Apolo 11

прва свемирска мисија која је одвела људе на Месец

Apolo 11 (engl. Apollo 11) bila je prva misija sa zadatkom da spusti ljude na Mesečevu površinu, peta misija u okviru Apolo programa sa ljudskom posadom i treća sa ljudskom posadom koja je letela prema Mesecu. Apolo 11 je lansiran 16. jula 1969. sa tročlanom posadom koju su činili Nil Armstrong, Edvin (Baz) Oldrin i Majkl Kolins. Dana 21. jula 1969, u 2:56 časova po univerzalnom vremenu, Nil Armstrong je postao prvi čovek koji je zakoračio na Mesec, a ubrzo mu se pridružio i Baz Oldrin. Za to vreme, Majkl Kolins je bio u komandnom modulu Columbia[1], u orbiti oko Meseca. Tri astronauta vratila su se na Zemlju s 21,55 kilogramom mesečevog kamenja, sletevši 24. jula u Tihi okean. Prva rečenica koju je Nil Armstrong izgovorio na površini Meseca glasila je:

Posada misije Apolo 11 (sleva nadesno: Nil Armstrong, Majkl Kolins i Edvin Baz Oldrin).

„Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo”.

Apolo 11 ispunio je viziju predsednika Džona Kenedija o osvajanju Meseca pre Sovjetskog Saveza do kraja 1960-ih, koju je izrazio tokom govora na kongresu 1961: „Verujem da se ova nacija mora posvetiti postizanju cilja, pre završetka ove decenije, sletanje čoveka na Mesec i njegovog sigurnog povratka na Zemlju.”[2]

Ova svemirska misija se smatra velikim postignućem u sveobuhvatnoj istoriji istraživanja i predstavlja pobedu SAD-a u hladnoratnoj svemirskoj trci sa Sovjetskim Savezom.

PosadaUredi

Svaki član posade Apola 11, pre ove misije, već je obavio jedan svemirski let, što je tek druga posada sastavljena isključivo od veterana u istoriji svemirskog istraživanja (prva je bila misija Apolo 10).[3]

Kolins je zapravo trebalo da bude pilot komandnog modula (CMP) na Apolo 8, ali je smenjen jer je morao na operaciju leđa te ga je zamenio Džim Lavel, njegova rezerva za taj let. Nakon što je Kolins dobio lekarsku dozvolu, preuzeo je Lavelovu poziciju na Apolo 11; kao veteran Apola 8, Lavel je premešten u rezernu posadu Apola 11.

Rezerna posadaUredi

Početkom 1969., Vilijam Anders prihvata posao u Nacionalnom Svemirskom Savetu (National Space Council) od avgusta 1969., te je objavio svoje povlačenje iz svemirskih letova. Tada je Ken Matingli premešten iz pomoćne posade u paralelno treniranje s Andersom kao rezerni pilot komandnog modula u slučaju da misija Apolo 11 bude odložena nakon planiranog lansiranja u julu (kada Anders više ne bi bio na raspolaganju), te će se kasnije pridružiti posadi Džima Lavela i konačno biti raspoređen u posadu Apola 13 kao CMP.

Pomoćna posadaUredi

Direktori letaUredi

  • Kliford E. Čarlsvort (Zeleni tim)
  • Džini Krenz (Beli tim)
  • Džlin Lani (Crni tim)

NaziviUredi

Lunarni modul nazvan je Eagle (orao), u čast simbolu Sjedinjenih Država, beloglavom orlu, prikazanom na oznaci misije. Komandni modul nazvan je Columbia, prema ženskoj personifikaciji SAD-a, tradicionalnom liku iz pesama i poezije. U ranim fazama planiranja misije, korišćeni su nazivi Snowcone i Haustack. Elem, imena su promenjena pre zvanične objave medijima.[traži se izvor]

Faze misijeUredi

Lansiranje i ulazak u Zemljinu orbituUredi

 
Uzletanje rakete Apola 11, Saturn V, sa astronautima, 16. jula 1969. u 13:32 UTC sa Svemirskog centra Kenedi.

Osim velikog mnoštva ljudi koji su zakrčili auto-puteve i plaže kraj mesta lansiranja, događaj su pratili milioni gledalaca na televiziji, sa službenim komentarom NASA-inog šefa javnih informacija, Džeka Kinga.

Raketa Saturn V, koja je članove Apola 11 ponela u orbitu, poletela je s lansirne rampe 39A u lansirnom kompleksu 39 Svemirskog centra Kenedi 16. jula 1969. u 13:32 UTC (9:32:00 lokalno vreme), te je letelica ušla u orbitu 12 minuta kasnije. Nakon jedne i po orbite, treći stepen rakete (S-IVB) paljenjem Trans Lunar Injection usmerio je letelicu prema putanji Meseca u 16:22 UTC . Oko 30 minuta kasnije, par komandni/servisni modul odvojio se od poslednjeg stepena Saturna V i spojio s lunarnim modulom, još uviek smeštenim u svom adapteru. Nakon što je modul izvučen, kombinovana letelica kretala se prema Mesecu, dok je treći stepen pogonske rakete leteo na putanji prema solarnoj orbiti.[4]

Nakon nepunih 76 sati leta, 19. jula u 17:21, Apolo 11 prošao je kraj Meseca i uključio pomoćni pogonski motor radi ulaska u lunarnu orbitu. U trideset orbita koje su usledile, posada je mogla videti svoje mesto sletanja u južnom Moru Tišine (Mare Tranquillitatis), oko 20 kilometara jugozapadno od kratera Sabine D (0.67408N, 23.47297E). Mesto sletanja odabrale su automatske lunarne sonde Rendžer 8, Sarvejor 5 i letelica za kartiranje Lunar Orbiter, jer ga je karakterizirala relativno ravna i glatka površina, pogodna za sletanje i izvanbrodske aktivnosti (EVA).

Sletanje na MesecUredi

20. jula, lunarni modul (LM) Eagle odvojio se od komandnog modula Columbia. Kolins, sam u Columbia-ji, pregledao je Eagle dok se okretao pred njim da bi se uverio da letelica nije oštećena.

Kada je započelo spuštanje, Armstrong i Oldrin su ustanovili da orijentire na površini prolaze četiri sekunde prerano i izvestili su da su „dugački”: sleteće kilometrima zapadnije od predviđenog mesta.

Pet minuta nakon početka silaznog paljenja, i 1800 metara iznad površine Meseca, računar za navigaciju i upravljanje lunarnog modula (LM navigation and guidance computer) omeo je posadu prvim od nekoliko neočekivanih „1202” i „1201” programskih alarma. U kontrolnoj sobi, u Hjustonu, računarski tehničar Džek German rekao je službeniku za upravljanje Stivu Bejlsu da je letelica sigurna za nastavak spuštanja, što je kasnije preneseno i posadi. Programski alarmi ukazivali su na „izvršna prekoračenja”, kada računar za upravljanje nije mogao izvršiti sve svoje zadatke u stvarnom vremenu te je neke morao odložiti. To nije bila niti računarska niti astronautska greška, već je proizašlo iz greške u treniranjima astronauta. Premda nije bio potreban za sletanje, radar je bio namerno uključen da bi bio spreman za brzo odustajanje. Postavi simulacije površine nisu prevideli da se može dogoditi brzi protok lažnih prekida na tom radaru, zavisno o tome kako je hardver nasumce uključen pre nego je lunarni modul započeo približavanje površini Meseca: stoga je računar morao baratati podacima iz dva radara umesto samog radara za sletanje, što je dovelo do preopterećenja.[5]

Kada je Armstrong ponovo pogledao napolje, video je da je računar odabrao mesto sletanja u stenovitom rejonu, severoistočno od kratera razmere 300 metara (kasnije utvrđen kao „Zapadni krater”, nazvan po svojoj lokaciji u zapadnom delu izvorno određene elipse za sletanje). Armstrong je preuzeo polu-automatsku kontrolu[6] i zajedno s Oldrinom, koji je kontrolisao podatke o visini i brzini, sleteo u 20:17 20. jula, s preostalim gorivom za još približno 25 sekundi leta.[7]

Apolo 11 sleteo je s najmanje goriva u odnosu na ostale Apolo misije, te su astronauti bili upozoreni preranim alarmom o gorivu na izmaku jer je, što je kasnije ustanovljeno, veće nego predviđeno prskanje goriva prekrilo senzor. Na idućim misijama, ugrađene su dodatne pregrade da bi se to sprečilo.[7]

Čarls Djuk, na dužnosti kao CAPCOM tokom faze sletanja, potvrdio je njihovo sletanje: Beležimo da ste sleteli, Eagle.[8]

Armstrong je nastavio s ostatkom provera nakon sletanja. Poluga motora je isključena. Zatim je rekao svoju čuvenu rečenicu: Hjustone, ovde Baza Tišine. Eagle je sleteo.[9]

Armstrongova iznenadna promena pozivnog znaka (od Eagle u Tranquality Base (Baza tišine) izazvala je trenutnu zbunjenost i Djuk je zanemeo na nekoliko sekundi. Zatim je počeo zamuckivajući izrazio olakšanje u kontrolnoji sobi: „Rodžer, Tiš-- Tišine, beležimo da ste sleteli. Ovde je mnogo ljudi poplavilo, sada ponovo dišemo. Hvala mnogo.”[10]

Dva i po sata nakon sletanja, pre no što su započele pripreme za izvanbrodsku aktivnost (EVA), Oldrin se oglasio: „Ovde pilot lunarnog modula. Želeo bih iskoristiti ovu priliku da zatražim od svih ljudi koji slušaju, ko god da su i gdegod da se nalaze, da se zaustave na trenutak i razmisle o događajima iz proteklih nekoliko sati i da zahvale na svoj način.”[11]

Tada je Oldrin privatno uzeo pričest. U to doba, NASA se još borila na sudu protiv tužbe koju je podnela ateistkinja Medelin Murej O'Her (jer je posada Apola 8 tokom javljanja na Zemlju čitala iz Knjige postanja) tražeći da se američki astronauti suzdrže od religioznih aktivnosti za vreme boravka u svemiru. Radi toga, Oldrin je odlučio da to ne spominje direktno i zadrži svoju nameru u tajnosti više godina (o tome čak nije govorio ni svojoj ženi).

Raspored misije zahtevao je da nakon sletanja astronauti spavaju pet sati, jer su bili budni od rano ujutro. Ipak, odlučili su preskočiti spavanje i odmah započeli pripreme za izvanbrodsku aktivnost, smatrajući da ne bi bili u mogućnosti da uopšte spavaju.

Aktivnosti na površini MesecaUredi

Nil Armstrong opisuje izgled Mesečeve površine.

Astronauti su planirali postavljanje ranog Apolo naučno eksperimentalnog paketa (EASEP) i američke zastave proučavajući mjesto sletanja kroz dva trouglasta prozora na lunarnom modulu, koja su im omogućavala vidno polje od 60°. Pripreme su zahtevale više vremena od predviđena dva sata. Armstrong je isprva imao teškoća pri prolasku kroz otvor sa svojim prenosivim sastavom za održavanje života (PLSS)[12]. Čuveni astronaut, Džon Jang, rekao je da redizajn lunarnog modula i primenu manjeg otvora, nije pratio redizajn PLSS ranca, te je do nekih od najviših zabeleženih ritama rada srca u programu Apolo, dolazilo tokom ulaska i izlaska u lunarni modul.[13]

U 02:39 UTC u ponedeljak 21. jula 1969., Armstrong je otvorio vrata i u 02:51 započeo svoj silazak na površinu mjeseca. Zbog komande jedinice daljinskog upravljanja na grudima Armstron nije mogao da vidi svoja stopala. Silazeći niz merdevine s devet stepenica, Armstrong je povukao d-prsten radi postavljanja sklopa modularnog spremišta opreme (MESA) presavijenog uz bok lunarnog modula i aktiviranja TV kamere, te je u 02:56 svojim levim stopalom zakoračio na površinu.[14] Pri prvom sletanju na Mesec korišćen je radio-amaterski format slow scan TV, nekompatibilan s komercijalnom televizijom, te je bio prikazivan na posebnom monitoru koji je snimala konvencionalna TV kamera, što je znatno smanjivalo kvalitet slike.[15] Signal je bio primljen u Goldstounu, SAD i sa boljom kvalitetom u Hanisakl Kriku (Honeysuckle Creek Tracking Station) u Australiji. Nakon nekoliko minuta, ruta je prebačena na osetljiviji Parkes radio teleskop, takođe u Australiji.[16] Uprkos nešto tehničkih i vremenskih problema, sablasni crno-beli snimci prvih izvanbrodskih aktivnosti emitovane su ka najmanje 600 miliona gledalaca na Zemlji.[17] Mada su kopije tih snimki, u formatu za emitovanje, sačuvane i lako dostupne, snimci originalnih emisija s Meseca nenamerno su uništene tokom rutinskog ponovnog korišćenja magnetnih traka u NASA-i. Arhivirane kopije snimaka pronađene su u Pertu, Australiji, jedno od mesta gde su izvorno primana emitovanja sa Meseca.

Nakon što je opisao Mesečevu površinsku prašinu (Sitna, gotovo kao prah[18])[14], Armstrong je sišao sa postolja lunarnog modula i ušao u istoriju kao prvi čovek na nekom drugom nebeskom telu. Tada je, šest i po sati nakon sletanja, izgovorio svoju čuvenu rečenicu: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo.”[19][20][21][22][23][24]. Oldrin mu se pridružio, opisavši pogled kao „veličansvenu pustoš”.[25][26]

Armstrong je rekao da je kretanje u prisustvu Mesečeve gravitacije oko jedne šestine Zemljine sile teže: „Možda i lakše nego u simulacijama… apsolutno nema problema u hodanju naokolo.”[27]

Oldrin se spušta na površinu Meseca.

Osim što je ispunio nalog predsednika Kenedija o sletanju na Mesec do kraja '60-ih,[28] Apolo 11 je bio i tehnički test programa Apolo, te je Armstrong fotografisao lunarni modul kako bi tehničari mogli proceniti stanje nakon sletanja. Tada je nasumice prikupio uzorak tla koristeći jednostavnu vreću za uzorke na štapu. Presavio je vreću i ugurao ju je u džep na svojoj desnoj butini. Uklonio je TV kameru s MESA-e, napravio panoramski kadar i montirao ju je na stalak 12 metara od lunarnog modula. Kabl TV kamere ostao je delimično namotan i predstavljao je opasnost pri kretanju za vreme izvanbrodske aktivnosti.

Oldrin je testirao metode kretanja po površini, uključujući dvonožne klokanovske skokove. PLSS torba stvarala je sklonost ka naginjanju unazad, ali astronauti nisu imali ozbiljnijih problema u održavanju ravnoteže. Dugački koraci postali su glavni način kretanja. Astronauti su izvestili da moraju planirati svoje kretanje šest ili sedam koraka unapred. Prašnjava površina bila je prilično klizava. Oldrin je primetio da se kretanjem sa sunčevog svetla u senku lunarnog modula stvara promena temperature u odelu, toplije na suncu i hladnije u senci.[14]

Predsednik SAD-a, Ričard Nikson, se obraća astronautima.

Nakon što su astronauti postavili američku zastavu na površinu Meseca, razgovarali su sa američkim predsednikom, Ričardom Niksonom radio-telefonskim prenosom koji je Nikson nazvao „najvećim istorijskim telefonskim pozivom ikada obavljenim iz Bele kuće”.[29][30] Nikson je izvorno pripremio dugačak govor, koji bi pročitao tijekom poziva, ali Frank Borman, koji je tikom Apola 11 bio NASA-ina veza u Beloj kući, uverio je Niksona da bude kratak, iz poštovanja prema Kenediju, koji je zamislio misiju na Mesec.[31]

MESA nije omogućila stabilnu radnu platformu, jer je bila u senci, što je donekle usporavalo rad. Dok su radili, astronauti su podizali sivu prašinu koja je uprljala spoljašnju stranu njihovih odiela, integriranu termalnu meteoroidnu odeću.

Postavili su EASEP, koji je i aktivirao pasivni seizmograf i laserski retroreflektor. Tada se Armstrong udaljio oko 120 metara od lunarnog modula, da bi snimio fotografije na rubu Malog zapadnog kratera. Astronauti su prikupili uzorke stena koristeći lopatice i klešta na dugačkim drškama. Mnoge od površinskih aktivnosti zahtevale su više od predviđenog vremena, te su morali prekinuti prikupljanje uzoraka na pola od 34 dodeljena minuta.

U međuvremenu, kontrola misije koristila je šifrovanu rečenicu da upozori Armstronga da ima povišen metabolizam, te da mora da uspori, jer se brzo kretao iz zadatka u zadatak, dok je vreme isticalo. Ipak, kako je tokom šetnje metabolizam za oba astronauta ostao generalno niži od očekivanog, kontrola misije dozvolila je astronautima 15-minutni produžetak.[32]

Poletanje i povratak na ZemljuUredi

Oldrin se prvi vratio u Eagle. S ponešto teškoća, astronauti su podigli film i dve kutije uzoraka, s više od 22 kilograma materijala Mesečeve površine kroz otvor modula, koristeći koloturni uređaj nazvan Lunar Equipment Conveyor.

Armstrong je podsetio Oldrina na vreću memorijalnih predmeta u njegovom džepu, te je Oldrin vreću odbacio. Armstrong je potom skočio na treću stepenicu merdevina i uvukao se u lunarni modul. Nakon prebacivanja na održavanje života u modulu, astronati su sistem za poletanje olakšali izbacivši van PLSS torbe, Mesečeve čizme, jedan Hasselblad fotoaparat i drugu opremu. Tada su presurizirali lunarni modul i otišli na spavanje.[33]

Za to vreme, druga svemirska letelica, Luna 15 — automatska sovjetska sonda u lunarnoj orbiti, započela je svoje spuštanje na Mesečevu površinu. Lansirana samo tri dana pre misije Apola 11, bio je to treći sovjetski pokušaj prikupljanja uzoraka Mesečevog tla. Sovjetska letelica srušila se na Mesec oko 15:50 UTC — samo nekoliko sati pre predviđenog američkog poletanja.[34] U trci prema Mesecu i povratku na Zemlju, paralelne misije Luna 15 i Apolo 11 bile su vrhunac svemirske trke koja je obeležila svemirske programe Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza '60-ih godina. Simultane misije postale su jedna od prvih instanci sovjetsko/američke svemirske saradnje, jer je SSSR objavio plan leta Lune 15 da bi se izbegla mogućnost sudara s Apolo 11, iako je tačna misija bila nepoznata.[35]

Dok se kretao u kabini, Oldrin je slučajno razbio automatski prekidač glavnog motora za poletanje sa Meseca. Postojala je zabrinutost da bi to moglo sprečiti paljenje motora i astronaute ostaviti zarobljene na Mesecu. Srećom, flomaster je bio dovoljan da bi se aktivirao prekidač.[36] U slučaju da to nije pomoglo, strujni krugovi lunarnog modula mogli su da budu rekonfigurirani da bi se omogućilo paljenje motora.[37]

Nakon sedam sati odmora, posadu je probudila kontrola misije u Hjustonu da bi se pripremili za povratni let. Dva i po sata kasnije, u 17:54 UTC, poleteli su, noseći 21,5 kilograma Mesečevih uzoraka, te su se u lunarnoj orbiti ponovo pridružili Kolinsu u komandnom modulu Columbia.

Nakon više od dva i po sata na površini Meseca, osim instrumenata i zastave Sjedinjenih Američkih Država, astronauti su na površini ostavili oznaku misije Apolo 1 i lunarnu ploču (montiranu na merdevinama sistema za spuštanje lunarnog modula) koja prikazuje dva crteža Zemlje (zapadne i istočne hemisfere), natpis i potpise astronauta i predsednika Niksona.

Na natpisu piše:

„Ovde su ljudi sa planete Zemlje prvi put zakoračili na Mesec, jula 1969. Došli smo u miru u ime celog čovečanstva.”[38]

Astronauti su takođe ostavili i memorijalnu torbu sa zlatnom replikom grančice masline kao tradicionalni simbol mira i silikonski disk sa porukom, koji je sadržao izjave predsednika SAD-a Ajzenhauera, Kenedija, Džonsona i Niksona, kao i poruke lidera iz 73 država. Disk takođe sadrži i popise lidera američkog kongresa, članova četiri odbora zastupničkog doma i senata odgovornih za NASA-ino zakonodavstvo i imena prošlih i tadašnjih glavnih menadžera NASA-e. U svojoj knjizi, iz 1989., Men from Earth, Oldrin tvrdi da su među memorijalnim predmetima bile i sovjetske komemorativne medalje s likovima kosmonauta Vladimira Komarova i Jurija Gagarina. Isto tako, prema knjizi Djuka Sjeltona, Armstrong je poneo sa sobom posebnu, dijamantima označenu, Sjetonovu astronautsku značku. Film snimljen nakon poletanja sa Meseca prikazuje američku zastavu, postavljenu oko 8 metara od lunarnog modula, kako se snažno vijori na izduvnom sistemu motora letelice. Baz Oldrin je vidio kako se srušila:

„Lansirna faza lunarnog modula se odvojila… bio sam usredsređen na računare, dok je Nil proučavao postavljen horizont, ali gledao sam gore dovoljno dugo da vidim zastavu kako pada.”[39][40]

Sledeće misije programa Apolo su zastavu postavljali najmanje 30 metara od lunarnog modula, da je ne bi srušio izduvni gas motora.

Nakon randevua sa komandnim modulom Columbia, Eagle-ova lansirna faza je odbačena u lunarnu orbitu 21. jula u 23:41. Neposredno pre misije Apolo 12, primećeno je da Eagle još orbitira oko Meseca. Kasniji su izveštaji NASA-e napomenuli da je orbita Eagle-a opala, te da se srušio na nepoznatoj lokaciji na površini Meseca. Lokacija nije poznata, jer lansirna faza lunarnog modula nije praćen nakon što je odbačen, dok je lunarno gravitaciono polje dovoljno nesigurno da bi se orbita svemirske letelice, nakon kratkog vremena, mogla predvideti. NASA je procenila da je orbita opala unutar nekoliko meseci, te da se srušio na Mesec.

23. jula, poslednje noći pre sletanja u okean, tri astronauta pojavila su se u direktnom televizijskom prenosu. Kolins je u jednom trenutku prokomentirisao:

„…Raketa Saturn V, koja nas je odvela u orbitu, neverovatno je komplikovana mašina, od kojeg je svaki deo radio besprekorno… Mi smo uvek imali poverenja da će ta oprema raditi ispravno. Sve je to moguće jedino kroz krv, znoj i suze, uloženih od strane mnogih ljudi… Sve što vidite sad smo nas trojica, ali ispod ove površine su hiljade i hiljade drugih, i svima njima, želio bih reći, mnogo vam hvala.”[41]

Oldrin je dodao:

„Ovo je bilo mnogo više od samo tri čoveka na misiji na Mesecu, više i od napora vlade i industrije, i čak više od nastojanja jedne nacije. Mi osećamo da je ovo simbol neustrašive znatiželje celokupnog čovečanstva da istraži nepoznato… Lično, u osvrtu na događaje iz proteklih nekoliko dana, prisećam se stiha iz psalmi: 'Kad pogledam nebesa tvoja, delo prsta tvojih, mesec i zvezde, koje si ti postavio, što je čovek da ga se spominješ?'”[42][41]

Armstrong je zaključio:

„Odgovornost za ovaj let leži najpre na istoriji i divovima nauke koji su prethodili ovom postignuću, potom na američkom narodu, koji je prema svojoj volji izrazio svoju želju, potom na četiri administracije i njihovim kongresima za implementaciju te želje i na agenciji i industriji koja je izradila našu svemirsku letelicu, Saturn, Columbia i Eagle, mali EMU, svemirsko odelo i torbu koji su bili naš mali svemirski brod na površini Meseca. Želeli bismo posebno da se zahvalimo svim Amerikancima koji su gradili svemirsku letelicu, koji su radili na izradi, dizajnu, testiranjima i uneli svoja srca i sposobnosti u ovo vozilo. Tim ljudima večeras dajemo posebnu zahvalnost, i svim ostalim ljudima koji nas večeras slušaju i gledaju, Bog vas blagoslovio. Laku noć od Apola 11.”[40]

Pri povratku na Zemlju, stanica za praćenje na Gvamu je zatajila, što bi sprečilo komunikaciju u poslednjem segmentu povratka na Zemlju. Popravak nije bio moguć. Međutim, desetogodišnji sin direktora stanice, Greg Fors, svojim malim rukama uspeo je iskoristiti svojim malim šakama dosegnuti do kućišta i popraviti kvar mazivom. Armstrong mu se kasnije zahvalio.[43]

Sletanje u Tihi okean i karantinUredi

24. jula, austronauti su se komandnim modulom Columbia vratili na Zemlju neposredno pred zoru na koordinatama 13°19′N 169°9′W / 13.317° SGŠ; 169.150° ZGD / 13.317; -169.150 (Sletanje Apola 11 u vodu) u Tihom okeanu, 2660 kilometara istočno od ostrva Vejk ili 380 kilometara južno od atola Džonston i 24 kilometara od nosača aviona UCC Hornet.

Isprva, komandni modul je sleteo naopako, ali se ispravio nakon nekoliko minuta pomoću vazdušnih jastuka koje su aktivirali astronauti. Ronilac, iz mornaričkog helikoptera, zakačio je sidro za komandni modul, da bi sprečio zanošenje. Još nekoliko ronilaca pričvrstilo je plutajuće pojaseve radi stabilizacije modula i splavove za izlazak astronauta. Mada je mogućnost dovođenja patogena sa Mesečeve površine bila teško verovatna, nije smatrana nemogućom te je NASA na mestu sletanja preduzele velike mere predostrožnosti. Ronioci su astronautima dali biološko-izolacionu odeću (BIGs), koju su nosili dok nisu primljeni u izolacione prostorije na Hornetu.

Astronauti su istrljani rastvorom natrijum-hipohlorida dok je komandni modul, radi uklanjanja moguće Mesečeve prašine, obrisan betaninom. Splav sa dekontaminacijskim materijalom namerno je potopljena.[44]

Drugi helikopter, Sea King, prevezao je astronaute jednog po jednog, te ih je, tokom leta do nosača aviona, pregledao vazduhoplovni lekar. Nakon spuštanja na Hornet, astronauti su izašli iz helikoptera, dok je četveročlana posada ostala u letelici. Potom je helikopter spušten u hangar broj 2 odakle su astronauti hodali desetak metara do mobilnog karantina (Mobile Quarantine Facility, MQF), gde će provesti 21 dan izolacije. Ovakva praksa će se nastaviti tokom još dve Apolo misije, odnosno Apolo 12 i Apolo 14, pre nego što se ustanovi da na Mesecu nema znakova života.[45]

Američki predsednik, Ričard Nikson, bio je na nosaču aviona da lično dočeka astronaute. Tada je izjavio sledeće:

„Kao rezultat onoga što ste učinili, svet nije nikada pre bio jedinstveniji.”[46]

Nakon što je Nikson otišao, Hornet je doveden do komandnog modula koji je ukrcan na brod pomoću brodske dizalice, postavljen na teretna kolica i odvezen kraj mobilnog karantina. Hornet je potom otplovio za Perl Harbor, odakle su MQF i komadni modul transportnim avionom prebačeni u Svemirski Centar Džonson u Hjustonu.

Mnogo godina kasnije, otkriveno je da je Nikson pripremio govor za slučaj neuspeha poletanja sa Meseca, što bi rezultiralo smrću Armstronga, Oldrina i Kolinsa.[47][48]

ProslaveUredi

Nakon skoro tri nedelje izolacije, prvo u mobilnoj karantini, a kasnije u laboratoriji Lunar Receiving svemirskog centra Džonson, astronautima je ustanovljeno savršeno zdravlje. 13. avgusta 1969., izašli su iz karantina i potom prisustvovali nizu počasnih manifestacija. U njihovu čast, istog su dana održane parade u Njujorku, Čikagu i Los Anđelesu, sa približno šest miliona posetilaca.[49] Nekoliko nedelja kasnije, pozvani su i na počasnu paradu u Meksiko Sitiju.

Te večeri, u hotelu Century Plaza u Los Anđelesu, održana je službena državna večera radi proslave uspeha misije Apola 11. Njoj su prisustvovali članovi kongresa, 44 guvernera, predsednik vrhovnog suda i veleposlanici iz 83 država . Predsednik Niksnon i potpredsednik Spiro T. Egnju ukazali su astronatima čast dodeljivanjem predsedničke odličje slobode.[50][51]

Tokom idućih 45 dana, astronauti su na svetskoj turneji posetili 25 država i bili primljeni kod više istaknutih državnika. Mnoge nacije obeležile su prvo spuštanje na Mesec komemorativnim izdanjima poštanskih maraka ili kovanica.[52]

Oznake misijeUredi

 
Amblem misije Apolo 11.

Oznaku misije dizajnirao je Kolins, koji je želeo da predstavi „miroljubivo američko sletanje na Mesec”. Odabrao je orla kao simbol, postavio grančicu masline u kljun i nacrtao površinu Meseca sa Zemljom u pozadini. NASA-ini službenici rekli su da kandže izgledaju isuviše pandže „ratoborno” te je nakon nešto rasprave grančica masline premeštena među kandže. Posada je odlučila da bi rimski broj XI bio nerazumljiv nekim nacijama pa su se na kraju odlučili za „Apolo 11”. Takođe su se odlučili da ne stavljaju svoja imena na oznaku da bi „mogla predstavljati sliku svih onih koji su radili na ostvarenju sletanja na Mesec”.[53]

Sve boje su prirodne, sa plavim i zlatnim ivicama oznake. Lunarni modul je nazvan Eagle (orao) da bi se naziv uklapao sa oznakom. Kada je nekoliko godina kasnije izdana kovanica od jednog dolara sa likom Ajzenhauera[54], dizajn oznake misije primenjen je na leđnoj strani kovanice. Dizajn je zadržan i na manjoj kovanici jednog dolara sa likom Suzan B. Entonija, izdanom 1979.

Letelica danasUredi

Komandni modul je danas izložen u Nacionalnom vazduhopovnom-svemirskom muzeju u Vašingtonu[55]. Mobilni karantin, plutajući prsten i vazdušni jastuci izloženi su u Instituciji Smitsonian.

Godine 2009., Lunar rekonesans orbiter u visokoj rezoluciji je snimio više mesta sletanja misije Apolo na Mesec.

Proslave godišnjicaUredi

40-godišnjicaUredi

15. jula 2009. godine, Life.com je objavio galeriju ranije neobjavljenih fotografija astronauta pre lansiranja Saturna V[56]. Od 16. do 24. jula, NASA je na svom sajtu objavila striming originalnog zvuka misije u stvarnom vremenu, tačno 40 godina nakon izvornih događaja[57]. Takođe, radilo se na restauriranju televizijskih video snimaka te je objavljen pregled ključnih trenutaka misije.[58] Još propratnih događaja navedeno je na službenom sajtu NASA-e.[59] Biblioteka Džon Kenedi u Bostonu postavila je veb-sajt wechoosethemoon.org[60][60] koji reemitovao video materijal Apola 11 od lansiranja do sletanja na Mesec.

Grupa britanskih naučnika dala je intervju u sklopu obeležavanja i osvrnula se na značaj misije:

„Provedeno je na tehnički brilijantan način sa poduzetim rizicima koji bi bili nezamislivi u današnjem svetu koji se kloni rizika… Program Apolo je zasigurno najveće tehničko postignuće čovečanstva do danas…od misije Apolo do danas se ništa nije približilo ni upola uzbuđenju koje su stvorili astronauti Armstrong, Oldrin i još desetorica njih koji su ih pratili.”[61]

1. maja 2009., kongres je prihvatio ukaz kojim se trojici astronauta Apola 11 dodeljuje Kongresna zlatna medalja, najviše civilno odlikovanje u Sjedinjenim Državama. Ukaz su predložili senator Bil Nelson i kongresmen Alan Grayson.[62][63]

50-godišnjicaUredi

Dana 10. juna 2015., delegat kongresa, Bil Pousi, predstavio je rezoluciju H.R. 2726 na 114. sednici Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država da Nacionalna banka SAD-a počne da pravi i izdaje kovanice u zlatu i srebru u čast 50-godišnjice misije Apolo 11. 24. januara 2019., Banka je izdala u javnost komemorativnu kovanicu u čast 50-godišnjnice uspeha misije Apolo 11.[64]

Dokumentarni film Apolo 11 doživeo je premijeru 1. marta 2019. i kasnije u bioskopima 8. marta iste godine.[65][66]

Nacionalni muzej avijacije i astronautike SAD-a i NASA sponzorisali su „50 festival Apolo” u Nacionalnom tržnom centru u Vašingtonu.[67]

Datuma 19. jula 2019., Gugl Dudl je odao počast sletanju Apola 11 na Mesec tako što je napravio animirani video-klip na Jutjubu u kojem je, lično, davao glas Majkl Kolins.[68]

Baz Oldrin, Majkl Kolins i sinovi Nila Armstronga su bili gosti američkom predsedniku SAD-a Donaldu Trampu u Beloj kući.[69] Tramp je, takođe, počastvovao Oldrina, Kolinsa, Kranza i misiju Apolo 11 na Govoru o stanju nacije i na događaju „Salutiraj Americi” u Nacionalnom tržnom centru.[70][71]

GalerijaUredi

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ „Apollo 11 Timeline”. history.nasa.gov. Pristupljeno 5. 8. 2019. 
  2. ^ „CNN – Breaking News, Latest News and Videos”. CNN. Pristupljeno 5. 8. 2019. 
  3. ^ „Chariots For Apollo, ch12-6”. history.nasa.gov. Pristupljeno 5. 8. 2019. 
  4. ^ „Apollo 11 Timeline”. www.history.nasa.gov. Pristupljeno 5. 8. 2019. 
  5. ^ „Apollo 11 Lunar Surface Journal: Program Alarms”. www.hq.nasa.gov. Pristupljeno 5. 8. 2019. 
  6. ^ A, David (2008). Digital Apollo. Mindell. str. 195—197. ISBN 978-0-262-13497-2. 
  7. 7,0 7,1 „The First Lunar Landing”. www.hq.nasa.gov. Pristupljeno 5. 8. 2019. 
  8. ^ „We copy you down, Eagle.”
  9. ^ „Houston, Tranquility Base here. The Eagle has landed.”
  10. ^ „Roger, Twan-- Tranquility, we copy you on the ground. You got a bunch of guys about to turn blue. We're breathing again. Thanks a lot.”
  11. ^ „Post-landing Activities”. www.hq.nasa.gov. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  12. ^ Portable Life Support System
  13. ^ M. Jones, Eric (6. april 2006). „Apollo 11 Lunar Surface Journal”. NASA.gov. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  14. 14,0 14,1 14,2 „One Small Step”. www.hq.nasa.gov. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  15. ^ Macey, Richard (5. 8. 2006). „One giant blunder for mankind: how NASA lost moon pictures”. The Sydney Morning Herald (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  16. ^ „On Eagle's Wings: The Story of the Parkes Apollo 11 Support”. www.parkes.atnf.csiro.au. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  17. ^ „The Television Broadcasts” (PDF). csiro.au. 
  18. ^ „Fine and almost like a powder”
  19. ^ That's one small step for [a] man, one giant leap for mankind!
  20. ^ A NASA transcript explains that the „a” article was intended, whether or not it was said; the intention was to contrast a man (an individual's action) and mankind (as a species).
  21. ^ MSFC, Debbie Collins:. „NASA – Apollo Moon Landing -- 35th Anniversary”. www.nasa.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  22. ^ „Armstrong 'got Moon quote right' (na jeziku: engleski). 2. 10. 2006. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  23. ^ „Armstrong's 'poetic' slip on Moon” (na jeziku: engleski). 3. 6. 2009. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  24. ^ Carreau, Mark; Chronicle, Copyright 2006 Houston (30. 9. 2006). „Hear what Neil Armstrong really said on the moon”. Houston Chronicle. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  25. ^ „One Small Step”. history.nasa.gov. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  26. ^ Magnificent desolation.
  27. ^ even perhaps easier than the simulations… It's absolutely no trouble to walk around.
  28. ^ „Apollo 11 – 1969 Year in Review – Audio – UPI.com”. UPI (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  29. ^ The most historic phone call ever made from the White House.
  30. ^ „Exhibit: Apollo 11 and Nixon”. www.archives.gov. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  31. ^ This was related by Frank Borman during the 2008 documentary When We Left Earth: The NASA Missions, part 2.
  32. ^ „EASEP Deployment and Closeout”. www.hq.nasa.gov. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  33. ^ „Trying to Rest”. www.hq.nasa.gov. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  34. ^ „Russian spacecraft landed on moon hours before Americans”. telegraph.co.uk. 4. jul 2009. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  35. ^ „Recording tracks Russia's Moon gatecrash attempt”. The Independent (na jeziku: engleski). 3. 7. 2009. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  36. ^ „Trying to Rest”. www.hq.nasa.gov. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  37. ^ Catherine, Murray (1990). Apollo: Race to the Moon. Touchstone Books. ISBN 978-0-671-70625-8. 
  38. ^ Here Men From The Planet Earth First Set Foot Upon the Moon, july 1969. A.D. We Came in Peace For All Mankind.
  39. ^ The ascent stage of the LM separated …I was concentrating on the computers, and Neil was studying the attitude indicator, but I looked up long enough to see the flag fall over.
  40. 40,0 40,1 „NASA Apollo Mission Apollo-11”. science.ksc.nasa.gov. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  41. 41,0 41,1 „Apollo Expeditions to the Moon”. www.hq.nasa.gov. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  42. ^ The King James Bible. 
  43. ^ „The 10-year-old who helped Apollo 11, 40 years later – CNN.com”. www.cnn.com. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  44. ^ Fish, Bob (2009). Hornet Plus Three. Beagle Bay Books. ISBN 978-0-9749610-7-1. 
  45. ^ „NASM--Apollo to the Moon--After Splashdown”. archive.is. 15. 8. 2013. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  46. ^ „Remarks to Apollo 11 Astronauts Aboard the U.S.S. Hornet Following Completion of Their Lunar Mission. | The American Presidency Project”. www.presidency.ucsb.edu. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  47. ^ „BBC News | Sci/Tech | A silent death”. news.bbc.co.uk. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  48. ^ „BBC News | Sci/Tech | Full text: Nixon's unused Apollo speech”. news.bbc.co.uk. 10. jul 1999. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  49. ^ „Clipping from The Evening Sun”. Newspapers.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  50. ^ „Remarks at a Dinner in Los Angeles Honoring the Apollo 11 Astronauts. | The American Presidency Project”. www.presidency.ucsb.edu. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  51. ^ „Clipping from The Honolulu Advertiser”. Newspapers.com. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  52. ^ „Lunar Hall of Fame :: Apollo 11”. web.archive.org. 24. 10. 2008. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  53. ^ Collins, Michael (2001). Carrying the Fire: An Astronaut's Journeys, str. 332—333, Cooper Square Press ISBN 978-0-8154-1028-7.
  54. ^ NGC Photo Proof (1994). „1971-78 Dollar Eisenhower”. CoinSite. ROKO Design Group, Inc. Arhivirano iz originala na datum 30. 08. 2013. Pristupljeno 7. avgust 2019. 
  55. ^ „Command Module, Apollo 11”. National Air and Space Museum. 20. 3. 2016. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  56. ^ „LIFE | TIME”. Time (na jeziku: engleski). ISSN 0040-781X. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  57. ^ „Apollo 11 Radio Index”. nasa.com. 18. 7. 2009. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  58. ^ „NASA – NASA High Definition Video: Partially Restored Apollo 11 Video”. www.nasa.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  59. ^ „NASA – Apollo 40th Anniversary Events and Activities”. www.nasa.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  60. 60,0 60,1 „We Choose the Moon: Celebrating the 40th Anniversary of the Apollo 11 Lunar Landing”. wechoosethemoon.org. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  61. ^ „Moon landings: British scientists salute space heroes”. Telegraph.com. 17. 7. 2009. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  62. ^ „Registrant WHOIS contact information verification | Namecheap.com”. www.opencongress.org. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  63. ^ „Registrant WHOIS contact information verification | Namecheap.com”. www.opencongress.org. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  64. ^ „Apollo 11 50th Anniversary Coin Program | U.S. Mint”. www.usmint.gov. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  65. ^ Kenny, Glenn (27. 2. 2019). „‘Apollo 11’ Review: The 1969 Moon Mission Still Has the Power to Thrill”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  66. ^ Rubin, Rebecca; Rubin, Rebecca (13. 2. 2019). „‘Apollo 11’ Documentary Gets Exclusive Imax Release”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  67. ^ „Apollo 50 Festival”. National Air and Space Museum (na jeziku: engleski). 1. 7. 2019. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  68. ^ „50. godišnjica sletanja na Mesec”. www.google.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  69. ^ News, A. B. C. „Technology”. ABC News. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  70. ^ „Remarks by President Trump in State of the Union Address”. The White House (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  71. ^ „Remarks by President Trump at a Salute to America”. The White House (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 8. 2019. 

Spoljašnje vezeUredi