Antoni van Levenhuk
Antoni van Levenhuk (hol. Antonie Philips van Leeuwenhoek; Delft, 24. oktobar 1632 — Delft, 26. avgust 1723) bio je holandski trgovac i naučnik.
| Antoni van Levenhuk | |
|---|---|
 Antoni van Levenhuk | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 24. oktobar 1632. |
| Mesto rođenja | Delft, Holandija |
| Datum smrti | 26. avgust 1723. (90 god.) |
| Mesto smrti | Delft, Holandija |
| Naučni rad | |
| Polje | biologija |
| Poznat po | otkriću mikroskopa otkriću protozoe prvom opisu eritrocita |
Poznat je kao „otac mikrobiologije“,[1] jedan od „očeva bakteriologije“,[2] te strastveni posmatrač mikroskopski sitnog sveta. Rođen je kao sin izrađivača korpi, a sa svojih 16 godina šegrtovao je kod škotskog trgovca robom u Amsterdamu.
Najpoznatiji je po izumu prvog mikroskopa i doprinosima u razvoju mikrobiologije. Koristeći ručno izrađene mikroskope, bio je prvi čovek koji je posmatrao jednoćelijske organizme, mišićno tkivo, bakterije, spermatozoide i protok krvi u kapilarima.[1] Protozoe je izučavao u vezi sa tropskim oboljenjima, uključujući malariju, a otkrio je da su bakterije uzročnik kolere i tetanusa.[3]
Tokom svog života izbrusio je oko 500 optičkih sočiva i stvorio oko 400 vrsta različitih mikroskopa, od kojih danas postoji samo 9.[4] Njegovi mikroskopi izrađivani su od srebrnih i bakarnih metalnih okvira, koji su pričvršćivali rukom brušene sočivo. Mikroskopi koji su sačuvani do danas imaju moć povećanja od čak 275 puta, ali smatra se da je Levenhuk posedovao mikroskope koji su mogli da povećavaju čak i do 500 puta. Iako je u svoje doba smatran diletantom i amaterom, njegova su naučna dostignuća neverovatnog kvaliteta.
Biografija uredi
Detinjstvo, privatni život i karijera uredi
Antoni van Levenhuk je rođen 24. oktobra 1632. godine u holandskom gradu Delftu,[5] kao sin Filipa Antonija van Levenhuka i Margarete Bel van der Belh. Filip Antoni je uzeo prezime Van Levenhuk, jer se kuća njegovih roditelja nalazila pored kapije sa lavovima na uglu ulice (hol. Leeuwen — lavovi, hoek — ugao).[6] Otac je bio proizvođač korpi, koji je umro kada je Antoniju bilo pet godina, a majka poreklom iz bogate porodice proizvođača piva. Antoni je imao četiri starije sestre, Margrit, Gertrojt, Neltge i Katarinu.[7] Nakon što je otac umro, majka se udala za slikara Jakoba Jana Molajna. Deset godina kasnije, 1649. godine, umro mu je i očuh. Malo se zna o njegovom detinjstvu i obrazovanju; kratko vreme je pohađao školu u blizini Lajdena,[8] pre nego što je poslat da živi u Benthojzen sa svojim stricem, koji je bio advokat i gradski činovnik. Nakon toga, pet do šest godina je šegrtovao u Amsterdamu kao blagajnik i knjigovođa u prodavnici Vilijama Dejvidsona, škotskog trgovca tkaninom.[9]
Oženio se Barbarom de Mej u julu 1654. godine, sa kojom je imao jednu ćerku, Mariju, a četvoro njihove dece umrlo je u ranom detinjstvu. Te godine se vratio u Delft, u kome je živeo i stvarao do kraja svog života. Otvorio je prodavnicu tkanine, koja je poslovala pedesetih godina 17. veka.[5] Barbara je umrla 1666. godine, a Levenhuk se 1671. godine oženio Kornelijom Svalmijus, ćerkom propovednika, sa kojom nije imao preživele dece.[10] Njegov status u Delftu porastao je tokom narednih godina, ali je ostao nepoznat van grada. Godine 1660, dobio je poziciju višeg gradskog službenika — unosan i lagodan posao, sa dobrom platom i privilegijama,[11] ali bez značajne obaveze — koji je obavljao skoro 40 godina. Devet godina kasnije, 1669. godine, Sud Holandije ga je imenovao za nadzornika; kasnije je postao opštinski „finans za vino“, zadužen za uvoz vina u grad.[12][13]
Van Levenhuk je bio savremenik još jednog poznatog građanina Delfta, slikara Johanesa Vermera. Pretpostavlja se da je Van Levenhuk čovek prikazan na dva Vermerova dela s kraja šezdesetih godina 17. veka — „Astronom“ i „Geograf“ — međutim, postoje tvrdnje da je to zapravo samo mala fizička sličnost. Pošto su obojica bili relativno važni ljudi u gradu sa samo 24.000 stanovnika, vrlo je verovatno da su bili barem poznanici. Takođe, poznato je da je Levenhuk bio izvršilac testamenta, kada je slikar umro 1675. godine.[14]
Naučni rad uredi
Godine 1648, Van Levenhuk je u Amsterdamu zamislio svoj prvi jednostavni mikroskop — lupu — kojeg bi koristili trgovci tekstilom, a omogućavalo bi im povećanje do 3 puta. Uskoro je izradio jednu za vlastitu upotrebu. Veruje se da je oko 1665. godine pročitao knjigu Roberta Huka, „Mikrografija“, te da ga je upravo to podstaklo na pomisao da bi se njegov izum mogao da koristi pri važnijim stvarima od izrade tekstila, što mu je bila prvobitna ideja. Počeo je da razmišlja o upotrebi mikroskopa u proučavanju sveta nevidljivog ljudskom oku. Levenhuk je usavršio izradu sočiva i mikroskopa, te počeo da ih primenjuje u otkrivanju mikroskopskog sveta. Prvi je uspeo da vidi strukturu mišića, bakterije, kao i spermatozoide.[15]
Nakon što je razradio svoju metodu za izradu jakih sočiva i korištenja u istraživanju mikroskopskog sveta, Levenhuk je zahvaljujući poznatom holandskom fizičaru Reneu de Grafu dospeo u Kraljevsko društvo Londona za unapređenje prirodnih znanja. Kada je Društvo objavilo tada revolucionarni rad jednog italijanskog proizvođača sočiva u časopisu „Filozofski izveštaji“, De Graf je napisao pismo uredniku Henriju Oldenbergu, u kom mu je objasnio kako Levenhukovi mikroskopi „daleko prevazilaze one do sada viđene“. Kao odgovor, Društvo je 1673. godine objavilo Levenhukovo pismo, koje je obuhvatalo opise njegovog zapažanja prilikom ispitivanja plesni, pčela i vaši mikroskopom.[16]
Uprkos prvobitnoj uspešnoj saradnji Kraljevskog društva i Levenhuka, došlo je do ozbiljnog nepoverenja. Godine 1676, Kraljevsko društvo je dovelo u pitanje njegovu verodostojnost, kada je Društvu poslao kopiju svojih istraživanja o jednoćelijskim organizmima, za čije se postojanje nije znalo. Tako su, uprkos njegovoj stečenoj reputaciji i saradnji sa Društvom, njegovi radovi bili primani pod ozbiljnom sumnjom. Pošto Levenhuk nije odstupao od svojih stavova i tvrdnji, Društvo je poslalo engleskog vikara, grupu pravnika i doktora u Delft, kako bi utvrdili da li Van Levenhuk i dalje racionalno razmišlja; jer, u protivnom, Društvo je trebalo da reformiše svoje teorije o samom životu. Konačno, 1680. godine, Van Levenhukova istraživanja opravdana su u Društvu, što je rezultovalo njegovim imenovanjem kao važnog člana i saradnika.[17]
Smrt i zaostavština uredi
Kasnije tokom svoga života, napisao je oko 560 pisama Društvu i drugim naučnim institucijama u periodu od 50 godina. Čak i kad je bio na samrti, Levenhuk je slao pisma Društvu, koja su zapravo bila zapažanja njegove bolesti — patio je od retke bolesti, nekontrolisanog grčenja mišića, koja se sada zove Van Levenhukova bolest. Umro je sa 90 godina, dana 26. avgusta 1723. godine, u svom rodnom Delftu, ostavivši za sobom otkrića koja su podigla naučna istraživanja na viši nivo. Njegov rad su primetili i priznali i neki monarsi, među kojima su Meri II od Engleske, Petar Veliki, Fridrih I od Pruske, kao i mnogi filozofi, mudraci, lekari i sveštenici tog vremena.[4][18]
Godine 1981, britanski mikroskopist Brajan Ford otkrio je da su Levenhukovi izvorni uzorci preživeli u kolekciji Kraljevskog društva, te da su bili izvanrednog kvaliteta i dobro očuvani.[19]
Reference uredi
- ^ a b Goes 2013, str. 338.
- ^ Park Talaro 2007, str. 18.
- ^ Kirkland 2010, str. xiii.
- ^ a b Parker 1965, str. 443.
- ^ a b Rooseboom 1950, str. 79.
- ^ Smith Payne 1970, str. 23.
- ^ Dobell 1932, str. 19—21.
- ^ Smith Payne 1970, str. 29.
- ^ Dobell 1932, str. 23—24.
- ^ Dobell 1932, str. 27—31.
- ^ Hall 1989, str. 252.
- ^ Dobell 1932, str. 33—37.
- ^ Rooseboom 1950, str. 80.
- ^ Van Berkel 1996, str. 62—67.
- ^ Hamraoui 1999, str. 970.
- ^ Dobell 1932, str. 37—41.
- ^ Dobell 1932, str. 167—216.
- ^ Porter 1976, str. 263.
- ^ Ford, Brian J. (28. 8. 1996). „The Leeuwenhoek Specimens”. brianjford.com. Pristupljeno 13. 10. 2013.
Literatura uredi
- Goes, Frank Joseph (2013). The Eye in History. JP Medical Ltd. ISBN 978-93-5090-274-5.
- Hall, A. R. (1989). „The Leeuwenhoek Lecture, 1988. Antoni van Leeuwenhoek 1632-1723”. Notes and Records of the Royal Society of London. Royal Society of London. 43 (2): 249—273. ISSN 0035-9149.
- Hamraoui, Éric (1999). „Van Leeuwenhoek Antonie, 1632-1723”. Dictionnaire d'histoire et philosophie des sciences. Presses universitaires de France. ISBN 9782130499923.
- Kirkland, Kyle (2010). Biological Sciences: Notable Research and Discoveries. Infobase Publishing. ISBN 978-0-8160-7439-6.
- Park Talaro, Kathleen (2007). Foundations in microbiology: basic principles. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-126232-3.
- Parker, V. (1965). „Antony van Leeuwenhoek”. Bulletin of the. Medical Library Association. 53 (3): 442—447. PMID 14306033.
- Porter, J. R. (1976). „Antony van Leeuwenhoek: tercentenary of his discovery of bacteria”. Bacteriological Reviews. 40 (2): 260—269. PMID 786250.
- Rooseboom, Maria (1950). „Leeuwenhoek, the Man: A Son of his Nation and his Time”. Bulletin of the British Society for the History of Science. British Society for the History of Science. 1 (04): 79—85. doi:10.1017/S0950563600000294.
- Smith Payne, Alma (1970). The Cleere Observer: A Biography of Antoni Van Leeuwenhoek. Macmillan. ASIN B000LX18TI.
- Van Berkel, Klaas (1996). „Vermeer, Van Leeuwenhoek en De Astronoom”. Vrij Nederland: 62—67.
- Cobb, Matthew (2006). Generation: The Seventeenth-Century Scientists Who Unraveled the Secrets of Sex, Life, and Growth. US: Bloomsbury.[nedostaje ISBN]
- Cobb, Matthew: The Egg and Sperm Race: The Seventeenth-Century Scientists Who Unlocked the Secrets of Sex and Growth. (London: Simon & Schuster, 2006)
- Davids, Karel: The Rise and Decline of Dutch Technological Leadership: Technology, Economy and Culture in the Netherlands, 1350–1800 [2 vols.]. (Brill. 2008. ISBN 978-9004168657.)
- Dobell, Clifford (1960) [1932]. Antony van Leeuwenhoek and His "Little Animals": being some account of the father of protozoology and bacteriology and his multifarious discoveries in these disciplines (Dover Publications izd.). New York: Harcourt, Brace and Company.
- Ford, Brian J. (1991). The Leeuwenhoek Legacy. Bristol and London: Biopress and Farrand Press.
- Ford, Brian J.: Single Lens: The Story of the Simple Microscope. (London: William Heinemann, 1985, 182 pp)
- Ford, Brian J.: The Revealing Lens: Mankind and the Microscope. (London: George Harrap, 1973, 208 pp)
- Fournier, Marian: The Fabric of Life: The Rise and Decline of Seventeenth-Century Microscopy (Johns Hopkins University Press. 1996. ISBN 978-0801851384.)
- Huerta, Robert (2003). Giants of Delft: Johannes Vermeer and the Natural Philosophers: The Parallel Search for Knowledge during the Age of Discovery. Pennsylvania: Bucknell University Press.
- Moll, Warnar (2003). „Antonie van Leeuwenhoek”. Onderzoeksportal [Research Portal]. University of Amsterdam. Arhivirano iz originala 18. 2. 2004. g. Pristupljeno 3. 3. 2016. „Indeed, in this publication "Geneeskundig Verhaal van de Algemeene Loop-ziekte..." [Valk (1745)], the author uses the work of Leeuwenhoek in describing the disease, draws some (preliminary) conclusions about the cause of the disease, he warns "non-believers of Van Leeuwenhoek to use a magnifying glass" and gives commentaries on the work of Anthonie van Leeuwenhoek and his findings.” zero width joiner character u
|quote=na poziciji 87 (pomoć) - Ratcliff, Marc J.: The Quest for the Invisible: Microscopy in the Enlightenment. (Ashgate, 2009, 332 pp)[nedostaje ISBN]
- Robertson, Lesley; Backer, Jantien et al.: Antoni van Leeuwenhoek: Master of the Minuscule. (Brill. 2016. ISBN 978-9004304284.)
- Ruestow, Edward G (1996). The Microscope in the Dutch Republic: The Shaping of Discovery. New York: Cambridge University Press.
- Snyder, Laura J. (2015). Eye of the Beholder: Johannes Vermeer, Antoni van Leeuwenhoek, and the Reinvention of Seeing. New York: W. W. Norton & Company.
- Struik, Dirk J.: The Land of Stevin and Huygens: A Sketch of Science and Technology in the Dutch Republic during the Golden Century (Studies in the History of Modern Science). (Springer, 1981, 208 pp)
- Valk, Evert (1745). Een geneeskundig verhaal van de algemeene loop-ziekte, die te Kampen en in de om-geleegene streeken heeft gewoed in 't jaar 1736 neevens een werktuigkunstige, en natuurkundige beschryvinge van de oorzaak, uitwerking en genezinge waar in word aan-getoond, dat dezelve, waarschynlyk, door bloed-loose diertjes, beschreven in de werken van Anthony van Leeuwenhoek, het werd te weeg gebragt, en door kwik voor-naamentlyk, uit-geroeid [A work on a disease in the city of Kampen in 1736 caused by "little animals". These bloodless animals are most likely the little animals described in the work of Leeuwenhoek and they can be killed by treatment of mercury] (na jeziku: Dutch). Haarlem: Van der Vinne. str. 97. Pristupljeno 3. 3. 2016.
- Wilson, Catherine: The Invisible World: Early Modern Philosophy and the Invention of the Microscope. (Princeton University Press. 1997. ISBN 978-0691017099.)
Spoljašnje veze uredi
- Lens on Leeuwenhoek
- Vermeer connection website
- University of California, Berkeley article on Van Leeuwenhoek
- Retrospective paper on the Leeuwenhoek research by Brian J. Ford
- Instructions on making a Van Leeuwenhoek Microscope Replica by Alan Shinn
- Leeuwenhoek's letters to the Royal Society
- The Correspondence of Anthonie van Leeuwenhoek in EMLO
- Antoni van Leeuwenhoek na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
- Antoni van Levenhuk na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
- Images seen through a van Leeuwenhoek microscope by Brian J. Ford.
