Antipater

Antipater (397. p. n. e. — 319. p. n. e. ) je bio general Aleksandra Makedonskog i jedan od dijadoha („naslednika“). Postao je 320. p. n. e. regent Aleksandrovog carstva.

Pod Filipom II

Prvi put se spominje 342. p. n. e. kada je Filip II pošao u težak trogodišnji pohod protiv tračkih i skitskih plemena. Filip je postavio Antipatera kao regenta Makedonije dok je on odsutan. Predvodio je makedonske trupe 342. p. n. e. kako bi sprečio Atinu da preuzme kontrolu nad Eubejom. Posle makedonske pobede kod Heroneje 338. p. n. e. Antipater je bio pregovarač sa Atinjanima.

Bio je prijatelj Aleksandrove majke Olimpije. Čak su se širile glasine da je on Aleksandrov otac. Pomogao je Aleksandru da postane naslednik posle smrti Filipa II 336. p. n. e.

Čuvar evropskog dela Makedonije

Antipater i Parmenion su savetovali Aleksandra da ne ide u osvajanja po Aziji, dok ne dobije naslednika. Aleksandar ga je imenovao za glavnog generala Evrope 334. p. n. e., tako da je on ostajao da čuva makedonske granice dok je Aleksandar Makedonski bio u velikim osvajanjima. Antipater je slao pojačanja Aleksandru.

Persijska flota je pokušavala da napada po Egeju, preteći da prenese rat u Evropu, dok je Aleksandar ratovao protiv Persije. Posle bitke kod Isa 333. p. n. e. persijska flota se raspala.

Persijanci pomažu Spartu

Glavni članak: Bitka kod Megalopolisa

Veću opasnost su predstavljali bliski neprijatelji. Tračka plemena su se pobunila 332. p. n. e., a posle toga se pobunio Agis III, kralj Sparte.

Spartanci nisu bili članovi korintskog saveza i nisu učestvovali u Aleksandrovom pohodu. Videli su svoju dugo čekanu priliku da preuzmu kontrolu, kada je Aleksandar bio sa vojskom daleko. Persijanci su dali velika finansijska sredstva Sparti, pa je Agis formirao armiju od 20.000 vojnika. Pokušao je da stvori protivmakedonski savez. Atina je ostala neutralna, a Ahaja, Arkadija i Elis postali su spartanski saveznici. Glavni grad Arkadije Megalopolis je ostao protiv Sparte, pa su ga Spartanci opseli.

Antipater je odustao od smirivanja tračke pobune jer je pokoravanje Sparte smatrao prioritetom. Aleksandar mu je poslao veliku količinu novca. Uz pomoć mnogih plaćenika i Tesalije skupio je duplo veću vojsku od Sparte. Antipater je predvodio pohod protiv Sparte 330. p. n. e., pa je blizu Megapolisa naneo težak poraz Sparti. Agis i najbolji deo spartanske vojske su stradali, a Makedonci su imali malo žrtava.

Sparta je tražila mir, ali Antipater ih je uputio na korintski savez da sa njim sklope sporazum. Spartanci su odabrali da direktno pregovaraju sa Aleksandrom. Sparti je nametnuto da plaća 120 talenata i da uđe u korintski savez.

Antipater prestaje biti Aleksandrov regent

Antipatera je bio omražen jer je podržavao tirane i oligarhe u Grčkoj. Radio je i sa korintskim savezom. Pokvario je i odnose sa Aleksandrovom majkom. Aleksandar ga je pozvao u Aziju da predvodi sveže snage 324. p. n. e., a Kratera je imenovao regentom Makedonije, ali nije uspeo preneti vlast na Kratera, a Aleksandar Makedonski je umro.

Borba za nasleđe

Novi regent Perdika je ostavio Antipatera da kontroliše Grčku. Pobune su izbile u Atini, Etoliji i Tesaliji. Počeo je Lamijski rat, u kome je južna Grčka pokušavala izboriti nezavisnost. Pobedili su Antipatera u bici, zatim su ga opsedali nekoliko meseci u Lamiji.

Uspeo je da se izvuče iz Lamije, pa je uz pomoć Kratera pobedio u bici kod Kranona 322. p. n. e. i time slomio pobunu.

Antipater je uveo oligarhiju u Atinu i zahtevao je predaju Demostena. Demosten je izvršio samoubistvo, da bi izbegao zarobljavanje.

Antipater i Krater su bili zauzeti ratom protiv Etolije. Taj sukob su prekinuli kada su saznali od Antigona da Perdika želi da bude neprikosnoveni vladar celog carstva. Sklopili su mir sa Etolijom i krenuli u rat protiv Perdike. Antipater je krenuo u Aziju 321. p. n. e., a u Siriji je saznao da su Perdiku ubili njegovi vojnici.

Regent carstva

Antipater je postao regent celog carstva, a Grčku je on lično kontrolisao kao čuvar Aleksandovog sina Aleksandra IV i maloumnog brata Filipa III. Poslao je Antigona u rat protiv Eumena i protiv Perdikinih pristalica. Međutim razboleo se i umro. Zanemarujući svog vlastitog sina Kasandra, Poliperhona je imenovao regentom. Zato su posle njegove smrti između ove dvojice izbijali sukobi u koje su se mešali drugi.

Vidi još

• Dijadosi