Википедија

Austrijsko-srpsko kulturno društvo „Vilhelmina Mina Karadžić”

Austrijsko-srpsko kulturno društvo „Vilhelmina Mina Karadžić“ osnovano je 30. oktobra 2019. godine u Beču.[1] Osnivač i predsednik Društva je prof. Svetlana Matić, književnica i profesor maternjeg jezika iz Beča. Društvo je od marta 2020. godine redovni član Zajednice srpskih klubova u Beču, krovne organizacije koja okuplja srpske kulturne i sportske organizacije u gradu i pokrajini Beč.

Austrijsko-srpsko kulturno društvo „Vilhelmina Mina Karadžić“
Logo ASKD "Mina Karadžić" iz Beča
Tipudruženje građana
Pravni statusaktivno
Namenakulturni rad
SedišteBeč
PredsednikSvetlana Matić

Ciljevi društva

uredi

ASKD "Mina Karadžić" u svom Statutu ima sledeće ciljeve:[2]

  • izgradnja mostova saradnje i kulture između Srbije, Austrije i drugih zemalja;
  • obogaćivanje kulturnog života;
  • negovanje komunikacije;
  • unapređivanje i građenje kulturnih i jezičkih veza između Srbije, Austrije i drugih zemalja;
  • unapređivanje i negovanje različitih jezika;
  • promovisanje kulturnih i umetničkih vrednosti Srbije i Austrije;
  • organizovanje predavanja i sastanaka, izleta, diskusionih večeri;
  • uspostavljanje biblioteke;
  • organizovanje kulturnih događaja: čitanja, koncerata, izložbi;
  • organizovanje radionica i seminara;
  • transparentnost aktivnosti i dokumentacije;
  • organizovanje različitih takmičenja;
  • sprovođenje istraživačkih projekata, studija;
  • ponuda različitih prosvetnih i kulturnih aktivnosti za odrasle, decu i mlade;
  • sećanja na ličnost i delo austrijske i srpske književnice, umetnice i prevodioca Vilhelmine Mine Karadžić.

Projekti

uredi

Postavljanje spomen-ploče Mini Karadžić

uredi

28. juna 2021. godine otkrivena je spomen-ploča sa likom Vilhelmine Mine Karadžić u trećem bečkom okrugu, u ulici Razumovskigase 22.[3] Spomen-ploču su otkrili Nj.E. dr Nebojša Rodić, ambasador Republike Srbije u Austriji i Njegovo Preosveštenstvo episkop austrijsko-švajcarski gospodin Andrej.[4] Na spomen ploči na nemačkom i srpskom jeziku, pored slike Mine Karadžić, napisani su njeno ime, godina rođenja i smrti, kao i da je bila austrijsko-srpska slikarka i književnica.

 
Spomen ploča Mini Karadžić u Beču

Otvaranju su takođe prisustvovali i Urijah Klaus, vlasnik objekta na kome je postavljena spomen-ploča, Mladen Filipović, direktor Predstavništva Republike Srpske u Austriji, kao i Aleksandra Psihos, predstavnica treće bečke opštine.

Biblioteka "Mina Karadžić"

uredi

2021. godine otvorena je biblioteka "Mina Karadžić" u okviru Zajednice srpskih klubova u Beču.[5] Donatori knjiga su, između ostalih, Biblioteka grada Beograda, sa kojom Društvo ima ugovor o saradnji, Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, Centar za kulturu Kladovo, i drugi.

Kulturne manifestacije

uredi

Društvo je od 2019-te organizovalo više književnih večeri, promocija, predstavljanja knjiga i izložbi, od kojih se mogu izdvojiti:[6]

  • predavanje prof. dr Predraga J. Markovića “Srbi - narod jedinstven na svetu”;
  • promocija sabranih dela dr Vjere Rašković Zec;
  • izložba posvećena Miloradu Paviću;
  • kulturna saradnja sa Slavicom Klajn i udruženjem "Zlatna reč";
  • književno veče posvećeno Milanu Radinu;
  • predavanje o nalazima rimskog novca na području centralnog Pomoravlja muzejskog savetnika i arheologa Dušana S. Raškovića;
  • izložba "Bio jednom jedan laf" o Dušku Radoviću, autorke: Sara Ivković Marković, Violeta Đorđević i Olga Krasić Marjanović;
  • predstavljanje knjige "Nebo nad Beogradom – Andrić i prestonica" autorke dr Žanete Đukić Perišić;
  • predstavljanje knjige "Miris novca" autorke mr Smiljane Vukićević;
  • predstavljanje knjige "Moja ljubav Nikola Tesla" autorke Ane Atanasković;
  • predavanje doc. dr Mine Đurić o Vuku Karadžiću;
  • obeležavanje misije Ćirila i Metodija kroz gostovanje Miodraga Jakšića i prof. Dimitrija Buraga.

Izložba o Mini Karadžić

uredi

21. aprila 2023. godine, u Konzulatu Republike Srbije u Beču, otvorena je izložba o liku i delu Mine Karadžić.[7] Izložbu su dizajnirali prof. Svetlana Matić i Dušan Borisavljević, a svečano ju je otvorio doktor Nebojša Rodić, ambasador Republike Srbije u Austriji.[8]

 
Otvaranje izložbe u Beču

Izložba se sastoji od osamnaest glavnih panela koji hronološki prate Minin život i rad, kreairanih po knjizi "Pevam danju, pevam noću - pisma Mini Karadžić" autorke Svetlane Matić, kao i šest dodatnih panela, na kojima je Mina prikazana u savremenom ruhu, kako koristi internet, mobilni telefon i računar.

 
Početni panel izložbe o Mini Karadžić

„Izložba o Mini Karadžić je kruna mog dosadašnjeg rada na polju očuvanja srpskog jezika, ćirilice i našeg kulturnog i nacionalnog identiteta u rasejanju. Zahvaljujem se dizajneru Dušanu Borisavljeviću, koji je svojom kreativnošću, ovu izložbu učinio dostupnom ljubiteljima kulture. Nadam se da će uskoro ova izložba biti dostupna i na nemačkom jeziku", izjavila je tada Svetlana Matić.[9]

 
Otvaranje izložbe o Mini Karadžić u Biblioteci grada Beograda
 
Izložba o Mini u Herceg-Novom
 
Milorad Dodik, Milan Đurić i Svetlana Matić na otvaranju u Tekelijanumu.

Nakon Beča, izložba je otvorena 17. jula u Biblioteci grada Beograda,[10] u galeriji "Atrijum", uz prisustvo Jasmine Ninkov, direktorke Biblioteke, Bilje Krstić i ansambla "Bistrik", Radmile Satarić, književnice, prof. dr Miljka Satarića, akademika SANU, i drugih.

Nakon Beograda, izložba je otvorena 14. avgusta u Herceg-Novom, kao deo JUK Herceg Festa. Mesto izlaganja je "Kuća nobelovca Iva Andrića".[11]

Novi Sad je sledeći grad u kome je izložba gostovala, da bi početkom oktobra 2023. godine bila izložena u galeriji "Krug" koja je deo Tekelijanuma. Izložba o Mini Karadžić je bila prva na repertoaru "Meseca srpske kulture u Mađarskoj", manifestacije koju organizuje Eparhija budimska. [12] O izložbi su, pored autorke, govorili akademski slikar Milan Đurić, osnivač i predsednik Udruženja mladih umetnika Krug, glumica Vjera Mujović i ministar Đorđe Milićević koji je izložbu proglasio zvanično otvorenom za posetioce. Autorka izložbe prof. Svetlana Matić je naglasila „da nam je danas potrebno jedinstvo više nego ikada pre i da promovišući život i delo Mine Karadžić, želi da kroz kulturnu diplomatiju predstavi Evropi i svetu srpski narod na najbolji mogući način, kao što je i Vukova kćerka gradila mostove kulture i saradnje između srpskog i austrijskog naroda u 19. veku”.

Nakon kraćeg izlaganja u Domu Vukove zadužbine, [13] izložba je prikazana u Narodnoj biblioteci "Vuk Karadžić" u Kragujevcu. [14] Direktorka Biblioteke Anđela Ognjanović je pohvalila trud i predani rad profesorke Matić na tome da Minin lik i delo otrgne od zaborava, istakavši da je takav rad rezultirao sa više projekata i akcija koje su imale veliki značaj za srpsku dijasporu u Beču. Dušan Borisavljević se zahvalio prisutnima i istakao da je simbolika izlaganja u Kragujevcu tim veća, zbog toga što je Vuk svoj rad na sakupljanju srpske kulture baštine započeo baš u Šumadiji, kao i to je da se, zbog činjenice da je on iz Kragujevca, ova izložba tretira kao zavičajna u gradu na Lepenici.

"Stoglav" i "Novine srbske"

uredi
 
Posetioci predavanja o "Knjigopečatnji" na obeležavanju 210 godina od pojavljivanja "Novina serbskih" u Beču.

Na poziv Austrijsko-srpskog kulturnog društva „Vilhelmina Mina Karadžić" u Beču su, u prostorijama Konzulata Republike Srbije, 13. novembra 2023., predstavljeni reprinti „Novina srbskih", prvih novina u Kneževini Srbiji, koje su se pojavile 17. januara 1834. godine u Kragujevcu i „Stoglava", koji je đakon Joasaf napisao 1743. godine. [15]

Ove dva značajna fototipska izdanja, poklon su Narodne biblioteke „Vuk Karadžić" iz Kragujevca, biblioteci "Mina Karadžić" u Beču. Ovom značajnom kulturnom manifestacijom, dat je doprinos obeležavanju 210 godina od pojavljivanja „Novina serbskih" u carskom gradu. Prigodno predavanje o istorijatu "Knjigopečatnje" (prve štamparije u Srbiji) održale su Anđela Ognjanović, direktorka Narodne biblioteke, i Gordana Vučković, rukovodilac Zavičajnog fonda Biblioteke. [16]

Povelja "Mina Karadžić"

uredi

Društvo je ustanovilo povelju koja nosi ime Mine Karadžić i koja se dodeljuje svake godine za izuzetan doprinos očuvanju kulturnog identiteta Srba u rasejanju. Dosadašnji dobitnici povelje su:

Reference

uredi
  1. ^ „O nama - Mina Karadzic”. minakaradzic.com (na jeziku: srpski). 12. 05. 2020. Pristupljeno 13. 11. 2023. 
  2. ^ „Ciljevi društva - Mina Karadzic”. minakaradzic.com (na jeziku: srpski). 12. 05. 2020. Pristupljeno 13. 11. 2023. 
  3. ^ „RTS :: Vesti :: Otkrivena spomen ploča Mini Karadžić u Beču”. www.rts.rs. 29. 06. 2021. Pristupljeno 2023-11-13. 
  4. ^ „Otkrivena spomen ploča Mini Karadžić u Beču | Dunav.at” (na jeziku: bošnjački). 29. 06. 2021. Pristupljeno 13. 11. 2023. 
  5. ^ „Otvara se nova biblioteka u Beču”. Serbischegemeinde (na jeziku: srpski). 05. 09. 2020. Pristupljeno 13. 11. 2023. 
  6. ^ „PREDSTAVLjAMO - Mina Karadzic”. minakaradzic.com (na jeziku: srpski). 11. 08. 2020. Pristupljeno 13. 11. 2023. 
  7. ^ „U BEČU OTVORENA IZLOŽBA O MINI KARADŽIĆ: Autorka istakla da je ćerka Vuka Karadžića nepravedno skrajnuta i zaboravljena”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). 25. 04. 2023. Pristupljeno 13. 11. 2023. 
  8. ^ „Beč: Otvaranje izložbe „Vilhemina Mina Karadžić“ | Ministarstvo spoljnih poslova”. mfa.gov.rs (na jeziku: srpski). 21. 04. 2023. Pristupljeno 13. 11. 2023. 
  9. ^ „RTS :: Vesti :: U Beču svečano otvorena izložba posvećena Mini Karadžić”. www.rts.rs. 26. 04. 2023. Pristupljeno 13. 11. 2023. 
  10. ^ „Otvorena izložba "Vilhemina Mina Karadžić" u galeriji "Atrijum" BGB”. Tanjug. 17. 07. 2023. Pristupljeno 13. 11. 2023. 
  11. ^ RTHN (13. 08. 2023). „U Kući nobelovca Iva Andrića izložba posvećena Vilhelmini Karadžić - RTHN” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 17. 08. 2023. 
  12. ^ Katarina (2023-10-04). „Izložba posvećena Mini Karadžić autorke Svetlane Matić ovoga meseca se može videti u Mađarskoj - RASEJANJE.info”. https://www.rasejanje.info/ (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-02.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  13. ^ Urednik (2023-11-01). „Izložba: Vilhelmina Mina Karadžić”. Vukova zadužbina (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-02. 
  14. ^ „MINA KARADŽIĆ STIGLA I U KRAGUJEVAC: Otvorena izložba o ćerki Vuka Karadžića, autorke Svetlane Matić”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-02. 
  15. ^ „RTS :: Vesti :: "Stoglav" i "Novine srbske" predstavljene u Konzulatu Republike Srbije u Beču”. www.rts.rs. Pristupljeno 2024-01-02. 
  16. ^ „U Konzulatu Srbije u Beču predstavljeni “Stoglav” i “Novine srbske” | Dunav.at” (na jeziku: bošnjački). 2023-11-16. Pristupljeno 2024-01-02. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аустријско-српско_културно_друштво_„Вилхелмина_Мина_Караџић”&oldid=26815890”