Aranđelovdan

хришћански празник

Aranđelovdan je hrišćanski praznik koji se proslavlja 21. novembra (8. novembra po starom kalendaru). Po broju ljudi koji je u srpskom narodu slavi kao svoju krsnu slavu, ona se nalazi na trećem mestu.[1]

Arhanđel Mihailo

Poreklo praznika uredi

Još od davnina ljudi su praznovali anđele, jer po Starom zavetu, kada su ljudi odstupili od Boga, počeli su se klanjati stvorenjima Božijim, stvarajući od njih idole i prinoseći im žrtve.

Pagani su ih nazivali bogovima i stvoriteljima svega vidljivog i nevidljivog. To je bilo veoma rasprostranjeno za vreme svetih apostola. Četiri do pet godina pre Prvog vaseljenskog sabora na Laodikijskom pomesnom Saboru svetih otaca, prokleto je takvo poštovanje anđela i predato anatemi, te je po 35. Pravilu uvedeno kao blagočestivo i pravilno poštovanje i praznovanje svetih anđela, kao služitelja Božijih i hranitelja roda ljudskog.[2] Određeno je da to bude u novembru, jer je novembar deveti mesec, posle marta, kada je stvoren svet, zbog devet anđeoskih činova koji su najpre stvoreni.

Devet anđeoskih činova opisao je učenik Svetog apostola Pavla, Sveti Dionisije Aeropagit u svojoj knjizi „O nebeskoj jerarhiji“ i oni su sledeći: šestokrili serafimi, mnogoočiti heruvimi, bogonosni prestoli, gospodstva, sile, vlasti, načala, arhangeli i angeli.

Arhanđel Mihailo uredi

U toj strogoj anđeoskoj hijerarhiji, gde vlada savršena jednodušnost u poslušnosti nižih činova višim, za vojvodu je izabran arhanđel Mihailo, jer je svojim delovanjem spasao mnoge anđele otpale od Boga, koje je Lucifer povukao sa sobom u propast.[3] Uvek se javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji. Svaki narod ima svog angela hranitelja, zapravo, svaki hrišćanin ima svog angela hranitelja i čuvara, te stoga moramo imati na umu da, šta god činimo ili mislimo, javno ili tajno, to činimo u prisustvu svog angela. A na dan Strašnog suda sabraće se ogromno mnoštvo angela nebesnih oko prestola Hristova i objaviće se dela, reči i misli svakog od nas, a tada neka nas Bog pomiluje i neka nas spase molitvama Svojim, Sveti arhistratig Mihail i bestelesne nebesne sile.

Arhanđel Mihailo je predstavljen kako u svojoj desnoj ruci drži koplje kojim potire Lucifera, a u levoj palmovu grančicu. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi. Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave Svetog Mihaila, da, pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne sprema se žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer se žito priprema za duše predaka, a ne za dušu sveca, koji je pred Bogom živ.

Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili petak, onda treba da bude posna, a žito je obavezno. Po narodnom verovanju slavi se i jesen zato što je kad su sveci delili uloge, arhangel Mihailo dobio jesenje i zimsko vreme — vreme zime i zimskih teškoća. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima. Kaže se da kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća. Bolesnici ovog dana ozdravljaju. U nekim krajevima Srbije, Mihailo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.

Zanimljivo je da se na Aranđelovdan 1960. godine rodio, nagoveštavajući samim danom rođenja arhangeosku vatrenost u službi i ljubavi prema Bogu, novomučenik Hariton Crnorečki. Manastir Crna Reka i manastir Svetih arhangela kod Prizrena, u kojima je monahovao, posvećeni su Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu. Zamonašen je 1998. godine, a to je bilo prvo monašenje u manastiru Svetih arhangela posle 550 godina.[4] Aranđelovdan je slava manastira Grabovac. Bombardovanje aerodroma Udbina desilo se na Aranđelovdan 1994. godine kada je avijacija NATO-a iz baza u Italiji na zahtev UNPROFOR-a bombardovala aerodrom Udbina u tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini. Porodica Svetog Jovana Šangajskog proslavljala je Svetog arhangela Mihaila po kome je on i dobio ime na krštenju. Arhangel Mihailo je zaštitnik loze Nemanjića.[5] Umro je 1999. godine na dan Svetog arhangela Mihaila sveti srpski starac Gavrilo Antonijević.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Aranđelovdan - Pravoslavlje na mreži - Biblioteka odabranih tekstova”. www.pravoslavlje.net. Pristupljeno 2019-08-25. 
  2. ^ „VIS doo - Brus”. BrusONLINE (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2019-08-25. 
  3. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Danas je Aranđelovdan”. www.rts.rs. Pristupljeno 2019-08-25. 
  4. ^ „Sveti mučenik Hariton Arhangelski”. Arhivirano iz originala 16. 04. 2021. g. Pristupljeno 16. 04. 2021. 
  5. ^ „Dan Svetog Arhangela Mihaila i ono što (ne) znamo o njemu”. Hova svest. Pristupljeno 17. 1. 2020. 

Spoljašnje veze uredi