Anđelija Stančić
Anđelija Stančić (Šid, 1865 — Beograd 1955) srpska je književnica, učiteljica, učesnica Prvog svetskog rata, dobitnica je Krsta milosrđa i Ordena Svetog Save, koji je odbila da primi.
| Anđelija Stančić | |
|---|---|
 Anđelija Stančić, 1901. godine | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1865. |
| Mesto rođenja | Šid, Austrougarska |
| Datum smrti | 1955. |
| Mesto smrti | Beograd, FNR Jugoslavija |
| Književni rad | |
| Najvažnija dela | „Najveći svetitelji srpski i slovenski“ „Putnik: grčko-srpski“ |
Biografija uredi
Rođena je 1865. godine u Šidu. Završila je Višu devojačku školu i učiteljsku školu u Somboru 1884. godine. U periodu od 1892. do 1898. godine bila je učiteljica u Požarevcu. Posle Požarevca, radila je u Šapcu u kom je predavala nekoliko predmeta: nemački jezik, istoriju, zemljopis i domaće gazdinstvo. U izbeglištvu, koje je provela u Vodenu, učestvovala je u osnivanju „Zaštite sirote dece“.
Kao mlada učiteljica je sa velikom strašću podučavala đake, ali je odlučila da se posveti i naučnom radu. Već 1912. godine napisala je "Raspored rada u prvom razredu osnovne škole", da bi 1929. objavila vredno delo "Najstariji jezik Biblije: ili jedan od najstarijih kulturnih naroda". Anđelija je istraživala poreklo srpskog naroda, navodeći dokaze da se u Bibliji nalaze elementi srpskog jezika, kao što se u opisu vere, života i običaja biblijskih ličnosti, često nalaze elementi vere i načina života Srba. [1]
Po izbijanju Prvog svetskog rata dobrovoljno je otišla na front, gde je pomagala ranjenim vojnicima. Po okončanju velikog rata, kralj Petar Prvi Karađorđević ju je odlikovao Krstom milosrđa. Bila je ponosna na njega, ali je zato Orden Svetog Save, kojim su nagrađene najuspešnije učiteljice, uz poštovanje odbila 1923. godine. U pismu koje je objavljeno u štampi, objasnila je razloge ovog čina. Napisala je da je takvo priznanje trebalo da stigne za rodoljublje po kojem je njen dom u Šapcu bio poznat ili za aktivnosti u Učiteljskom zboru u Požarevcu, gde se zalagala za boljitak svoje profesije. Priželjkivala je odlikovanje i zbog osnivanja Ženskog društva, ali i zato što je u Ohridu dve godine besplatno predavala u Radničkoj školi, čija je bila i upraviteljica. [2]
Ostavila je vredna dela o narodnom lečenju, kao i knjige „Najveći svetitelji srpski i slovenski“ (1934) i „Putnik: grčko-srpski“ (1936).[3]
Izvori uredi
- ^ „Anđelija Stančić-Spajić Knjizenstvo”. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 12. 09. 2015.
- ^ „SRBIJO NE ZABORAVI JE Anđelija Stančić srpskaistorija.com”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 21. 09. 2018.
- ^ ZNAMENITE SRPKINjE Anđelija Stančić - prihvatila Krst milosrđa, odbila Orden Svetog Save Novosti 29. oktobar 2014.
Spoljašnje veze uredi
- Radovan Sremac/Bografija Anđelije Stančić Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2015)
