Artikulacija (muzika)

Artikulacija je muzički parametar koji određuje kako će zvučati jedna nota ili drugi diskretni događaj. Artikulacije prvenstveno strukturiraju početak i kraj događaja, određujući dužinu njegovog zvuka i oblik njegovog nastanka i raspada. One takođe mogu da modifikuju tembr, dinamiku i visinu.^[1] Muzička artikulacija je analogna artikulaciji govora, a u baroknom i klasičnom periodu poučavala se u poređenju sa govorništvom.^[2]

Primeri artikulacije. S leva na desno: stakato, stakatisimo ili klin, markato, akcenat, tenuto.

Artikulacije od legata do stakatisima.

Reč artikulacija (fr. i engl. articulation) potiče iz latinskog jezika i znači jasno, razgovetno. U muzici artikulacija^[3] znači načini na koje se izvode tonovi pri pevanju ili sviranju muzičkog instrumenta. Artikulacija^[4] u muzici pomaže da se bogatije, jasnije, razgovetnije i preciznije muzički izrazimo.

Zapadna muzika ima skup tradicionalnih artikulacija koje su standardizovane u 19. veku^[5] i ostaju u širokoj upotrebi.^[1] Međutim, kompozitori nisu ograničeni na ovo i mogu da izmisle nove artikulacije kako delo zahteva.^[6] Kada pišu elektronsku i kompjutersku muziku, kompozitori mogu dizajnirati artikulacije iz temelja.^[7]

Pored sledećenja uputstava kompozitora, izvođači biraju kako da artikulišu događaje u partituri samostalno, u skladu sa njihovom interpretacijom. Sve do 17. veka retko su se artikulacije označavale u partituri, a čak i tokom baroka bile su neuobičajene osim ukrasa, ostavljajući ih na volju izvođača i merila tog vremena. Čak i tokom klasičnog perioda, tumačenje znakova artikulacije variralo je mnogo šire nego danas.^[8] Artikulacije su sada postale čvršće standardizovane, ali izvođači i dalje moraju da uzmu u obzir modu svog vremena, metode sviranja koji su bili aktuelni u vreme kada je delo koje izvode napisano, kontekst njihovog izvođenja, stil muzike i svoj sopstveni ukus i analizu kada odlučuju kako da artikulišu događaje u partituri.^[9]

Tipovi artikulacija uredi

Postoji mnogo tipova artikulacije, od kojih svaka ima drugačiji uticaj na to kako se nota svira. U muzičkim notnim oznakama artikulacije uključuju ligu, frazu, stakato, stakatisimo, akcenat, sforzando, rinforzando i legato. Različiti simbol, postavljen iznad ili ispod note (u zavisnosti od njenog položaja), predstavlja svaku artikulaciju.

Osnovne artikulacije	Šta znači	Kako se piše i kako se izvodi	Kako zvuči
Detaše — (fr. détaché)	odvojeno	Napisane note izvode se sliveno, sa što manje prekida između tonova.	Zvučni primer detašea. Imate poteškoće pri redprodukciji ovog zapisa? Pogledajte VP:Pomoć oko snimaka.
Legato — (ital. legato)	vezano	Luk iznad ili ispod grupe nota kazuje da te tonove treba izvoditi bez prekida, na jedan dah.	Zvučni primer legata. Imate poteškoće pri redprodukciji ovog zapisa? Pogledajte VP:Pomoć oko snimaka.
Stakato — (ital. staccato)	odvojeno, odsečno	Tačka iznad ili ispod notne glave znači da se svaki ton izvodi odvojeno, upola kraće od napisane notne vrednosti, što prikazuje notni primer ispod:	Zvučni primer stakata. Imate poteškoće pri redprodukciji ovog zapisa? Pogledajte VP:Pomoć oko snimaka.
Portato — (ital. portato)	nošeno	Tačka i luk iznad ili ispod notne glave upućuje na to da te tonove treba nešto skratiti (tj. duže od stakata, kraće od detašea). Ovo prikazuje notni primer ispod:	Zvučni primer portata. Imate poteškoće pri redprodukciji ovog zapisa? Pogledajte VP:Pomoć oko snimaka.
Tenuto — (ital. tenuto)	otegnuto, izdržano	Vodoravne crtice iznad ili ispod nota kazuju da se svaki ton izvodi u punom iznosu svog trajanja.	Zvučni primer tenuta. Imate poteškoće pri redprodukciji ovog zapisa? Pogledajte VP:Pomoć oko snimaka.
Markato — (ital. marcato)	naglašeno	Položeno latinično veliko slovom V iznad ili ispod nota upućuje da se svaki ton izvodi naglašeno.	Zvučni primer markata. Imate poteškoće pri redprodukciji ovog zapisa? Pogledajte VP:Pomoć oko snimaka.

Treći stav Betovenove Simfonije br. 6 (Pastoralna) predstavlja primer efektivne upotrebe kontrasta između stakata i legata unutar istog muzičkog odlomka.

Iz Betovenove simfonije br. 6

Variranje artikulacije teme može igrati ulogu u muzičkom razvoju. Na primer, Mendelsonova Hebridska uvertira^[10]^[11] počinje frazom koja se igra legato.

Uvertira na Hebridima, uvodna tema

Ova ideja se kasnije ponovo pojavljuje u sviranom stakatu dok ga Mendelson razvija preko orkestarske teksture.

Tematski razvoj u uvertiri Hebrida, sa stakato artikulacijom

Složene artikulacije uredi

Povremeno se artikulacije mogu kombinovati da bi se stvorili stilski ili tehnički ispravni zvukovi. Na primer, kada se stakato oznake kombinuju sa ligom, rezultat je portato, takođe poznat kao artikulisani legato.^[12]^[13]^[14] Oznake tenuto se nazivaju (za žice na gudalu) kukastim lukovima. Ovaj naziv se takođe ređe primenjuje na stakato oznake ili martelato (martele).

Apagados uredi

Apagados (od španskog glagola apagar, „utišati“) se odnosi na note koje se sviraju prigušeno, bez održavanja. Termin je napisan iznad ili ispod nota sa tačkastom ili isprekidanom linijom povučenom do kraja grupe nota koje treba da se odsviraju prigušene. Tehnika je uglavnom napisana za gudalske ili okidačke instrumente. Modernisti nazivaju 'apogado' (malo drugačiji pravopis) kao „nemi dlan“. Na gitari muzičar dlanom prigušuje žice i okida palcem. Strogo govoreći, termin prigušen je tačan za ovaj efekat u muzici; pošto prigušiti znači ućutati. Ilustracija apagadosa može se naći u delu kompozitora za špansku gitaru, Herarda de Altona.^[15]

Reference uredi

^ ^a ^b Schmidt-Jones 2013, 2.3.2.
^ Lawson & Stowell 2004, str. 28.
^ Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
^ Vlastimir Peričić — Radivoj Lazić, Osnovi teorije muzike^{[nepouzdan izvor?]}
^ Lawson & Stowell 2004, str. 48.
^ Adler 2002, str. 283.
^ Beck 2000, str. 157.
^ Lawson & Stowell 2004, str. 47.
^ Lawson & Stowell 2004, str. 39.
^ See "Symphonic poem" in the online Encyclopedia Britannica, accessed 2017-10-02.
^ See "Symphonic Poem" in the MUS 101 music lesson series by Elliott Jones, accessed 2017-10-02.
^ Blood, Brian. 2012. "Music Theory Online: Lesson 21: Phrasing & Articulation". Dolmetsch Organisation (Accessed 19 December 2012).
^ Anon. 2001. "Portato". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers.
^ Walls, Peter. 2001. "Bow, §II, 3. Bowstrokes after c1780, (iii) Portato (It.; Fr. notes portées, louré)". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers.
^ Gerardo de Altona

Literatura uredi

Schmidt-Jones, Catherine (14. 11. 2013). „Articulations”. Understanding Basic Music Theory. OpenStax CNX. Pristupljeno 24. 6. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Lawson, Colin; Stowell, Robin (2004). The Historical Performance of Music . Cambridge University Press. ISBN 0-511-03522-5.
Adler, Samuel (2002). The Study of Orchestration (3 izd.). W. W. Norton & Company. ISBN 0-393-97572-X.
Beck, Stephen David (2000). „Designing Acoustically Viable Instruments in Csound”. Ur.: Boulanger, Richard. The Csound Book. MIT Press. ISBN 0-262-52261-6.
Cooper, Helen (1985). Basic Guide to How to Read Music. ISBN 0-399-51122-9.
Greene, Margaret; Lesley Mathieson (2001). The Voice and its Disorders. John Wiley & Sons; 6th Edition. ISBN 978-1-86156-196-1.
Zemlin, Willard (1998). Speech and hearing science : anatomy and physiology. Allyn and Bacon; 4th edition. ISBN 0-13-827437-1.
Titze, I.R. (1988). „The physics of small-amplitude oscillation of the vocal folds”. Journal of the Acoustical Society of America. 83 (4): 1536—1552. Bibcode:1988ASAJ...83.1536T. PMID 3372869. doi:10.1121/1.395910.
Lucero, J. C. (1995). „The minimum lung pressure to sustain vocal fold oscillation”. Journal of the Acoustical Society of America. 98 (2): 779—784. Bibcode:1995ASAJ...98..779L. PMID 7642816. S2CID 24053484. doi:10.1121/1.414354.
Lucero, J. C. (1998). „Optimal glottal configuration for ease of phonation”. Journal of Voice. 12 (2): 151—158. PMID 9649070. doi:10.1016/S0892-1997(98)80034-9.
Edmondson, Jerold A.; John H. Esling (2005). „The valves of the throat and their functioning in tone, vocal register, and stress: laryngoscopic case studies”. Phonology. Cambridge University Press. 23 (2): 157—191. S2CID 62531440. doi:10.1017/S095267570600087X.
Baumbach, E. J. M (1987). Analytical Tsonga Grammar. Pretoria: University of South Africa.
Doke, Clement M (1926). The Phonetics of the Zulu Language. Bantu Studies. Johannesburg: Wiwatersrand University Press.
Fujimura, Osamu (1961). „Bilabial stop and nasal consonants: A motion picture study and its acoustical implications”. Journal of Speech and Hearing Research. 4 (3): 233—47. PMID 13702471. doi:10.1044/jshr.0403.233.
Guthrie, Malcolm (1948). The classification of the Bantu languages. London: Oxford University Press.
International Phonetic Association (1999). Handbook of the International Phonetic Association. Cambridge University Press.
International Phonetic Association (2015). International Phonetic Alphabet. International Phonetic Association.
Keating, Patricia; Lahiri, Aditi (1993). „Fronted Velars, Palatalized Velars, and Palatals”. Phonetica. 50 (2): 73—101. PMID 8316582. S2CID 3272781. doi:10.1159/000261928.
Ladefoged, Peter (1960). „The Value of Phonetic Statements”. Language. 36 (3): 387—96. JSTOR 410966. doi:10.2307/410966.
Ladefoged, Peter (2001). A Course in Phonetics (4th izd.). Boston: Thomson/Wadsworth. ISBN 978-1-413-00688-9.
Ladefoged, Peter (2005). A Course in Phonetics (5th izd.). Boston: Thomson/Wadsworth. ISBN 978-1-413-00688-9.
Ladefoged, Peter; Johnson, Keith (2011). A Course in Phonetics (6th izd.). Wadsworth. ISBN 978-1-42823126-9.
Ladefoged, Peter; Maddieson, Ian (1996). The Sounds of the World's Languages. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-19815-4.
Lodge, Ken (2009). A Critical Introduction to Phonetics. New York: Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-8873-2.
Maddieson, Ian (1993). „Investigating Ewe articulations with electromagnetic articulography”. Forschungberichte des Intituts für Phonetik und Sprachliche Kommunikation der Universität München. 31: 181—214.
Maddieson, Ian (2013). „Uvular Consonants”. Ur.: Dryer, Matthew S.; Haspelmath, Martin. The World Atlas of Language Structures Online. Leipzig: Max Planck Institute for Evolutionary Anthropology.
Scatton, Ernest (1984). A reference grammar of modern Bulgarian. Slavica. ISBN 978-0893571238.

Spoljašnje veze uredi

GNU Lilypond Notation Software's List of Articulation Symbols

[FOOTNOTESchmidt-Jones20132.3.2-1] Schmidt-Jones 2013, 2.3.2.

[FOOTNOTELawsonStowell200428-2] Lawson & Stowell 2004, str. 28.

[3] Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina

[4] Vlastimir Peričić — Radivoj Lazić, Osnovi teorije muzike^{[nepouzdan izvor?]}

[FOOTNOTELawsonStowell200448-5] Lawson & Stowell 2004, str. 48.

[FOOTNOTEAdler2002283-6] Adler 2002, str. 283.

[FOOTNOTEBeck2000157-7] Beck 2000, str. 157.

[FOOTNOTELawsonStowell200447-8] Lawson & Stowell 2004, str. 47.

[FOOTNOTELawsonStowell200439-9] Lawson & Stowell 2004, str. 39.

[10] See "Symphonic poem" in the online Encyclopedia Britannica, accessed 2017-10-02.

[11] See "Symphonic Poem" in the MUS 101 music lesson series by Elliott Jones, accessed 2017-10-02.

[Blood2012-12] Blood, Brian. 2012. "Music Theory Online: Lesson 21: Phrasing & Articulation". Dolmetsch Organisation (Accessed 19 December 2012).

[Anon2001-13] Anon. 2001. "Portato". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers.

[Walls2001a-14] Walls, Peter. 2001. "Bow, §II, 3. Bowstrokes after c1780, (iii) Portato (It.; Fr. notes portées, louré)". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers.

[15] Gerardo de Altona

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]