Aranđelovačko čitalište

Aranđelovačko čitalište je osnovano 5. januara 1869. godine, dogovorom na sednici Opštinske skupštine, gde su učesnici prihvatili ideju o osnivanju Čitališta, te se odmah u nju učlanilo 55 članova.[1] Čitalište je svečano otvoreno 14. januara te iste godine. Osnivač Čitališta je bio Panta Lunjevica koji je tada bio sreski načelnik u Aranđelovcu, a dok je jedno vreme bio i okružni načelnik u Šapcu i upravnik grada Beograda.[2]

Aranđelovačko čitalište
AR 5.JPG
Osnivanje1869.
LokacijaAranđelovac
 Kneževina Srbija
DirektorOsnivač je bio Panta Lunjevica

OsnivanjeUredi

U listu Srbija, br. 10, od 20. januara 1869. godine, može se pronaći svedočenje jednog od učesnika sednice Opštinske skupštine održane te godine: 5. ov. meseca poveo sam u opštini reč da ustanovimo ovde čiataonicu. Ja još nisam ni do pola izgovorio svoju reč, a sa sviju strana zaori: oćemo, oćemo čitaonicu, to nam je vrlo nužno, nego pišite članove. I tu se namah upisa 55 članova i dodaše preko 40 dukata ; tu se odmah uze kuća za Čitaonicu i odluči se koji će se listovi uzeti, i tu se izabraše lica koja će se za Čitaonicu starati. Navodi se društvo Čitaonice aranđelovačke, od kojih je predsednik kapetan Panta Lunjevica, pisar Luka Cvetković, a staratelji su Ivan Tadić, Joksim Dobričić i trgovci.[3]

Izveštaj o stanju čitaoniceUredi

Kao dokaz kako je Aranđelovačko čitalište radilo imamo u jednom od izveštaja kada je Ministar prosvete 23. februara 1874. godine tražio izveštaj o stanju Čitališta u Srbiji. U tom izveštaju saznajemo da je Čitalište 1874. godine imalo svojih 72 članova i da je svaki član plaćao 16 groša čaršijskih za članarinu. Čitalište je imalo dobrovoljni prihod od banjskih gostiju koje im je jako puno značio.[1] Takođe, saznajemo da je celokupni prihod Čitališta za celu 1874. godinu iznosio 1838 groša čaršijskih, a dok je rashod za istu godinu iznosio 1680 groša čaršijskih, jer su plaćali kiriju za prostor i novine koje su nabavljali, a dok su 700 groša čaršijskih plaćali za stvari: jednu arhivu, dva stola, dve stolice, jednu zastavu i natpis, jedan lik kneza Milana i spomenik kneza Mihaila. U 1874. godini Čitalište je primalo 11 listova: Srpske zvanične novine, Budućnost, Istok, Vidovdan, Težak, Rad, Korespondencija, Zastava, Javnost, Javor i Domišljan.[1] Pored listova fond Čitališta je imao 40 primeraka raznih knjiga na srpskom jeziku.[3]

Sudbina čitaoniceUredi

Dalji rad Čitaonice ne znamo, nema pisanih dokumenata, a najverovatnije je da je i ova ustanova doživljavala sudbinu svoje zemlje. Veruje se da je čitaonica preživela Drugi svetski rat, ali njena dalja sudbina nam nije poznata. Verovatno su ove knjige uključene u Omladinsku knjižnicu koja se nije dugo održavala.[2]

ReferenceUredi

  1. ^ a b v Stamatović, Desanka (2011). Čitališta u Srbiji u XIX veku. Pančevo. str. 227. 
  2. ^ a b „O nama”. http://www.biblioteka-arandjelovac.rs/.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć)
  3. ^ a b Kovijanić 1986, str. 149

LiteraturaUredi

  • Stamatović, Desanka (2011). Čitališta u Srbiji u XIX veku. Pančevo. str. 227. 
  • Kovijanić, Gavrilo (1986). Tragom čitališta u Srbiji. Beograd. str. 149.