Википедија

Asurbanipalova biblioteka

Asurbanipalova biblioteka je kraljevska biblioteka Asurbanipala, posljednjeg velikog kralja Novoasirskog kraljevstva. Riječ je kolekciji približno 25.000 glinenih pločica i fragmenata koji sadrže tekstove svih vrsta iz 7. vijeka p. n. e.[2] Među njih spada i Ep o Gilgamešu.[2][3] Zbog lošeg rukovanja izvornog materijala mnogi su tekstovi biblioteke nepopravljivo u neredu, što onemogućuje naučnicima razabiranje i rekonstrukciju mnogih izvornih tekstova, iako su neki preživjeli netaknuti. Materijali su pronađeni na arheološkom nalazištu Kounjik (tadašnja drevna Niniva) u sjevernoj Mesopotamiji. Nalazište je, inače, smješteno u današnjem Iraku. Stare persijske i armenske predaje upućuju na činjenicu da je Aleksandar Veliki, kad je vidio veliku biblioteku Asurbanipala u Ninivi, bio inspirisan da osnuje svoje vlastite biblioteke. Aleksandar je, međutim, umro prije negoli je uspio osnovati svoju biblioteku, ali je njegov prijatelj i nasljednik Ptolemej nadzirao osnivanje Aleksandrijske biblioteke — projekat iz kojeg će izrasti jedna od najpoznatijih biblioteka svijeta.

Asurbanipalova biblioteka
Asurbanipalova biblioteka u Britanskom muzeju
Osnivanje7. vek pne
LokacijaNiniva, prestonica Asirije
Obimpreko 30.000 pločica ispisanih klinastim pismom[1]
Plan palate Senaheriba u Ninivi gde je bila smeštena Asunbaripalova biblioteka

Biblioteka je arheološko otkriće koje se pripisuje Ostinu Henriju Lajardu. Većina pločica je odneta u Englesku i sada se nalaze u Britanskom muzeju.[2] Međutim, do prvog otkrića došlo je kasne 1849. u tzv. Jugozapadnoj palati, koja je bila Kraljevska palata kralja Senaheriba (705.-681. p. n. e.).[4] Tri godine kasnije, Hormuzd Rasam, Lajardov pomoćnik, otkrio je sličnu „biblioteku“ u palati kralja Asurbanipala (668.-627. p. n. e.), na suprotnoj strani nasipa. Nažalost, nije načinjen zapis o pronalasku, a ubrzo nakon transporta u Evropu, pločice su nepovratno međusobno pomiješane i sa pločicama s drugih nalaza. Stoga, danas je gotovo nemoguće rekonstruisati izvorni sadržaj svake od dve glavnih „biblioteka“.

Asurbanipal je uposlio učenjake i prepisivače koji su prepisali starije tekstove, uglavnom iz vavilonskih izvora. Fragmenti te kraljevske biblioteke uključuju kraljevske natpise, hronike, mitološke i religijske tekstove, ugovore, kraljevske potpore i uredbe, kraljevska pisma, i različite administrativne dokumente. Neki od spomenutih tekstova sadrže divinacije, znamenja, inkantacije i himne raznih bogova, dok se drugi odnose na medicinu, asrtonomiju i književnost. Ep o Gilgamešu, remek djelo drevnog vavilonskog pjesništva, pronađen je u biblioteki zajedno s Enuma Eliš, pričom o stvaranju, i mitom o Adapi, prvom čovjeku, i pričama poput Siromaha iz Nipura. Tekstovi su napisani klinastim pismom uglavnom na akadskom jeziku.

Ašurbanipalova biblioteka daje savremenim istoričarima informacije o ljudima drevnog Bliskog istoka. U svom Pregledu istorije, H. G. Vels naziva ovu biblioteku „najdragocenijim izvorom istorijske građe na svetu“.[5]

Materijali su pronađeni na arheološkom nalazištu Kodžunjik (drevna Niniva, glavni grad Asirije) u severnoj Mesopotamiji. Lokacija se nalazi u današnjem severnom Iraku, u okviru grada Mosula.[6][7]

Sadržaj uredi

Ašurbanipal je bio poznat kao istrajan vojni komandant; međutim, bio je i priznati intelektualac koji je bio pismen, i strastveni sakupljač tekstova i tablica.[8] Prikupljajući tekstove za svoju biblioteku, pisao je gradovima i centrima učenja širom Mesopotamije, nalažući im da mu pošalju kopije svih dela napisanih u regionu.[9] Kao šegrt pisara savladao je akadski i sumerski jezik.[8] On je poslao pisare u svaki region Neoasirskog carstva da sakupljaju drevne tekstove. Angažovao je naučnike i pisare da kopiraju tekstove, uglavnom iz vavilonskih izvora.[6][7]

 
Izveštaj o Ašurbanipalovom pohodu u Egiptu protiv Taharkue (prevod klinastog pisma, sa Rasamovog cilindra Ašurbanipala).[10][11]

Ašurbanipal je koristio ratni plen kao sredstva za opskrbljivanje svoje biblioteke. Pošto je bio poznat po tome što je bio okrutan prema svojim neprijateljima, Ašurbanipal je mogao da koristi pretnje da bi došao do materijala iz Vavilonije i okolnih područja.[12] Ašurbanipalovo intenzivno interesovanje za prikupljanje proročkih tekstova bio je jedan od njegovih pokretačkih motiva za prikupljanje dela za svoju biblioteku. Njegov prvobitni motiv je možda bio da „osvoji rituale i zagonetke koji su bili od vitalnog značaja za održavanje njegove kraljevske moći“.[13]

Kraljevska biblioteka se sastoji od približno 30.000 tabli i ploča za pisanje, pri čemu je većina njih ozbiljno fragmentovana.[14] Mnoge od ovih ploča sadrže pečat da su pripadale njegovoj palati.[15] Iz konzervacije fragmenata može se zaključiti da je broj ploča koje su postojale u biblioteci u vreme uništenja bio blizu dve hiljade, a da se broj tabli za pisanje u biblioteci može postaviti na ukupno tri stotine.[14] Većina tabličnog korpusa (oko 6.000) obuhvatala je kolokvijalne kompozicije u vidu zakonodavstva, inostrane prepiske i angažmana, aristokratskih deklaracija i finansijskih pitanja.[14] Preostali tekstovi sadržavali su proricanja, predskazanja, zagonetke i himne raznim bogovima, dok su se drugi bavili medicinom, astronomijom i književnošću. Od svih ovih tekstova u biblioteci samo deset sadrži ekspresivna ritmička književna dela kao što su epovi i mitovi.[14]

Vavilonski tekstovi Asurbanipalovih biblioteka mogu se podeliti u dve različite grupe: književne kompozicije kao što su proricanje, verski, leksički, medicinski, matematički i istorijski tekstovi, kao i epovi i mitovi, s jedne strane, i pravni dokumenti sa jedne strane. Grupa pravnih dokumenata obuhvata pisma, ugovore i administrativne tekstove i sastoji se od 1128 vavilonskih ploča i fragmenata. U okviru grupe književnih sastava, od kojih je do sada klasifikovana 1331 ploča i fragment, gatački tekstovi se dalje mogu razlikovati između 759 tzv. bibliotečkih tekstova, kao što su tablice raznih serijala predznaka i njihovi komentari, i 636 takozvanih arhivskih tekstova, kao što su izveštaji o znamenjima, proročanstvima i slično.[16]

Ep o Gilgamešu, remek-delo drevne vavilonske poezije, pronađen je u biblioteci, kao i priča o stvaranju Enume Eliša, mit o Adapi, prvom čoveku, i priče kao što je Siromah iz Nipura.[17][18][19]

Ploče su često bile organizovane prema obliku: četvorostrane ploče su bile za finansijske transakcije, dok su okrugle tablice beležile poljoprivredne informacije. (U ovo doba, neki pisani dokumenti su takođe bili na drvetu, a drugi na voštanim pločama.) Table su bile odvojene u skladu sa svojim sadržaje i smeštene u različite prostorije: vlada, istorija, pravo, astronomija, geografija i tako dalje. Sadržaj je identifikovan obojenim oznakama ili kratkim pisanim opisima, a ponekad i „početkom”, ili prvih nekoliko reči koje su započinjale tekst.[3]

Ninivu je 612. p. n. e. uništila koalicija Vavilonaca, Skita i Medijaca, drevnog iranskog naroda. Veruje se da je tokom paljenja palate veliki požar opustošio biblioteku, zbog čega su se glinene klinaste ploče delimično ispečene.[18] Ovaj potencijalno destruktivan događaj pomogao je u očuvanju tableta. Kao i tekstovi na glinenim pločama, neki od tekstova su možda bili ispisani na voštanim pločama koje su zbog svoje organske prirode izgubljene.

Baza podataka o zbirkama Britanskog muzeja broji 30.943 „tableta“ u celoj bibliotečkoj kolekciji Ninive, a poverenici Muzeja predlažu izdavanje ažuriranog kataloga kao deo projekta Ašurbanipalove biblioteke.[20] Ako se oduzmu svi manji fragmenti koji zapravo pripadaju istom tekstu, verovatno je da je „biblioteka“ prvobitno obuhvatala oko 10.000 tekstova. Međutim, originalni bibliotečki dokumenti, koji bi uključivali kožne svitke, voštane ploče i možda papiruse, sadržali su možda mnogo širi spektar znanja od onog poznatog iz sačuvanih klinastih tekstova na glinenoj podlozi. Veliki deo Ašurbanipalovih biblioteka sastojao se od ploča za pisanje, a ne od glinenih ploča.[16]

Projekat Ašurbanipalove biblioteke uredi

Stvoren u saradnji sa Univerzitetom u Mosulu i finansiran od strane Taunli grupe, Britanski muzej od 2002. godine sastavlja katalošku evidenciju artefakata iz Ašurbanipalove biblioteke. Cilj je da se biblioteka dokumentuje što je moguće detaljnije u tekstovima i slikama, uključujući transliteracije znakova, rukom nacrtane kopije, prevodi i visokokvalitetne digitalne slike. Projekat je sproveden u tri faze sa objavljenim rezultatima 2003, 2004. i 2014. Dr Jeanet K. Finke, koja je studirala antičke orijentalne studije, hetitologiju i egiptologiju na Univerzitetu u Hamburgu, bila je u velikoj meri uključena tokom prve dve faze. Tokom prve faze, Finke je sastavila autoritativan spisak od 3500 bibliotečkih tablica na vavilonskom pismu.[21] Tokom druge faze, Finke je takođe sastavila nekoliko astroloških tekstova iz Ninive. Treća faza je završena uz pomoć profesorke Rikel Borger, koja je preminula tokom izrade kataloga u decembru 2010. godine, te je ovaj poduhvat završen uz pomoć Endru Melon fondacije od 2009. do 2013. pod upravom Džona Tejlora. Tokom ove poslednje faze, biblioteka je proizvela digitalne slike visoke rezolucije svih bibliotečkih tabli. Svaka slika je kreirana pomoću 14 slika što omogućava virtuelnu dvodimenzionalnu predstavu trodimenzionalnih tableta. Slike su objavljene na veb stranici Klinaste digitalne bibliotečke inicijative i na sajtu Britanske muzejske zbirke.[21] Od 2020. godine, projekat se fokusirao na dva poduhvata: prvi se bavi rekonstruisanjem medicinskih tekstova iz katalogizovanih tableta, a drugi je projekat koji koristi zapisnike na dnu svake tablete da bi ekstrapolirao razmere i opseg kolekcija tableta.[22] Katalog se još uvek ažurira, što je omogućeno doprinosom materijala nekoliko saradnika i projekata uključujući: Državni arhiv Asirije, Projekat klinastih komentara, Digitalni korpus klinastih leksičkih tekstova i Kraljevski natpisi neoasirskog perioda.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Ashurbanipal Library Project (phase 1) from the British Museum
  2. ^ a b v „Najpoznatije biblioteke antičkog sveta”. Novosti. Pristupljeno 18. 1. 2020. 
  3. ^ a b Murray, Stuart A.P. (2009) The Library: An Illustrated History. Chicago, IL: Skyhorse Publishing (p. 9)
  4. ^ „Asirija: Niniva -zaboravljeni grad i neverovatne biblioteke”. Opušteno. Pristupljeno 18. 1. 2020. [mrtva veza]
  5. ^ Wells, H. G. (1961). The Outline of History: Volume 1. Doubleday. str. 177. 
  6. ^ a b Polastron, Lucien X.: "Books On Fire: The Tumultuous Story Of The World's Great Libraries" 2007, pp. 2–3, Thames & Hudson Ltd, London
  7. ^ a b Menant, Joachim: "La bibliothèque du palais de Ninive" 1880, Paris: E. Leroux
  8. ^ a b Roaf, M. (1990). Cultural atlas of Mesopotamia and the ancient Near East. New York: Facts on File.
  9. ^ „Ashurbanipal”. World History Encyclopedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-28. 
  10. ^ Luckenbill, Daniel David (1927). Ancient Records of Assyria and Babylonia (PDF). University of Chicago Press. str. 290—296. 
  11. ^ „Rassam cylinder British Museum”. The British Museum (na jeziku: engleski). 
  12. ^ "Assurbanipal's Library" Arhivirano 2012-07-24 na sajtu Wayback Machine, Knowledge and Power in the Neo-Assyrian Empire, British Museum
  13. ^ Fincke, Jeanette (2004). „The British Museum's Ashurbanipal Library Project”. Iraq, 66, Ninevah. 66: 55—60. S2CID 190727609. doi:10.1017/S0021088900001637. 
  14. ^ a b v g Parpola, S. (1983). "Assyrian Library Records". Journal of Near Eastern Studies, 42(1), 1–29.
  15. ^ Taylor, Jonathan (25. 10. 2018). „A Library Fit for a King”. The British Museum. 
  16. ^ a b Jeanette C., Fincke. "The British Museum's Ashurbanipal Library Project." Iraq, 2004, p. 55.
  17. ^ Jeanette C. Fincke (2003-12-05). „Nineveh Tablet Collection”. Fincke.uni-hd.de. Arhivirano iz originala 2011-12-29. g. Pristupljeno 2012-05-30. 
  18. ^ a b Polastron, Lucien X.: "Books On Fire: The Tumultuous Story Of The World's Great Libraries" 2007, p. 3, Thames & Hudson Ltd, London
  19. ^ Menant, Joachim: "La bibliothèque du palais de Ninive" 1880, p. 33, Paris: E. Leroux, "Quels sont maintenant ces livres qui étaient recueillis et conservés avec tant de soin par les rois d'Assyrie dans ce précieux dépôt ? Nous y trouvons des livres sur l'histoire, la religion, les sciences naturelles, les mathématiques, l'astronomie, la grammaire, les lois et les coutumes; ..."
  20. ^ „Ashurbanipal Library Phase 1”. Britishmuseum.org. Pristupljeno 2012-05-30. 
  21. ^ a b Taylor, Jon (2021-02-21), „The Ashurbanipal Library Project at the British Museum”, Law and (Dis)Order in the Ancient Near East, Penn State University Press, str. 291—296, ISBN 978-1-64602-120-8, doi:10.5325/j.ctv1g80975.27, Pristupljeno 2021-04-26 
  22. ^ Taylor, Jon (2022), "History of the project", Ashurbanipal Library Project, The Ashurbanipal Library Project, Department of the Middle East, The British Museum, Great Russell Street, London WC1B 3DG, 2022. http://oracc.museum.upenn.edu/asbp/abouttheproject/historyoftheproject/. Retrieved 2023-03-21

Literatura uredi

Web sources

External links uredi

 
Asurbanipalova biblioteka na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Асурбанипалова_библиотека&oldid=27553616”