasa u organizmu može doveti do inhibicije antioksidativnih enzima, pri čemu nastaje oksidativni stres i može doći do oštećenja ćelija. Termin antioksidant se takođe koristi za industrijske hemikalije koje se dodaju tokom proizvodnje radi sprečavanja oksidacije u sintetičkoj gumi, plastici i gorivima ili kao konzervansi u hrani i kozmetici.[3]

Nije dokazano da dijetetski suplementi koji se prodaju kao antioksidanti poboljšavaju zdravlje ili sprečavaju bolesti kod ljudi.[4] Suplementi beta-karotena, vitamina A i vitamina E nemaju pozitivan efekat na stopu smrtnosti[5][6] ili rizik od raka.[7][8] Pored toga, suplementacija selenom ili vitaminom E ne smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.[9][10]

Zdravstvena istraživanja uredi

Relacija sa dijetom uredi

Iako su određeni nivoi antioksidativnih vitamina u ishrani potrebni za dobro zdravlje, još uvek se vodi znatna debata o tome da li hrana ili dodaci bogati antioksidantima imaju dejstva koja sprečavaju bolesti. Štaviše, ako su stvarno korisni, nepoznato je koji antioksidanti promovišu zdravlje u ishrani i u količinama koje prelaze tipični unos u ishrani.[11][12][13] Neki autori osporavaju hipotezu da bi antioksidativni vitamini mogli da spreče hronične bolesti,[11][14] a neki izjavljuju da je hipoteza nedokazana i pogrešna.[15] Polifenoli, koji imaju antioksidativna svojstva in vitro, imaju nepoznatu antioksidativnu aktivnost in vivo zbog opsežnog metabolizma nakon varenja i malo kliničkih dokaza o efikasnosti.[16]

Interakcije uredi

Uobičajeni farmaceutski proizvodi (i suplementi) sa antioksidativnim svojstvima mogu ometati efikasnost određenih lekova protiv raka i terapije zračenjem.[17]

Neželjeni efekti uredi

 
Struktura helatora metala fitinska kiselina

Relativno jake redukcione kiseline mogu imati antinutrijentsko dejstvo vezivanjem za dijetalne minerale kao što su gvožđe i cink u gastrointestinalnom traktu i sprečavajući njihovu apsorpciju.[18] Primeri su oksalna kiselina, tanini i fitinska kiselina, koji prisutni u znatnim količinama pri biljnoj ishrani.[19] Nedostatak kalcijuma i gvožđa nije neuobičajen u ishrani u zemljama u razvoju gde se jede manje mesa i postoji velika potrošnja fitinske kiseline iz pasulja i beskvasnog hleba od celog zrna. Međutim, klijanje, namakanje ili mikrobiološka fermentacija su domaće strategije koje smanjuju sadržaj fitata i polifenola u nerafinisanim žitaricama. Zabeležen je porast apsorpcije Fe, Zn i Ca kod odraslih pri ishrani defitinizovanim žitaricama u poređenju sa žitaricama koje sadrže svoj prirodni fitat.[20]

Hrana Redukcija prisutne kiseline
Kakao zrna i čokoloada, španać, koraba i rabarbara[21] oksalna kiselina
Cela zrna, kukuruz, mahunarke[22] fitinska kiselina
Čaj, pasulji, kupus[21][23] tanini

Visoke doze nekih antioksidanata mogu imati štetne dugoročne efekte. Ispitivanje efikasnosti beta-karotena i retinola (CARET) kod pacijenata sa rakom pluća otkrilo je da su pušači koji su dobijali dodatke koji sadrže beta-karoten i vitamin A imali povećanu stopu raka pluća.[24] Naknadne studije su potvrdile ove neželjene efekte.[25] Ovi štetni efekti mogu se videti i kod nepušača, jer je jedna metaanaliza koja uključuje podatke od približno 230.000 pacijenata pokazala da su suplementacije β-karotenom, vitaminom A ili vitaminom E povezane sa povećanom smrtnošću, ali nije uočen značajniji efekat od vitamina C.[26] Nije opažen zdravstveni rizik kada su sve randomizirane kontrolisane studije ispitivane zajedno, ali je otkriven porast smrtnosti kada su odvojeno studirana samo ispitivanja rizika visokog kvaliteta i niske pristrasnosti.[27] Kako se većina ovih nisko-pristrasnih ispitivanja bavi starijim osobama, ili osobama sa bolestima, moguće je da ovi rezultati ne odraavaju dejstvo antioksidanasa na opštu populaciju.[28] Ovu metaanalizu su kasnije ponovili i proširili isti autori, potvrđujući prethodne rezultate.[27] Ove dve publikacije su u skladu sa nekim prethodnim metaanalizama koje su takođe sugerisale da suplementacija vitaminom E povećava smrtnost,[29] a antioksidativni suplementi povećavaju rizik od raka debelog creva.[30] Beta-karoten takođe može da doprinese povećanju raka pluća.[30][31] Sve u svemu, veliki broj kliničkih ispitivanja sprovedenih na antioksidativnim suplementima sugeriše da ovi proizvodi ili nemaju nikakav uticaj na zdravlje ili da uzrokuju mali porast smrtnosti kod starijih ili osetljivih grupa stanovništva.[11][12][26]

Izvori uredi

  1. ^ Sies H (1997). „Oxidative stress: oxidants and antioxidants” (PDF). Exp Physiol. 82 (2): 291—5. PMID 9129943. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 03. 2009. g. Pristupljeno 18. 07. 2010. 
  2. ^ Vertuani S, Angusti A, Manfredini S (2004). „The antioxidants and pro-antioxidants network: an overview”. Curr Pharm Des. 10 (14): 1677—94. PMID 15134565. doi:10.2174/1381612043384655. 
  3. ^ Dabelstein W, Reglitzky A, Schütze A, Reders K (2007). „Automotive Fuels”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. ISBN 978-3-527-30673-2. doi:10.1002/14356007.a16_719.pub2. 
  4. ^ „Antioxidants: In Depth” (na jeziku: engleski). NCCIH. novembar 2013. Pristupljeno 17. 4. 2021. 
  5. ^ Bjelakovic G, Nikolova D, Gluud C (2013). „Meta-regression analyses, meta-analyses, and trial sequential analyses of the effects of supplementation with beta-carotene, vitamin A, and vitamin E singly or in different combinations on all-cause mortality: do we have evidence for lack of harm?”. PLOS ONE. 8 (9): e74558. Bibcode:2013PLoSO...874558B. PMC 3765487  . PMID 24040282. doi:10.1371/journal.pone.0074558. 
  6. ^ Abner EL, Schmitt FA, Mendiondo MS, Marcum JL, Kryscio RJ (jul 2011). „Vitamin E and all-cause mortality: a meta-analysis”. Current Aging Science. 4 (2): 158—70. PMC 4030744  . PMID 21235492. doi:10.2174/1874609811104020158. 
  7. ^ Cortés-Jofré M, Rueda JR, Corsini-Muñoz G, Fonseca-Cortés C, Caraballoso M, Bonfill Cosp X (2012). „Drugs for preventing lung cancer in healthy people”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 10: CD002141. PMID 23076895. doi:10.1002/14651858.CD002141.pub2. 
  8. ^ Jiang L, Yang KH, Tian JH, Guan QL, Yao N, Cao N, Mi DH, Wu J, Ma B, Yang SH (2010). „Efficacy of antioxidant vitamins and selenium supplement in prostate cancer prevention: a meta-analysis of randomized controlled trials”. Nutrition and Cancer. 62 (6): 719—27. PMID 20661819. S2CID 13611123. doi:10.1080/01635581.2010.494335. 
  9. ^ Rees K, Hartley L, Day C, Flowers N, Clarke A, Stranges S (2013). „Selenium supplementation for the primary prevention of cardiovascular disease” (PDF). The Cochrane Database of Systematic Reviews. 1 (1): CD009671. PMC 7433291  . PMID 23440843. doi:10.1002/14651858.CD009671.pub2. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 8. 2017. g. Pristupljeno 23. 7. 2018. 
  10. ^ Shekelle PG, Morton SC, Jungvig LK, Udani J, Spar M, Tu W, J Suttorp M, Coulter I, Newberry SJ, Hardy M (april 2004). „Effect of supplemental vitamin E for the prevention and treatment of cardiovascular disease”. Journal of General Internal Medicine. 19 (4): 380—9. PMC 1492195  . PMID 15061748. doi:10.1111/j.1525-1497.2004.30090.x. 
  11. ^ a b v Stanner SA, Hughes J, Kelly CN, Buttriss J (maj 2004). „A review of the epidemiological evidence for the 'antioxidant hypothesis'”. Public Health Nutrition. 7 (3): 407—22. PMID 15153272. doi:10.1079/PHN2003543  . 
  12. ^ a b Shenkin A (februar 2006). „The key role of micronutrients”. Clinical Nutrition. 25 (1): 1—13. PMID 16376462. doi:10.1016/j.clnu.2005.11.006. 
  13. ^ Woodside JV, McCall D, McGartland C, Young IS (novembar 2005). „Micronutrients: dietary intake v. supplement use”. The Proceedings of the Nutrition Society. 64 (4): 543—53. PMID 16313697. doi:10.1079/PNS2005464  . 
  14. ^ Food, Nutrition, Physical Activity, and the Prevention of Cancer: a Global Perspective Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. септембар 2015). World Cancer Research Fund (2007). ISBN 978-0-9722522-2-5.
  15. ^ Hail N, Cortes M, Drake EN, Spallholz JE (jul 2008). „Cancer chemoprevention: a radical perspective”. Free Radical Biology & Medicine. 45 (2): 97—110. PMID 18454943. doi:10.1016/j.freeradbiomed.2008.04.004. 
  16. ^ „Flavonoids”. Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis. 2016. Pristupljeno 24. 7. 2016. 
  17. ^ Lemmo W (septembar 2014). „Potential interactions of prescription and over-the-counter medications having antioxidant capabilities with radiation and chemotherapy”. International Journal of Cancer. 137 (11): 2525—33. PMID 25220632. S2CID 205951215. doi:10.1002/ijc.29208  . 
  18. ^ Hurrell RF (septembar 2003). „Influence of vegetable protein sources on trace element and mineral bioavailability”. The Journal of Nutrition. 133 (9): 2973S—7S. PMID 12949395. doi:10.1093/jn/133.9.2973S  . 
  19. ^ Hunt JR (septembar 2003). „Bioavailability of iron, zinc, and other trace minerals from vegetarian diets”. The American Journal of Clinical Nutrition. 78 (3 Suppl): 633S—639S. PMID 12936958. doi:10.1093/ajcn/78.3.633S  . 
  20. ^ Gibson RS, Perlas L, Hotz C (maj 2006). „Improving the bioavailability of nutrients in plant foods at the household level”. The Proceedings of the Nutrition Society. 65 (2): 160—8. PMID 16672077. doi:10.1079/PNS2006489  . 
  21. ^ a b Mosha TC, Gaga HE, Pace RD, Laswai HS, Mtebe K (jun 1995). „Effect of blanching on the content of antinutritional factors in selected vegetables”. Plant Foods for Human Nutrition. 47 (4): 361—7. PMID 8577655. S2CID 1118651. doi:10.1007/BF01088275. 
  22. ^ Sandberg AS (decembar 2002). „Bioavailability of minerals in legumes”. The British Journal of Nutrition. 88 Suppl 3 (Suppl 3): S281—5. PMID 12498628. doi:10.1079/BJN/2002718  . 
  23. ^ Beecher GR (oktobar 2003). „Overview of dietary flavonoids: nomenclature, occurrence and intake”. The Journal of Nutrition. 133 (10): 3248S—3254S. PMID 14519822. doi:10.1093/jn/133.10.3248S  . 
  24. ^ Omenn GS, Goodman GE, Thornquist MD, Balmes J, Cullen MR, Glass A, Keogh JP, Meyskens FL, Valanis B, Williams JH, Barnhart S, Cherniack MG, Brodkin CA, Hammar S (novembar 1996). „Risk factors for lung cancer and for intervention effects in CARET, the Beta-Carotene and Retinol Efficacy Trial” (PDF). Journal of the National Cancer Institute. 88 (21): 1550—9. PMID 8901853. doi:10.1093/jnci/88.21.1550  . 
  25. ^ Albanes D (jun 1999). „Beta-carotene and lung cancer: a case study”. The American Journal of Clinical Nutrition. 69 (6): 1345S—50S. PMID 10359235. doi:10.1093/ajcn/69.6.1345S  . 
  26. ^ a b Bjelakovic G, Nikolova D, Gluud LL, Simonetti RG, Gluud C (februar 2007). „Mortality in randomized trials of antioxidant supplements for primary and secondary prevention: systematic review and meta-analysis”. JAMA. 297 (8): 842—57. PMID 17327526. doi:10.1001/jama.297.8.842. 
  27. ^ a b Bjelakovic G, Nikolova D, Gluud LL, Simonetti RG, Gluud C (14. 3. 2012). „Antioxidant supplements for prevention of mortality in healthy participants and patients with various diseases”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 3 (3): CD007176. PMID 22419320. doi:10.1002/14651858.CD007176.pub2. hdl:10138/136201  . 
  28. ^ Study Citing Antioxidant Vitamin Risks Based On Flawed Methodology, Experts Argue News release from Oregon State University published on ScienceDaily. Retrieved 19 April 2007
  29. ^ Miller ER, Pastor-Barriuso R, Dalal D, Riemersma RA, Appel LJ, Guallar E (januar 2005). „Meta-analysis: high-dosage vitamin E supplementation may increase all-cause mortality”. Annals of Internal Medicine. 142 (1): 37—46. PMID 15537682. doi:10.7326/0003-4819-142-1-200501040-00110  . 
  30. ^ a b Bjelakovic G, Nagorni A, Nikolova D, Simonetti RG, Bjelakovic M, Gluud C (jul 2006). „Meta-analysis: antioxidant supplements for primary and secondary prevention of colorectal adenoma”. Alimentary Pharmacology & Therapeutics. 24 (2): 281—91. PMID 16842454. S2CID 20452618. doi:10.1111/j.1365-2036.2006.02970.x. 
  31. ^ Cortés-Jofré, Marcela; Rueda, José-Ramón; Asenjo-Lobos, Claudia; Madrid, Eva; Bonfill Cosp, Xavier (4. 3. 2020). „Drugs for preventing lung cancer in healthy people”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 3: CD002141. ISSN 1469-493X. PMID 32130738. doi:10.1002/14651858.CD002141.pub3. 

Literatura uredi

  • Halliwell, Barry. and John M. C. Gutteridge, Free Radicals in Biology and Medicine (Oxford University Press, 2007), ISBN 0-19-856869-X
  • Lane, Nick, Oxygen: The Molecule That Made the World (Oxford University Press, 2003), ISBN 0-19-860783-0
  • Pokorny, Jan, Nelly Yanishlieva, and Michael H. Gordon, Antioxidants in Food: Practical Applications (CRC Press, 2001), ISBN 0-8493-1222-1

Spoljašnje veze uredi

 
Antioksidans na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антиоксиданс&oldid=27555149”