Sveti Evod je jedan od Sedamdesetorice apostola. Sveti apostol Petar ga je postavio za prvog episkopa u Antiohije.[1]

U svojoj poslanici Antiohijanima spominje sveti ga sveti Ignjatije Bogonosac, govoreći: "Sećajte se blaženog oca svog Evoda, koji bi od apostola postavljen za prvog pastira; budite istinski sinovi njegovi, a ne preljubočinci, da se otac vaš ne bi postideo zbog vas".[2]

Sveti Euodias služio kao episkop antiohijski 27 godina i umro mučenički u progonu hrišćana cara Nerona (54. - 68.).

Evod je poznat po spisu o Presvetoj Bogorodici, u kome je izložio, kako je ona uvedena u hram tri godine od rođenja; kako je u hramu ostala jedanaest godina; kako je ušavši u petnaestu godinu predata bila pravednom Josifu na čuvanje; i kako je u petnaestoj godini rodila svetlost svetu Gospoda Hrista. Osim toga sveti Evod je napisao i mnoga druga dela, koja su propala u teškim vremenima gonjenja Crkve. Jedno od njih pod naslovom "Svetilo", spominje u svojim spisima istoričar Nikifor Kalist. O njemu se na više mesta govori u rimskim martirolozima.

Pravoslavna Crkva ga proslavlja 4. januara (Svetih Sedamdeset apostola) i 7. septembra (po julijanskom kalendaru).

Reference uredi

  1. ^ „Sveti apostoli Evod i Onisifor”. Večiti pravoslavni kalendar (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-21. 
  2. ^ „Sveti apostoli Evod i Onisifor”. Prijateljboziji.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-21. 

Spoljašnje veze uredi