Antičke olimpijske igre

Drevne olimpijske igre (Ολυμπιακοι αγωνες; latinski: Olympia,, srednji množina: „Olimpijada“) su bile niz atletskih takmičenja među predstavnicima gradova-država i jedna od Panhelenskih igara u Staroj Grčkoj. Održavani su u čast Zevsa, a Grci su im dali mitološko poreklo. Prve Olimpijske igre tradicionalno se datiraju u 776. p. n. e. Igre su se održavale svake četiri godine, odnosno olimpijada, koja je postala jedinica vremena u istorijskim hronologijama. Nastavili su da se slave i održavaju i kada je Grčka došla pod rimsku vlast u 2. veku pre nove ere. Njihova poslednja zabeležena proslava bila je 393. godine nove ere, za vreme cara Teodosija I, ali arheološki dokazi ukazuju da su se neke igre i dalje održavale nakon ovog datuma. Igre su se verovatno završile pod Teodosijem II, verovatno u vezi sa požarom koji je spalio hram Olimpijskog Zevsa tokom njegove vladavine.

Kalimarmaton stadion

Tokom proslave igara objavljena je ekečerija (olimpijsko primirje) kako bi sportisti i verski hodočasnici mogli bezbedno da putuju iz svojih gradova na igre. Nagrade za pobednike bili su venci ili krune od maslinovog lista. Igre su postale političko oruđe koje su gradovi-države koristili da potvrde dominaciju nad svojim rivalima. Političari bi na igrama najavljivali političke saveze, a u vreme rata sveštenici bi prinosili žrtve bogovima za pobedu. Igre su takođe korišćene za širenje helenističke kulture širom Mediterana. Olimpijske igre su takođe uključivale verske proslave. Zevsova statua u Olimpiji se smatrala jednim od sedam svetskih čuda starog veka. Vajari i pesnici bi se okupljali na svakoj olimpijadi kako bi prikazali svoja umetnička dela budućim pokroviteljima.

Drevne Olimpijske igre su imale manje događaja od modernih igara i samo slobodnorođenim Grcima, muškarcima, je bilo dozvoljeno da učestvuju, iako je bilo pobedničkih žena vlasnica kočija. Sve dok su ispunjavali kriterijume za ulazak, sportisti iz bilo kog grčkog grada-države i kraljevine su mogli da učestvuju. Igre su se uvek održavale u Olimpiji umesto da se kreću između različitih lokacija kao što je praksa sa modernim Olimpijskim igrama. Pobednici na Olimpijadi su odata počast, a njihovi podvizi zabeleženi su za buduće generacije.

Mitologija porekla

Starim Grcima je bilo važno da se Olimpijske igre ukorene u mitologiju. U vreme drevnih igara njihovo poreklo se pripisivalo bogovima, a nadmetale su se legende o tome ko je zapravo odgovoran za nastanak igara.

Ove tradicije porekla postalo je skoro nemoguće raspetljati, ali su se pojavile hronologija i obrasci koji pomažu ljudima da razumeju priču iza igara. Grčki istoričar Pausanije pruža priču o daktilu Herakla (ne mešati sa sinom Zevsa i rimskog boga Herkula) i četvorici njegove braće, Peoneju, Epimedu, Jasiju i Idi, koji su trkali u Olimpiji da zabavljaju novorođenog Zevsa. Pobednika bi krunisali maslinovim vencem (koji je tako postao simbol mira), što takođe objašnjava četvorogodišnji interval, donoseći igre oko svake pete godine (računajući zaključno). Drugi olimpijski bogovi (nazvani tako jer su stalno živeli na planini Olimp) takođe su se bavili takmičenjima u rvanju, skakanju i trčanju.

Još jedan mit o poreklu igara je priča o Pelopsu, lokalnom olimpskom heroju. Enomaj, kralj Pize, imao je kćer po imenu Hipodamija, a prema proročanstvu, kralja će ubiti njen muž. Zbog toga je odredio da svaki mladić koji želi da oženi njegovu ćerku mora da se odveze sa njom u svojim kolima, a Enomaj će je slediti u drugoj kočiji i kopljem probiti udvarača ako ih sustigne. Sada su kraljevi konji bili poklon od boga Posejdona i stoga natprirodno brzi. Kraljeva ćerka se zaljubila u čoveka po imenu Pelops. Međutim, pre trke, Pelop je ubedio Enomausovog kočijaša Mirtila da zameni bronzane osovine kraljevih kočija voštanim. Naravno, tokom trke, vosak se otopio i kralj je pao sa svojih kočija i poginuo. Posle svoje pobede, Pelop je organizovao trke kočija u znak zahvalnosti bogovima i kao pogrebne igre u čast kralja Enomaja, da bi se očistio od njegove smrti. Počeci Olimpijskih igara inspirisani su ovom pogrebnom trkom održanom u Olimpiji. Pelops je postao veliki kralj, lokalni heroj, i dao je svoje ime Peloponezu.

Jedan (kasniji) mit, pripisan Pindaru, kaže da je festival u Olimpiji uključivao Herakla, Zevsovog sina: Prema Pindaru, Herakle je osnovao atletski festival u čast svom ocu, Zevsu, nakon što je uspešno okončao zadatih mu dvanaest zadataka.

Obrasci koji proizilaze iz ovih mitova su da su Grci verovali da igre imaju korene u religiji, da je atletsko takmičenje bilo vezano za obožavanje bogova, a oživljavanje drevnih igara trebalo je da donese mir, harmoniju i povratak u svet, osnovu grčkog načina života.

Istorija

Olimpijske igre su smatrane kao jedan od dva centralna rituala u staroj Grčkoj, a drugi je bio mnogo stariji verski praznik, Eleusinske misterije.

Praistorija

Područja oko Mediterana imala su dugu tradiciju atletskih događaja. Stari Egipćani i Mesopotamijci su prikazivali atletske scene u grobnicama kraljeva i njihovih plemića. Oni, međutim, nisu održavali redovna takmičenja, a ti događaji koji su se desili verovatno su bili pokretani od strane pojedinih kraljeva i viših klasa. Minojska kultura je visoko cenila gimnastiku, a na njihovim freskama su prikazani preskakanje bikova, gimnastički sportovi, trčanje, rvanje i boks. Mikeni su usvojili minojske igre i takođe su se takmičili u kočijama u verskim ili pogrebnim ceremonijama.</ref> Homerovi junaci učestvuju u atletskim takmičenjima u čast mrtvih. U Ilijadi postoje trke kočija, boks, rvanje, trka stopala, kao i mačevanje, streljaštvo i bacanje koplja. Odiseja ovome dodaje skok u dalj i bacanje diska.

Prve igre

Aristotel je izračunao da je datum prve Olimpijade bila 776. godine pre nove ere, datum koji je uglavnom prihvatila većina, ali ne i svi, kasniji antički istoričari. To je još uvek tradicionalno važeći datum, a arheološki nalazi potvrđuju, otprilike, Olimpijske igre koje počinju u ovo vreme ili ubrzo nakon toga.

Olimpijski kalendar

Istoričar Efor, koji je živeo u četvrtom veku pre nove ere, jedan je od potencijalnih kandidata za uspostavljanje upotrebe Olimpijade za brojanje godina, iako zasluge za kodifikaciju ove određene epohe obično pripadaju Hipije iz Elide, Eratostenu, ili čak Timeju, koga Eratosten možda imitirao. Olimpijske igre su se održavale u intervalima od četiri godine, a kasnije se metod brojanja godina starih istoričara čak i pozivao na ove igre, koristeći Olimpijadu za period između dve igre. Ranije su korišćeni lokalni sistemi datiranja grčkih država (nastavili su da ih koriste svi osim istoričara), što je dovelo do zabune prilikom pokušaja određivanja datuma. Na primer, Diodor navodi da je bilo pomračenje Sunca u trećoj godini 113. Olimpijade, što mora biti pomračenje 316. p. n. e. Ovo daje datum (sredina leta) 765. p. n. e. za prvu godinu prve Olimpijade. Ipak, među naučnicima postoji neslaganje oko toga kada su igre počele.

Platforma za sudije. Danas se ovaj deo stadiona koristi za paljenje olimpijskog plamena.

Prema grčkom putopiscu Pausaniji, koji je pisao 175. godine nove ere, jedino takmičenje koje je prvo održano bilo je trka zvana stadion, trka na oko 190 m (620 ft). Poreklo današnje reči stadion vodi i izvedeno je iz ovog oblika grčkog izraza za trku.

Rana istorija

Nekoliko grupa se borilo oko kontrole nad svetilištem u Olimpiji, a samim tim i nad igrama, za prestiž i političku prednost. Pausanija je 668. p. n. e. pisao da je grad Piza dobio zadatak od Fejdona iz Argosa da silom preuzme svetilište od grada Elide, što je on i učinio, a zatim je lično kontrolisao igre te godine. Sledeće godine Elis je povratio kontrolu nad avetilištem.

U prvih 200 godina postojanja igara one su imale samo regionalni verski značaj. Samo Grci koji su bili u blizini Olimpije su učestvovali u ovim ranim takmičenjima. O tome svedoči dominacija peloponeskih sportista u listi pobednika.

Vremenom su Olimpijske igre stekle sve veću prepoznatljivost i postale deo Panhelenskih igara, četiri odvojene igre koje se održavaju u intervalima od dve ili četiri godine, ali raspoređene tako da se svake godine održava najmanje jedan set igara. Druge Panhelenske igre bile su Pitijske, Nemejske i Istamijske igre, iako su se Olimpijske igre smatrale najprestižnijim.

Imperijalni period

Rimsko osvajanje Grčke

Nakon rimskog osvajanja Grčke, Olimpijske igre su nastavljene, ali je popularnost ovog događaja opala tokom perioda pre vladavine imperatora Avgusta. Tokom ovog perioda, Rimljani su se uglavnom koncentrisali na domaće probleme, a manje su obraćali pažnju na svoje provincije. Činjenica da su svi konjički pobednici bili iz okolnih gradova i da postoji „malo kipova pobednika u Altisu“ iz ovog perioda govori da su igre bile donekle zapostavljene.

Godine 86. p. n. e. rimski general Sula je opljačkao Olimpiju i druge grčke riznice da bi finansirao rat. Bio je jedini Rimljanin koji je tako nešto uradio. Sula je bio domaćin igara 80. p. n. e. kao proslava njegove pobede nad Mitridatom. Navodno je jedino održano takmičenje bila stadionska trka jer su svi sportisti bili pozvani u Rim.

Oktavijan Avgust

Pod vladavinom imperatora Avgusta Olimpijske igre su ponovo oživljene. Pre nego što je Avgust imao potpunu vlast, njegova desna ruka Marko Agripa obnovio je oštećeni Zevsov hram i 12. p. n. e. Avgust je zatražio od judejskog kralja Iroda da subvencioniše igre. Iako nijedan Rimljanin nikada nije učestvovao na atletskom takmičenju u Olimpiji, u prvim godinama Avgustove vladavine neki od njegovih saradnika, uključujući budućeg cara Tiberija, pobedili su u konjičkim takmičenjima.

Nakon što je Avgusta nakon njegove smrti Senat proglasio bogom, u Olimpiji je postavljena njegova statua. Naknadni božanski carevi su takođe imali statue podignute u okviru svetog Altisa. Stadion je renoviran za vreme njegove vladavine, a takođe je subvencionisao atletičare.

Neron

Jedan od najzloglasnijih događaja u olimpijskoj istoriji dogodio se pod vladavinom Nerona. Želeo je pobedu u svim trkama kočija Panhelenskih igara u jednoj godini, pa je naredio četiri glavna domaćina da svoja takmičenja održe u 67. godini i zbog toga zakazana Olimpijada za 65. godinu je odložena. Na samom takmičenju u Olimpiji Neron je za vreme trke ispao iz svojih kočija, ali je ipak odneo pobedu. Neron je sebe smatrao i talentovanim muzičarem, pa je na onim festivalima kojima su nedostajali, uključujući i Olimpijske igre, dodao takmičenja u muzici i pevanju. Uprkos svom strašnom pevanju, opet pobedio je na svim takmičenjima, bez sumnje zato što su se sudije plašile da daju pobede bilo kome drugom. Posle njegovog ubistva, olimpijske sudije su morale da vrate mito koje je dao i proglasile „Neronovsku olimpijadu“ nevažećom.

Renesansa

U prvoj polovini drugog veka, filhelenski carevi, Hadrijan i Antonin Pije, podržali su novu i uspešnu fazu u istoriji igara. Olimpijske igre su privukle veliki broj gledalaca i takmičara, a slava o pobednicima se proširila po celom Rimskom carstvu. Renesansa je trajala veći deo drugog veka. Opet su „filosofi, besednici, umetnici, verski prozelitičari, pevači i svakojaki izvođači išli na Zevsov praznik“.

Pad

Treći vek je zabeležio pad popularnosti igara. Pobednička lista Afrikanusa završava se na Olimpijadi od 217. godine i nijedan sačuvani tekst narednih autora ne pominje nove olimpijske pobednike. Nađeni rukopisi pokazuju da su se igre, međutim, nastavile. Donedavno poslednji pobednik koji se može sa sigurnošću dati je bio Publije Asklepijad iz Korinta koji je pobedio u petoboju 241. godine. Bronzana ploča sa ispisanim imenima pobednika u borilačkim sportovima, i oni potiču iz Male Azije, pronađena je 1994. godine i to je dokaz da su međunarodne olimpijske igre trajale najmanje do 385. godine.

Lokacija

Olimpija kroz vekove.

Područja zapažanja: 2: Pritanion, 4: Hram Here, 5: Pelopion, 10: Stadion na Olimpiji, 15: Zevsov hram u Olimpiji, 20: Gimnazijum, 21: Palaestra, 26: Grčko kupatilo, 29: Leonidaion, 31: Bouleuterion

Umetnički prikaz antičke Olimpije

Olimpija leži u dolini reke Alfejos (romanizovana kao Alfej) u zapadnom delu Peloponeza, danas oko 18 km udaljena od Jonskog mora, ali u antičko doba na pola te udaljenosti. Altis, kao svetilište kako je prvobitno bilo poznato, bio je nepravilan četvorougaoni prostor dužine više od 180 metara sa svake strane i ograđen zidom osim na severu gde je bio omeđen planinom Kronos. Sastojao se od donekle nesređenog rasporeda objekata od kojih su najznačajniji Herin hram, Zevsov hram, Pelopion i prostor velikog Zevsovog oltara, gde su prinošene najveće žrtve. Ime Altis je izvedeno od iskrivljene elejske reči koja takođe znači „šumica“ jer je oblast bila šumovita, posebno maslina i platana.

Nenaseljena tokom cele godine, ali kada su se održavale igre lokacija je postala prezakrčena. Nije bilo stalnih stambenih objekata za gledaoce, koji su se, bogati ili siromašni, zadovoljavali šatorima. Drevni posetioci se sećaju da su ih mučile letnje vrućine i muve, to je bio toliki problem da su prinesene žrtve Zevsu Averteru da ih zaštiti od muva. Snabdevanje vodom i kanalizacija na ovom lokalitetu su konačno poboljšani nakon skoro hiljadu godina, sredinom drugog veka nove ere.

Ali možete reći da postoje neke stvari koje su neprijatne i problematične u životu. A zar ih nema u Olimpiji? Zar nisi opržen? Zar vas ne pritiska gomila? Niste li bez udobnih sredstava za kupanje? Zar nisi mokar kad pada kiša? Zar nemate obilje buke, galame i drugih neprijatnih stvari? Ali pretpostavljam da suprotstavljajući sve ove stvari veličanstvenosti spektakla, podnosite i izdržite.

— Epiktet, 1. vek AD

Kultura

Drevne Olimpijske igre bile su podjednako verski festival koliko i atletski događaj. Igre su se održavale u čast grčkog boga Zevsa, a na polovini igara bi mu žrtvovano 100 volova. Vremenom je Olimpija, mesto održavanja igara, postala centralno mesto za obožavanje poglavara grčkog panteona, a na vrhu planine podignut je hram koji je podigao grčki arhitekta Libon. Hram je bio jedan od najvećih dorskih hramova u Grčkoj. Vajar Fidija je napravio Zevsovu statuu od zlata i slonovače. Statua je bila visoka 42 ft (13 m). Postavljena je na presto u hramu. Statua je postala jedno od sedam čuda antičkog sveta. Kako je rekao istoričar Strabon,

... hramovna slava je opstala... kako zbog slavskog sabora tako i zbog Olimpijskih igara, na kojima je nagrada bila kruna i koje su smatrane svetim, najvećim igrama na svetu. Hram su krasili brojni poklona, koji su tu bili posvećeni iz svih krajeva Grčke.

Umetnički izraz je bio glavni deo igara. Vajari, pesnici, slikari i drugi umetnici dolazili su na igre da bi prikazali svoje radove u okviru umetničkog takmičenja. Pesnici bi dobili nalog da pišu pesme u slavu olimpijskih pobednika. Takve pobedničke pesme ili epiničari, prenosile su se s generacije na generaciju i mnoge od njih su trajale mnogo duže od bilo koje druge počasti učinjene u istu svrhu. Pjer de Kuberten, jedan od osnivača modernih Olimpijskih igara, želeo je da u potpunosti imitira antičku Olimpijadu u svakom pogledu. U njegovu viziju bilo je i umetničko takmičenje po uzoru na antičke olimpijske igre koje se održava svake četiri godine, tokom proslave Olimpijskih igara. Njegova želja se ostvarila na Olimpijadi održanoj u Atini 1896. godine.

Politika

Moć u staroj Grčkoj postala je koncentrisana oko grada-države u 8. veku pre nove ere. Grad-država je bio naseljeno središte organizovano u samostalni politički entitet. Ovi gradovi-države su često bitisali u neposrednoj blizini jedni drugih, što je stvaralo konkurenciju za ograničene resurse. Iako je sukob između gradova-država bio sveprisutan, takođe je bilo u njihovom sopstvenom interesu da se uključe u trgovinu, vojne saveze i kulturnu interakciju. Gradovi-države su imale dihotomne odnose među sobom, s jedne strane, oslanjale su se na svoje susede u političkim i vojnim savezima, dok su se s druge strane žestoko nadmetale sa tim istim susedima oko vitalnih resursa. Olimpijske igre su osnovane u ovom političkom kontekstu i služile su kao mesto za predstavnike gradova-država da se mirno takmiče jedni protiv drugih.

Širenje grčkih kolonija u 5. i 6. veku pre nove ere se više puta povezuje sa uspešnim olimpijskim sportistima. Na primer, Pausanija prepričava da je Kirena osnovana okvirno oko 630. p. n. e., naselivši doseljenike iz Tere uz spartansku podršku. Podrška Sparte bila je pre svega zbog trostrukog olimpijskog šampiona Hionisa. Privlačnost naseljavanja sa olimpijskim šampionom pomogla je naseljavanju kolonija i održavanju kulturnih i političkih veza sa gradovima-državama u blizini Olimpije. Tako su se helenska kultura i igre širile dok je prvenstvo Olimpije trajalo.

Igre su se suočile sa ozbiljnim izazovom tokom Peloponeskog rata, koji je prvenstveno sukobio Atinu sa Spartom, ali su, u stvarnosti, dotakle skoro sve helenske gradove-države. Olimpijske igre su korišćene za to vreme da se objave savezi i prinesu žrtve bogovima za pobedu.

Tokom Olimpijskih igara poštovano je primirje, ili ekečeirija. Tri trkača, poznata kao spondoforoi, poslata su iz Elide u gradove učesnike na svakom skupu igara da najave početak primirja. Tokom ovog perioda, vojskama je zabranjen ulazak u Olimpiju. Zabranjeni su pravni sporovi i primena smrtne kazne. Primirje — prvenstveno osmišljeno da omogući sportistima i posetiocima da bezbedno putuju na utakmice — je uglavnom ispoštovano. Tukidid je pisao o situaciji kada je Spartancima zabranjeno da prisustvuju igrama, a prekršioci primirja kažnjeni sa 2.000 mina zbog napada na grad Lepreum tokom perioda ekečerije. Spartanci su osporili novčanu kaznu i tvrdili da primirje još nije zavladalo.

Dok su svi gradovi-države-učesnice poštovale vojno primirje, u političkoj areni nije postojalo takvo odlaganje od sukoba. Olimpijske igre su razvile najuticajniju atletsku i kulturnu pozornicu u staroj Grčkoj, a verovatno i u antičkom svetu. Kao takve, igre su postale sredstvo za promociju gradova-država. Rezultat su bile političke intrige i kontroverze. Na primer, Pausanija, grčki istoričar, objašnjava situaciju atlete Sotadesa,

Sotades je na devedeset devetom festivalu pobedio u dugoj trci i proglasio Krićana, kao što je i bio. Ali na sledećem festivalu postao je Efešanin, podmićen od naroda Efežana da to učini. Zbog ovog čina bio je prognan od Krićana.

olimpijade i sportovi

Tri trkača predstavljena su na atičkoj crnofiguralnoj panatenejskoj amfori.
332–333 BC, Britanski muzej

Olimpijski sportovi
Olimpijada	Godina	Prvi put predstavljen sport
1.	776 BC	Stadion (trka)
14.	724 BC	Diaulos
15.	720 BC	Trka na duge staze (Dolikhos)
18.	708 BC	Pentatlon, rvanje
23.	688 BC	Boks (Antički grčko pesničenje)
25.	680 BC	Trka sa četiri konja (Utrke dvokolica)
33.	648 BC	Konjske trke (keles), Pankration
37.	632 BC	„Stad“ za dečake i rvanje
38.	628 BC	Petoboj za dečake (prekinut iste godine)
41.	616 BC	Boks za dečake
65.	520 BC	Hoplitska trka (Hoplitedrom)
70.	500 BC	Trka zaprega (apene)
71.	496 BC	Trka kobila (kalpe)
84.	444 BC	Trka zaprega (apene) i Trka kobila (kalpe) oba ukinuta
93.	408 BC	Trka dvokolica (Sinoris)
96.	396 BC	Takmičenje za Takmičenje glasnika i trubača
99.	384 BC	Tetripon za konje preko jedne godine
128.	266 BC	Kočija za konje preko jedne godine
131.	256 BC	Trka za konje starije od godinu dana
145.	200 BC	Pankration za dečake

Prvobitne Olimpijade su imale samo jednu disciplinu a to su bile trke atletičara, program se postepeno povećavao na dvadeset tri takmičenja, iako ih nije bilo više od dvadeset ni na jednoj olimpijadi. Učešće u većini događaja bilo je ograničeno na muške sportiste, osim na žene kojima je bilo dozvoljeno da uvodile konje pre trke. Prva učešća dečaka su zabeležena na Olimpijadi iz 632. p. n. e.. Saznanje o tome kako su se događaji odvijali prvenstveno proizilaze iz slika sportista pronađenih na mnogim vazama, posebno onih iz arhajskog i klasičnog perioda.

Takmičari su imali pristup u dve gimnastičke sale za potrebe treninga, Ksistos za trkače i petobojce i Tetragono za rvače i boksere.

Tokom većeg dela svoje istorije, takmičari su se takmičili goli. Pausanija je zabeležio da je prvi goli trkač bio Orsippus, pobednik „stadionske“ trke 720 godine pne, koji je jednostavno namerno izgubio odeću jer je trčati bez nje bilo lakše. Tukidid, istoričar iz 5. veka pre nove ere pripisuje Spartancima uvođenje običaja „javnog skidanja i mazanja uljem u svojim gimnastičkim vežbama. Ranije, čak i na olimpijskim takmičenjima, sportisti koji su se borili nosili su pojasevi, a prošlo je samo nekoliko godina otkako je ta praksa prestala."

Trčanje

Deo kamene startne linije na Olimpiji, koji ima žleb za svako stopalo

Jedini događaj zabeležen na prvih trinaest Olimpijada bila je trka „stadion”, pravolinijski sprint od nešto više od 192 metra. Zabeleženo je da je dijaulos (doslovno „dvostruka cev”), ili trka na dve stade, uveden na 14. Olimpijadi 724. p. n. e.. Smatra se da su takmičari trčali stazama obeleženim krečom ili gipsom u dužini od jednog stadiona, a zatim su se okretali oko različitih stubova (kampteres), pre nego što su se vratili na startnu liniju. Ksenofan je pisao da se „pre svega poštuje pobeda brzinom stopala“.

Treća trka, dolikos („duga trka“), uvedena je na sledećoj olimpijadi. Računi za dužinu staze za trke se razlikuju, izgleda da je bilo od dvadeset do dvadeset četiri kruga staze, oko 7,5 km do 9 km, iako je to možda bila dužina, a ne broj krugova, pa samim tim bi bilo upola manje kilometara.

Poslednji trkački događaj koji je dodat olimpijskom programu bio je hoplitodromos, ili „hoplitska trka“, uvedena 520. godine pre nove ere i tradicionalno se vodi kao poslednja trka na igrama. Takmičari su trčali ili jedan ili dva dijaula (otprilike 400 ili 800 metara) u punom vojnoj spremi (oklop, oružje i štit). Hoplitodromos je bio zasnovan na ratnoj taktici vojnika koji trče u punoj ratnoj opremi kako bi iznenadili neprijatelja.

Borilačka takmičenja

Rvanje (Grčko rvanje) je zabeleženo da je uvedeno na 18. olimpijadi. Za pobedu su bila neophodna tri bacanja. Bacanje se računalo ako telo, kuk, leđa ili rame (i eventualno koleno) dodiruju tlo. Ako su oba takmičara pala, ništa se nije računalo. Za razliku od svog modernog parnjaka grčko-rimskog rvanja, verovatno je bilo dozvoljeno saplitanje.

Boks (pigmahija) je prvi put zabeležen 688. godine pre nove ere, događaj za dečake šezdeset godina kasnije. Zakoni boksa pripisani su prvom olimpijskom šampionu Onomastu iz Smirne. Čini se da udarci telom ili nisu bili dozvoljeni ili nisu praktikovani. Spartanci, koji su tvrdili da su izmislili boks, brzo su ga napustili i nisu učestvovali u bokserskim takmičenjima. U početku su bokseri nosili himante (sing. himas), dugačke kožne trake koje su im bile omotane oko ruku.

Pankration je uveden na 33. olimpijadi (648. p. n. e.). Pankration za dečake postao je olimpijski događaj 200. p. n. e, na 145. Olimpijadi. Kao i tehnike iz boksa i rvanja, sportisti su koristili udarce, i gušenja. Iako su jedine zabrane bile protiv ujedanja i vađenja, pankration se smatrao manje opasnim od boksa.

Bio je to jedan od najpopularnijih događaja: Pindar je napisao osam oda slaveći pobednike pankrationa. Čuven događaj u sportu bila je posthumna pobeda Arhijona iz Figalije koji je „umro u trenutku kada je njegov protivnik priznao da je poražen“.

Bacanje diska

Diskos (diskos) je bio sličan savremenom takmičenju. Pronađeni su kameni i gvozdeni diskovi, mada se čini da je najčešće korišćeni materijal bronza. Nejasno je u kojoj meri je diskos standardizovan, ali čini se da je najčešća težina bila od 2 kg sa prečnikom diska od približno 21 cm, što je otprilike ekvivalent savremenom disku.

Skok u dalj

U skoku u dalj (halma) takmičari su zamahnuli tegovima koji se zovu halteri. Nije bilo standardizacije, skakači su imali tendenciju da koriste ili sferične tegove napravljene od kamena isklesanog da bi stajao u ruci ili duže olovne utege. Raspravlja se da li je skok izveden iz mesta ili posle zaleta. U svojoj analizi događaja zasnovanoj na slikama u vazi, Hju Li je zaključio da je verovatno bilo do kratkog zaleta.

Petoboj

Petoboj je bilo takmičenje sastavljeno od pet disciplina: trčanje, skok u dalj, bacanje diska, bacanje koplja i rvanje. Zabeleženo je da se petoboj prvi put pojavio na 18. Olimpijadi 708. p. n. e.. Takmičenje je održano u jednom danu, ali nije poznato kako je odlučen pobednik, ni kojim redosledom su se događaji odigrali, osim da je završeno rvanjem.

Konjičke trke

Trke konja i zaprežnih kočija bile su najprestižnija takmičenja u igrama, jer su samo bogati mogli da priušte održavanje i prevoz konja. Ove trke su se sastojale od različitih događaja: trka kočija sa četiri konja, trka kočija sa dva konja i trka konja sa jahačima, pri čemu je jahača birao vlasnik. Trka kočija sa četiri konja bila je prvi konjički događaj koji se pojavio na Olimpijskim igrama, a uvedena je 680. godine pre nove ere. Sastojao se od dva konja koja su u sredini bila upregnuta u jaram i dva spoljna konja koja su bila pričvršćena užetom. Takmičenje kočija sa dva konja u igre uvedena je 408. p. n. e.. Trke konja sa jahačem, s druge strane, uvedene su u igre 648. p. n. e.. U ovoj trci, Grci nisu koristili sedla ili uzengije (ovo poslednje je bilo nepoznato u Evropi sve do 6. veka nove ere), tako da im je bio potreban dobar hvat i ravnoteža.

Pausanije izveštava da su trka zaprega koje su vukle par mazgi, i trka u kasu, ustanovljene na sedamdesetom i sedamdeset prvim igrama, ali su obe ukinute do osamdeset četvrte Olimpijade. Kasačka trka je bila za kobile, a u poslednjem delu staze jahači su skočili i trčali pored kobila.

Žene su se kao takmičari na igrama pojavile u disciplini utrke kočija i ostvarivale su pobede. To se dozvoljavalo jer se smatralo da je pobednik bogati dobrotvor ili trener koji je finansirao tim, a ne oni koji kontrolišu kočiju (koji je mogao biti samo muškarac). Ovo je omogućilo trenerici konja i spartanskoj princezi Kiniski da bude prva ženska olimpijska pobednica.

Rimski car Neron se 67. takmičio u trci kočija na igrama. Bio je ispao sa svojih kočija i tako nije mogao da završi trku. Ipak, proglašen je za pobednika na osnovu toga „da bi pobedio da je završio trku”.

Poznati sportisti

Drevni spisak olimpijskih pobednika od 75. do 78. i od 81. do 83. olimpijade (480–468 BC, 456–448 BC)

• Trčanje:
  • Koreb iz Elidije (stadion, proglašen za prvog olimpijskog šampiona)
  • Orsip (diaulus, prvi koji je zabaležan da se takmičio golišav)
  • Leonida sa Rodosa (stadion, diaulos i hoplitodromos)
  • Kion iz Sparte (trostruki šampion zastadion/diaulos i skakački šampion)
  • Astilos iz Krotona (stadion, diaulos i hoplitodromos)
  • Aleksandar I Makedonski (stadion)
• Borilački sportovi:
  • Arihin (pankratija, je umro dok je uspešno branio svoje prvenstvo na 54. Olimpijadi(564. BC). Opisan kao najpoznatiji od svih pankratijasta.)
  • Milo iz Krotona (rvanje, legendarni šestostruki pobednik: jednom u kategoriji dečaka, ostalo kao odrasli muškarac)
  • Dijagor sa Rodosa (boks 79. Olimpijada, 464. BC) i njegovi sinovi Akusilaos i Damagetos (boks i Pankration)
  • Timasit iz Krotona (rvanje)
  • Teagen iz Tasosa (bokser, pankration i trkač)
  • Sostrat iz Sikiona (pankration, poznat i ozloglašen po svojoj tehnici lomljenja prstiju)
  • Dioksipus (pankration, standardno krunisan šampion u 336. BC kada niko od ostalih učesnika nije smeo da se takmiči protiv njega. Takva pobeda je nazvana „akoniti“ (literarno. „a da se ne zapraši”) i ostaje jedini ikada zabeležen na Olimpijadi u ovoj disciplini.)
  • Varasdat (boks, Princ i budući kralj Jermenskog kraljevstva, poslednji poznati antički olimpijski pobednik u boksu tokom 291. godine na Olimpijskim igrama u 4. veku
• Konjička takmičenja:
  • Kiniska iz Sparte (vlasnik kočije sa četiri konja) (prva žena koja je navedena kao olimpijska pobednica)
  • Ferenikos ("najpoznatiji trkački konj u antici", 470. BC)
  • Tiberije (vozač kočije sa četiri konja)
  • Neron (vozač kočije sa deset konja)
• Ostali:
  • Herodor iz Megare (desetostruki pobednik u takmičenju glasnika i trubača)

Olimpijski festivali u drugim mestima

Atletski događaji pod nazivom „Olimpijske igre“, nazvani po imitaciji prvobitnog festivala u Olimpiji, vremenom su ustanovljeni na raznim mestima širom grčkog sveta. Neki od njih su nam poznati samo po natpisima i novčićima, ali drugi, kao Olimpijski festival u Antiohiji, stekli su veliku slavu. Nakon što su ovi olimpijski festivali bili ustanovljeni na nekoliko mesta, sam veliki olimpijski festival je ponekad označavan u natpisima dodavanjem Pize.

Literatura

• Newby, Zahra (2005). Greek Athletics in the Roman World: Victory and Virtue. Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. str. 26. ISBN 978-0-19-927930-2. 
• Feeney, Denis (2007). Caesar's Calendar: Ancient Time and the Beginnings of History. Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press. str. 84. 
• Raschke, Wendy J. (15. 6. 1988). Archaeology Of The Olympics: The Olympics & Other Festivals In Antiquity. University of Wisconsin Press. str. 22—. ISBN 978-0-299-11334-6. Arhivirano iz originala 12. 10. 2013. g. Pristupljeno 12. 8. 2012. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Gardiner, E. N. (1910). Greek athletic sports and festivals. London: Macmillan. 
• Gardiner, E. Norman, Athletics of the Ancient World, 246 pages, 200+ illustrations, with new material, Oxford University Press, 1930
• Golden, Mark (1998). Sport and Society in Ancient Greece. Cambridge University Press. 
• Hansen, Mogens Herman (2006). Polis, an Introduction to the Ancient Greek City-State. Oxford, England: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-920849-4. Pristupljeno 12. 2. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hanson, Victor Davis; Strassler, Robert B. (1996). The Landmark Thucydides. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-1-4165-9087-3. Pristupljeno 12. 2. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Miller, Stephen G. (2006). Ancient Greek Athletics. Yale University Press. ISBN 978-0-300-11529-1. 
• Young, David C. (2004). A Brief History of the Olympic Games (PDF). Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-1130-0. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 08. 2021. g. Pristupljeno 20. 01. 2022. 
• Kotynski, Edward J. The Athletics of the Ancient Olympics: A Summary and Research Tool. 2006.( Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. oktobar 2009) 2009-10-25); new link
• Kyle, Donald G. (2007). Sport and Spectacle in the Ancient World. Oxford, England: Blackwell Publishing. ISBN 978-0-631-22970-4. Pristupljeno 12. 2. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Mallowitz, Alfred. Cult and Competition Locations at Olympia. Raschke 79–109.
• Miller, Stephen. "The Date of Olympic Festivals". Mitteilungen: Des Deutschen Archäologischen Instituts, Athenische Abteilung. Vol. 90 (1975): 215–237.
• Patay-Horváth, András (2015). The Origins of the Olympic Games. Budapest: Archaeolingua Foundation. ISBN 978-963-9911-72-7. 
• Raschke, Wendy J. (1988). The Archaeology of the Olympics: the Olympics and Other Festivals in Antiquity. Madison, Wisconsin: Wisconsin University Press. ISBN 978-0-299-11334-6. Pristupljeno 12. 2. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Remijsen, Sofie (2015). The End of Greek Athletics in Late Antiquity. Cambridge: Cambridge University Press. 
• Spivey, Nigel (2005). The Ancient Olympics. Oxford, England: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280433-4. Pristupljeno 12. 2. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Stanton, Richard (2000). The Forgotten Olympic Art Competitions: The story of the Olympic art competitions of the 20th century. Victoria, Canada: Trafford. ISBN 978-1-55212-606-6. Pristupljeno 23. 2. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Swaddling, Judith (1999). The ancient Olympic Games. Austin, Texas: University of Texas Press. str. 11. ISBN 978-0-292-77751-4. Pristupljeno 12. 2. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Tufts – "Women and the Games"
• Ancient Olympics. Research by K. U. Leuven and Peking University
• Christesen, Paul. 2007. Olympic Victor Lists and Ancient Greek History. Cambridge, UK, and New York: Cambridge University Press.
• Lee, Hugh M. 2001. The Program and Schedule of the Ancient Olympic Games. Nikephoros Beihefte 6. Hildesheim, Germany: Weidmann.
• Nielsen, Thomas Heine. 2007. Olympia and the Classical Hellenic City-State Culture. Historisk-filosofiske Meddeleser 96. Copenhagen: Royal Danish Academy of Sciences and Letters.
• Sinn, Ulrich. 2000. Olympia: Cult, Sport, and Ancient Festival. Princeton, NJ: M. Wiener.
• Valavanis, Panos. 2004. Games and Sanctuaries in Ancient Greece: Olympia, Delphi, Isthmia, Nemea, Athens. Los Angeles: J. Paul Getty Museum.
• Swaddling, Judith. 1984. The Ancient Olympic Games. Austin: University of Texas.

Spoljašnje veze

• Virtuelni muzej Drevnih olimpijskih igara (zahteva registraciju)
• Olimpijske igre
• Antičke Olimpijske igre
• Antičke Olimpijske igre
• Priča o antičkim olimpijskim igrama Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. maj 2008)
• Poreklo Olimpijade
• Olimpija i Makedonija: igre, gimnazija i politika.
• Spisak makedonskih olimpijskih pobednika (na grčkom)
• Drevne i moderne Olimpijske igre
• Boginja Nika i Olimpijske igre: slava i borba
• Drevne olimpijske igre: Drevni događaji Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. maj 2021)