Artakserks I ili Artakserkso I (staropers. Artaxšacā[1], pers. ردشیر یکم „Ардашир“, grč. Ἀρταξέρξης) bio je persijski car od 475. p. n. e. do 424. p. n. e.[2] Bio je naslednik cara Kserksa I.

Artakserks I
Artakserks I
Lični podaci
Datum rođenja5. vek p. n. e.
Datum smrti424. p. n. e.
Porodica
SupružnikDamaspia
PotomstvoKserks II, Sogdian i Darije II, Parisatida
RoditeljiKserks I
Amestrija
DinastijaAhemenidi
Car Ahemenidskog carstva
Period475424. p. n. e.
PrethodnikKserks I
NaslednikKserks II

Dvorske intrige i ubistva uredi

Kserks je bio ubijen 424. p. n. e. nakon dvorskih intriga vođenih od strane zaverenika Artabana, Megabiza i kapetana evnuha Aspamitre. Artaban je slagao Artakserksu da je njegov brat Darije ubio oca Kserksa I. Darije je stvarno mrzeo oca zbog toga što mu je navodno zaveo ženu, ali nije bio ubica. Zavedeni Artakserks ubija brata Darija. Zaverenik Artaban u sledećem koraku pokušava da se reši Artakserksa, ali Megabiz ga izdaje i ubija. Evnuha muče do smrti, a Histasp, još jedan Artakserksov brat diže pobunu u Baktriji, ali gubi život.

Preveliki porezi i pobune zbog poreza uredi

Tako je Artakserks pobio svu braću pa je vladao sledećih 40 godina, uzimajući 40.000 talenata poreza, od čega pola iz Indije. Porezi su bili tako jaki da su mnogi pozajmljivali novac i za 40% kamate da bi platili poreze, sve dok ne bi potpuno propali. Bilo je mnogo pobuna zbog preteškog tereta poreza.

U Egiptu 460. p. n. e. izbija pobuna zbog poreza. Ubijaju satrapa, zauzimaju Memfis i traže Atinu da im pomogne. S druge strane Persija novcem pomaže Spartu protiv Atine kod Tanagre 457. p. n. e. Persija je pomogla Jevreje, što omogućava miran prolaz kroz Judeju Persijskoj armiji pod vodstvom sirijskog satrapa Megabiza. Megabiz hvata pobunjenike. Sledi napad Grka na Kipar, ali Persijanci odolevaju.

Mir između Persije i Atine uredi

449. p. n. e. konačno je sklopljen mir između Atine i Persije. Persija priznaje autonomiju grčkih gradova u Aziji, dok se Atinjani odriču prava da oslobode druge, sve dok se priznaje autonomija vazalnih grčkih gradova i dok plaćaju male poreze, kao pre rata. Proglašava se demilitarizovana zona između dve imperije. Atina pristaje da ne pomaže ustanke u Egiptu i Libiji.

Kršenja mirovnog sporazuma uredi

Međutim nakon 4 godine Perikle krši mirovni sporazum. Nakon mirovnog sporazuma sa Atinom 445. p. n. e. Perikle prihvata veliki poklon u zlatu od libijskih pobunjenika i čak počinje skupljati porez na persijskoj teritoriji. Milet zove Perikla u pomoć jer su poraženi od Samosa.

Posle uredi

Kad je Artakserks umro 424. p. n. e. Kserks II postaje kralj, ali ubijen je mesec i po kasnije. Ubija ga sin Artakserksa i vavilonske konkubine.

Vidi još uredi

Reference uredi

Spoljašnje veze uredi