Antireligija
Antireligija ili antireligioznost je izraz kojim se opisuje opozicija odnosno suprotstavljanje religiji. Antireligiozno nastrojeni ljudi smatraju da je religija kao društveni fenomen po svojoj prirodi štetna s obzirom da onemogućava racionalno razmišljanje, koči naučni napredak, te izaziva podele i sukobe među ljudima.
Antireligioznost valja razlikovati od ateizma, s obzirom da neverovanje u Boga ili božanstva ne mora da znači suprotstavljanje religiji kao takvoj, s obzirom da ima ateista koji smatraju kako religija - bez obzira na to što je u svojoj osnovi pogrešna - može imati društveno korisnu funkciju (moral). Antireligioznost takođe valja razlikovati od antiteizma koji se suprotstavlja svakom teističkom verovanju umesto religiji.
Državna ateireligija
urediSovjetski Savez je, od svog osnivanja, usvojio političku ideologiju marksizma-lenjinizma i dalje politiku državnog ateizma[1]. Organizovao je različite antireligijske akacije usmerene na različite vere, u zavisnosti od toga kakvu pretnju predstavljaju sovjetskoj ideologiji i državi i njihove spremnosti da se potčine političkoj vlasti. Tokom 1930-ih, tokom staljinističkog perioda, vlast je uništavala crkvene zgrade ili ih stavljala u sekularnu upotrebu (kao muzeje religije i ateizma, klubove ili skladišta), ubijala sveštenstvo, zabranila objavljivanje većine verskih materijala i progonila neposlušne pripadnike verskih zajednica, pretežno pravoslavne vernike[2]. Manje nasilni pokušaji da se smanji ili eliminiše uticaj religije u društvu takođe su vršeni u drugim vremenima u sovjetskoj istoriji. Na primer, obično je bilo potrebno biti ateista da bi se stekao bilo kakav važan politički položaj ili bilo koji prestižni naučni posao; tako su mnogi ljudi postali ili se deklarisali kao ateisti da bi napredovali u karijeri. Neki procenjuju da je u Sovjetskom Savezu ubijeno 12-15 miliona hrišćana[3]. Sovjetska vlada je progonila do 500.000 ruskih pravoslavnih hrišćana, ne uključujući druge verske grupe[4]. Najmanje 106.300 ruskih sveštenika je pogubljeno između 1937. i 1941. godine. Moldavska Sovjetska Socijalistička Republika ciljala je brojno sveštenstvo za hapšenje i ispitivanje kao neprijatelje države, a mnoge crkve, džamije i sinagoge su pretvorene u sekularnu upotrebu[5].
Narodna Republika Albanija je imala cilj da potpuno eliminiše sve vere u Albaniji sa ciljem stvaranja ateističke nacije i države, što je proglasila da je postigla 1967. Albanija je 1976. godine primenila ustavnu zabranu verskih aktivnosti i aktivno promovisala ateizam[6]. Vlada je nacionalizovala većinu imovine verskih institucija i koristila je u nereligijske svrhe, kao što su kulturni centri za mlade. Verska književnost je bila zabranjena. Mnogim sveštenstvom i vernicime je suđeno, mučeno i pogubljeno. Svo pravoslavno i rimokatoličko sveštenstvo je proterano 1946.
Vlasti u Narodnoj Republici Rumuniji su imale za cilj da krenu ka ateističkom društvu, u kome bi se religija smatrala ideologijom buržoazije; režim je takođe krenuo da propagira među radnim masama u nauci, politici i kulturi kako bi im pomogao u borbi protiv sujeverja i misticizma, i pokrenuo je antireligijsku kampanju sa ciljem da se smanji uticaj religije u društvu[7].Posle komunističkog preuzimanja vlasti 1948. godine, deo sveštenstva je zatvoren pod optužbom za navodne političke zločine[8].
Socijalistička republika Crna Gora sprovela je slične mere sa ciljem sprovođenja ateizacije ove republike SFRJ. Od ukupno 200 sveštenika u Crnoj Gori, tokom i posle Drugog svjetskog rata, ubijeno je njih 182.[9]
Crveni Kmeri su pokušali da eliminišu kulturnu baštinu Kambodže, uključujući njene religije, posebno Theravada budizam[10]. Tokom četiri godine vladavine Crvenih Kmera, stradalo je najmanje 1,5 miliona Kambodžanaca. Od šezdeset hiljada budističkih monaha koji su ranije postojali, samo tri hiljade je preživelo genocid u Kambodži[11].
Poznate antireligijske ličnosti
urediNeki od najpoznatijih antireligioznih osoba su: Karl Marks, Bertrand Rasel, Vladimir Lenjin, Nikita Hruščov,Enver Hodža, Josif Staljin, genetičar Ričard Dokins, knjiđevnik Filip Rot, komičarka Rozi O'Donel, muzičar Elton Džon...
Reference
uredi- ^ Kowalewski, David (1980). „Protest for Religious Rights in the USSR: Characteristics and Consequences”. Russian Review. 39 (4): 426. ISSN 0036-0341. doi:10.2307/128810.
- ^ Koenker, Edited by Diane P.; Bachman, Ronald D. (2010), Revelations from the Russian Archives, Duke University Press, str. 471—474, Pristupljeno 2024-05-03
- ^ Grim, Brian J.; Johnson, Todd M.; Skirbekk, Vegard; Zurlo, Gina A. (2015-01-01), World Religions by Country, BRILL, str. 241—269, ISBN 978-90-04-29431-8, Pristupljeno 2024-05-03
- ^ Somin, Nikolay (2015-06-30). „Toward the Question of the Victims' Number of Political Repressions for Orthodox Belief in Russia in HH century”. St.Tikhons' University Reviews. 64 (3): 101—110. ISSN 1991-6434. doi:10.15382/sturii201564.101-110.
- ^ Brezianu, Andrei; Spânu, Vlad (2010). The A to Z of Moldova. The A to Z guide series. Lanham: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-7211-0.
- ^ Temperman, Jeroen (2010). State-religion relationships and human rights law: towards a right to religiously neutral governance. Studies in religion, secular beliefs and human rights. Leiden: Nijhoff. ISBN 978-90-04-18148-9.
- ^ Häberl, Charles G. (2009). Neo-Mandaic dialect of Khorramshahr (Teza). Wiesbaden: Harrassowitz Verl. ISBN 9783447058742.
- ^ Luxmoore, Jonathan (1999). „Christians and the Communist Terror”. The Chesterton Review. 25 (1): 162—167. ISSN 0317-0500. doi:10.5840/chesterton1999251/252.
- ^ regiona, Savez Srba iz (2023-03-08). „CRNOGORSKA GOLGOTA: Sveštenike bacali u jame!”. Savez Srba iz regiona (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-05-03.
- ^ United Nations in New York, London, Nairobi, Dar-es-Salaam, Lusaka, Kampala, Blantyre, Cairo, Tunis, Algiers, Paris, Belgrade, Moscow, New Delhi, Rangoon, Phnom Penh & Bangkok, NUS Press, 2020-05-25, str. 94—114, Pristupljeno 2024-05-03
- ^ „Internationale Studienergebnisse”. ergopraxis. 09 (07/08): 14—16. 2016-07-11. ISSN 1439-2283. doi:10.1055/s-0042-107132.