Arsen Venger
Arsen Šarl Ernest Venger (franc. Arsène Charles Ernest Wenger; Strazbur, 22. oktobar 1949) francuski je fudbalski trener i bivši fudbaler. Bio je trener fudbalskog kluba Arsenal od 1996. do 2018. godine. Smatra se da je jedan od najvećih trenera svog vremena, koji obično bira mlade, talentovane igrače sa kojima usavršava ofanzivnu i kolektivnu igru.
| Arsen Venger | |||
|---|---|---|---|
.jpg) Venger 2012. | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Arsen Šarl Ernest Venger[1] | ||
| Nadimak | Le Professeur (Profesor)[2] | ||
| Datum rođenja | 22. oktobar 1949. | ||
| Mesto rođenja | Strazbur, Francuska | ||
| Visina | 1,91 m[3] | ||
| Masa | 75 kg[3] | ||
| Pozicija | Vezni | ||
| Juniorska karijera | |||
| 1963—1969 | Dalenhajm | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 1969—1973 1973—1975 1975—1978 1978—1981 |
Mucig Miluz Vauban Strazbur Strazbur |
56 82 13 |
(4) (20) (0) |
| Trenerska karijera | |||
| 1984—1987 1987—1994 1994—1996 1996—2018 |
Nansi Monako Nagoja grampus ejt Arsenal | ||
Detinjstvo i mladost uredi
Sin je Alfonsa i Luize Venger, odrastao je sa sestrom i starijim bratom u malom alzaškom selu Dalenhajm[traži se izvor]. U restoranu njegovih roditelja („Kod Zlatnog krsta“) obično se sastajala ekipa FK Ditlenem pa je tu i zavoleo fudbal. Potom je igrao kao amater na poziciji golmana i kao odbrambeni igrač.
Igračka karijera uredi
Počinje kao igrač FK Mucig, kao zadnji centralni. Sa 24 godine još nije postao profesionalac. Pridružuje se zatim FK Miluz koji prelazi u drugu diviziju. Potom se pridružuje FK Voban u Strazburu u Nacionalnoj ligi (amaterska liga, odmah posle Lige 2).
Napokon stiže u Prvu diviziju sa FK Strazburom kada je imao 29 godina. Sa njima se bori za Ligu šampiona i osvajaju šampionat Francuske 1979. godine. Odigraće samo 12 utakmica u 3 sezone u svim takmičenjima zajedno.
Sa 32 godine završava karijeru da bi se posvetio svom pravom pozivu, pozivu trenera.
Trenerska karijera uredi
Nansi i Monako uredi
Dobija licencu u Parizu, te ga 1981. godine FK Strazbur poziva da preuzme upravu njihovog centra za obuku. Tu ostaje do 1983. god., pre nego što će postati pomoćni trener u Kanu od 1983. do 1984. Prvi put dobija mesto glavnog trenera u FK Nansi, gde, menjajući Erva Koloa koji je dao ostavku, ostaje do 1986.
Godine 1987, postaje trener Monaka i osvaja prvi šampionat Francuske. 1991. osvaja i Kup Francuske. Venger takođe odbija ponude Bajern Minhena i francuske reprezentacije. Žaliće za tim, jer je 1994. otpušten nakon lošeg početka sezone.
Nagoja uredi
Godine 1994, Venger potpisuje ugovor sa japanskim klubom Nagoja grampus ejt. Napušta Francusku i seli se u Japan. Kada je stigao, Nagoja je bila u problemima, ali on uspeva da popravi rezultate. Ostaje 18 meseci u Japanu, osvajajući kup Japana i završavajući sezonu na drugom mestu svoje prve godine u Nagoji.
Arsenal uredi
Kada je trener Arsenala Brus Rioh otpušten u avgustu 1996, krenule su glasine ko će biti novi šef kluba. 28. septembra 1996, Arsenal nudi Vengeru ugovor, a 1. oktobra 1996. on i zvanično stupa na funkciju i postaje prvi stranac na tom položaju. Venger je potpuno nepoznat u Engleskoj, a engleske novine „London Evening Standard“ u jednom svom broju to podvlači naslovom „Arsène Who?“.
Arsenal, prve godine sa Vengerom na čelu, završava sezonu na trećem mestu. 1998. godine klub osvaja duplu krunu a Venger postaje prvi vanostrvski trener kom je tako nešto pošlo za rukom.
Sledeće sezone su obeležili neuspesi. Venger se odlučuje da kupi nove igrače. Najvažniji transferi bili su kupovina Sola Kembela, Fredrika Jungberga, Robera Piresa i Tijerija Anrija, koji tokom sledećih godina postaju najbolji igrači u istoriji Arsenala. Oni vode klub do novih trijumfa. Tokom sezone 2001/2002, Arsenal po drugi put sa Vengerom uzima duplu krunu.
Posle Vengerove sedme godine na Ostrvu, Arsenal osvaja šampionat Engleske ostavši nepobeđen tokom čitave sezone, što je samo jednom pre njega uspelo Notingemu forestu. S druge strane taj podhvat je uspeo u sezoni sa samo 22 utakmice, dok je sada Arsenal ostao nepobeđen u 49 mečeva u šampionatu. (Čitava sezona 2003/2004 i jedan dio sezone 2004/2005 pre poraza 2-0 protiv Mančester junajteda u 50. meču).
Godine 2006, Dejvid Dejn, zamenik predsednika Arsenala, nudi Vengeru doživotni ugovor, rekavši da će se Vengeru ponuditi mesto u administraciji kada završi trenersku karijeru. Međutim, ostavka Dejvida Dejna 2007. je pokrenula glasine o odlasku Vengera iz kluba zbog jake vezanosti ova dva čoveka, ali je Alzašanin konačno produžio ugovor sa Arsenalom do 2011.
Dana 31. oktobra 2009. osvojio je 1000. bod u Premijer ligi sa ekipom Arsenala.
Dana 27. maja 2017. je postao rekorder po broju osvojenih FA kupova pobedivši u finalu Čelsi rezultatom 2:1.
Arsen Venger je takođe i saradnik zvaničnog časopisa Arsenala (Arsenal Official Magazine) gde daje mišljenje o formi svoje ekipe.
Trenutno je jednini trener koji je izgubio tri finala kupova Evrope u tri različita takmičenja: 1992. Kup kupova sa Monakom, UEFA kup 2000. i Ligu šampiona 2006. sa Arsenalom.
Politika transfera uredi
Njegova politika se temelji na kupovini mladih, nepoznatih talenata za neku razumnu sumu novca, a zatim na njihovo preobraćanje u fudbalske zvezde. Drži se te politike, jer više voli da on sam obrazuje talentovane igrače, nego da troši milione kupujući već poznate. Primetno je takođe da je skoro polovina Arsenalovih igrača iz Francuske ili dolazi iz frankofonih zemalja.
Fudbalska filozofija uredi
Iako je kao igrač Venger imao vrlo defanzivnu taktiku, kao trener je prilično ofanzivan, koji naročito forsira kratke i brze pasove
Privatni život uredi
Diskretan je po pitanju svog privatnog života. Živi u Londonu sa ženom Ani Brosterhaus (bivšom košarkašicom) i kćerkom Leom, rođenom 1997. Ima diplomu elektrotehničkog fakulteta i master iz ekonomije koji je odbranio na Fakultetu ekonomskih nauka i poslovanja Univerziteta u Strazburu. Poliglota je, pored maternjeg francuskog, govori nemački, engleski, španski i italijanski. Služi se i japanskim.
Od 2007. postoji asteroid koji nosi Vengerovo ime: 33179 Arsènewenger. Astronom Jan P. Grifin ga je nazvao po treneru svog omiljenog kluba.
Sportski konsultant uredi
Kao sportski konsultant na TF1, Venger komentariše mečeve francuske fudbalske reprezentacije zajedno sa Kristijanom Žanpjerom i Bisentom Lizerazuom. Poslat je u Južnu Afriku za vrijeme Svetskog prvenstva 2010., da podrži poslednju dvojicu u svojstvu konsultanta.
Trofeji (kao igrač) uredi
- Strazbur
- Prva liga Francuske (1) : 1978/79.
Trofeji (kao trener) uredi
- Monako
- Prva liga Francuske (1) : 1987/88.
- Kup Francuske (1) : 1990/91.
- Nagoja
- Carev kup (1) : 1995.
- Superkup Japana (1) : 1996.
- Arsenal
- Premijer liga (3) : 1997/98, 2001/02, 2003/04.
- FA kup (7–rekord) : 1997/98, 2001/02, 2002/03, 2004/05, 2013/14, 2014/15, 2016/17.
- FA Komjuniti šild (7) : 1998, 1999, 2002, 2004, 2014, 2015, 2017.
- UEFA Liga šampiona : finale 2005/06.
- Kup UEFA : finale 1999/00.
- Individualni
- Laureus nagrada za životno delo : 2019.
Reference uredi
- ^ „Décret du 12 juillet 2002 portant promotion et nomination”. Journal Officiel de la République Française. 2002 (163): 12078. 14. 7. 2002. PREX0205724D. Pristupljeno 19. 2. 2019.
- ^ „Why do they call Arsene Wenger as "Le Professor"?”. Quora. Pristupljeno 19. 2. 2019.
- ^ a b „Arsène Wenger”. Eurosport Australia. Pristupljeno 19. 2. 2019.
Spoljašnje veze uredi
- Statistika na footballdatabase.eu (jezik: francuski)
- Arsen Venger Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. januar 2012) na sajtu arsenal-serbia.com (jezik: srpski)
- Profesor i Idiot, RTS, 20. 4. 2018.
