Википедија

Bazen

Bazen je objekat sa veštački zatvorenom vodenom masom, koji se koristi za plivanje iz sporta, ili rekreacije. Postoji više standardnih veličina bazena: najveći je olimpijski bazen, dužine 50 m i širine 25 m. Dimenzije bazena mogu biti veće ili manje od toga, pravilnih ili nepravilnih oblika, na otvorenom, u zatvorenom prostoru, u pokretnim objektima, najčešće putničkim brodovima i luksuznim jahtama, i od raznih materijala: metala, plastike, stakloplastike (fiberglas), ili betona.

Olimpijski bazen u Sidneju, Australija

Prema nameni, bazeni se dele na javne (na usluzi građanima) i privatne (koje koristi samo vlasnik i njegovi gosti). Bazene je moguće naći u brojnim zdravstvenim ustanovama, klubovima, hotelima, centrima lepote. Takođe, bazeni sa grejanom vodom ili podvodnim vodenim mlazom koriste se za masažu ili terapije. Bazeni se koriste i za vežbe ronilaca, spasilačkih službi i simulaciju bestežinskog stanja za astronaute.

Bazeni su u većini slučajeva dezinfikovani hlorom, bromom i mineralnim sredstvima radi prevencije širenja bakterija, virusa, algi, i larvi insekata korištenjem filtera koji bazenima omogućavaju adekvatan protok vode. Radi mogućih negativnih efekata hemijskih sredstava, u novije vreme traže se i alternativna, eko-kompatibilna sredstva.

Istorija uredi

 
Stara rimska kupatila u Batu, Engleska

Premoderni bazeni uredi

„Velika kupka“ na mestu Mohendžo-Daro u današnjem Pakistanu je najverovatnije bio prvi bazen za plivanje, koji je iskopan tokom 3. milenijuma pre nove ere. Ovaj bazen je 12 sa 7 metara (39 sa 23 stope), obložen je ciglama i prekriven zaptivačem na bazi katrana.[1]

Stari Grci i Rimljani su gradili veštačke bazene za atletske treninge u palestrama, za nautičke igre i vojne vežbe. Rimski carevi su imali privatne bazene u kojima se držala i riba, te je jedna od latinskih reči za bazen bila piscina. Prvi grejani bazen sagradio je Gaj Mecena u svojim baštama na brdu Eskvilin u Rimu, verovatno negde između 38. i 8. p. n. e..[2] Gaj Mecena je bio bogati carski savetnik Avgusta i smatran je jednim od prvih pokrovitelja umetnosti.[3]

Drevni Sinhalezi su izgradili par bazena pod nazivom „Kutam Pokuna“ u kraljevstvu Anuradapura, Šri Lanka, u 6. veku nove ere. Oni su bili ukrašeni stepenicama, ćupovima ili loncima obilja, i ukrasnim ornamentima.[4][5]

Devetnaesti vek uredi

Bazeni su postali popularni u Britaniji sredinom 19. veka. Još 1837. u Londonu, Engleska, postojalo je šest zatvorenih bazena sa daskama za skokove u vodu.[6] Veruje se da je plivački klub Mejdston u Mejdstonu u Kentu najstariji preživeli plivački klub u Britaniji. Osnovan je 1844. godine, kao odgovor na zabrinutost zbog utapanja u reci Medvej, posebno zato što bi se potencijalni spasioci često udavili jer ni sami nisu mogli da plivaju do bezbedne vode. Klub je nekada plivao na reci Medvej, a održavao je trke, takmičenja u skokovima u vodu i vaterpolo utakmice. Novine The South East Gazette su u julu 1844. izvestile je o zabavi za doručak na vodi: kafa i keks su servirani na plutajućem splavu u reci. Kafa se držala vrućom na vatri; članovi kluba morali su u isto vreme da gaze vodu i piju kafu. Poslednji plivači uspeli su da prevrnu splav, na zabavu 150 gledalaca.[7]

Moderne Olimpijske igre počele su 1896. godine i uključivale su plivačke trke, nakon čega je popularnost bazena počela da se širi. U SAD, Reket klub u Filadelfiji (1907) ima jedan od prvih modernih nadzemnih bazena na svetu. Prvi bazen koji je izašao na more na okeanskom brodu postavljen je na brodu Jadran preduzeća Vajt Star Lajn 1906. godine.[8] Najstariji poznati javni bazen u SAD, Andervud Pul, nalazi se u Belmontu u Masačusetsu.[9]

 
Plivačka dvorana Irjankatu, najstarija plivačka dvorana u Finskoj, snimljena na dan otvaranja 4. juna 1928. u Kampiju, Helsinki[10]

Dvospratna zgrada za kupanje od belog betona sastavljena od horizontalnih kubičnih blokova izgrađena 1959. godine na Vojnom koledžu Rojal Rouds nalazi se u Registru istorijskih mesta Kanade.[11]

Svetski rekordi uredi

 
Bazen Moskva, svojevremeno najveći bazen na svetu (1980)

Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najveći bazen na svetu je bazen sa morskom vodom San Alfonso del Mar u Algarobu, Čile. Dugačak je 1.013 m (3.323 ft) i ima površinu od 8 ha (20 akri). Na najdubljem delu je 3,5 m (11 ft) dubok.[12] Završen je u decembru 2006. godine.[13]

Najveći zatvoreni bazen sa talasima na svetu nalazi se u vodenom parku DreamWorks u okviru kompleksa za kupovinu i zabavu Američki san u sportskom kompleksu Medovlands u Ist Raderford, Nju Džerzi, Sjedinjene Američke Države, a najveći zatvoreni bazen u Severnoj Americi je Neutral Bojansi Lab u objektu za obuku Sonija Kartera pri NASA JSC u Hjustonu.[14][15]

Godine 2021, Dip Dajv Dubaj, koji se nalazi u Dubaju, UAE, dobio je sertifikat Ginisove knjige svetskih rekorda kao najdublji bazen na svetu koji dostiže 60 m (200 ft).[16][17] Bazen Y-40 u hotelu Terme Milepini u Padovi, Italija, prethodno je držao rekord, 42,15 m (138,3 ft), od 2014. do 2021. godine.[18]

Flajšhaker bazen u San Francisku bio je najveći otvoreni bazen sa grejanjem u Sjedinjenim Državama. Otvoren 23. aprila 1925. godine, imao je dimenzije 1.000 sa 150 stopa (300 sa 50 m) i bio je toliko velik da su spasioci koristili kajake za patrolu. Zatvoren je 1971. zbog nedovoljnog pokroviteljstva.[19]

U Evropi, najveći bazen otvoren je 1934. godine u Elblagu (Poljska), pružajući vodenu površinu od 33.500 m2 (361.000 sq ft).[20]

Jedan od najvećih ikad izgrađenih bazena je navodno stvoren u Moskvi nakon što je Palata Sovjeta ostala nedovršena. Temelji palate su nakon procesa destaljizacije pretvoreni u otvoreni „Moskovski bazen“.[21] Međutim, nakon pada komunizma, Saborna crkva Hrista Spasitelja je ponovo izgrađena na tom mestu između 1995. i 2000. godine; tamo se prvobitno i nalazila katedrala.

Veruje se da je najviši bazen u Jangbadžajnu (Tibet, Kina). Ovo odmaralište se nalazi na nadmorskoj visini od 4.200 m (13.800 stopa) i ima dva zatvorena bazena i jedan otvoreni bazen, svi napunjeni vodom iz toplih izvora.[22]

Galerija uredi

  •  
    Otvoreni bazen
  •  
    Zatvoreni bazen
  •  
    Bazen za skokove u vodu
  •  
    Bazen u Las Vegasu
  •  
    Stari rimski bazen u Batu, Engleska

Vidi još uredi

Refererence uredi

  1. ^ „Great Bath, Mohenjo-daro”. harappa.com. 
  2. ^ Wiseman, T.P. (20. 9. 2016). „Maecenas and the Stage”. Papers of the British School at Rome. 84: 131—155. S2CID 193579486. doi:10.1017/S0068246216000040. 
  3. ^ „Gaius Maecenas, or Gaius Cilnius Maecenas (Roman diplomat and patron)”. Britannica Online Encyclopedia. Arhivirano iz originala 13. 10. 2007. g. 
  4. ^ „WWW Virtual Library: ANURADHAPURA”. www.lankalibrary.com. 
  5. ^ Kuttam Pokuna by Lanka Pradeepa, 3 November 2020, retrieved 8 July 2022.
  6. ^ „Lidos: Links and References”. Arhivirano iz originala 23. 2. 2015. g. Pristupljeno 19. 4. 2015. 
  7. ^ „Historical Titbits”. Maidstone Swimming Club. Arhivirano iz originala 25. 1. 2012. g. Pristupljeno 26. 10. 2011. 
  8. ^ „TGOL – Adriatic”. Arhivirano iz originala 11. 6. 2015. g. 
  9. ^ Belmont Historical Society; et al. (2000). Belmont. Charleston, SC: Arcadia Publishing. str. 8. ISBN 978-0-7385-0466-7. Pristupljeno 15. 11. 2016. 
  10. ^ „Yrjönkatu Swimming Hall”. My Helsinki. 
  11. ^ „HistoricPlaces.ca – Recherche”. Arhivirano iz originala 24. 2. 2009. g. 
  12. ^ Berlin, Jeremy. „Big Dipper: The World's Largest Pool”. National Geographic Magazine blog central. Arhivirano iz originala 15. 1. 2011. g. Pristupljeno 16. 1. 2011. 
  13. ^ „World's Largest Swimming Pool”. Guinness World Records. Arhivirano iz originala 13. 1. 2008. g. Pristupljeno 24. 1. 2008. 
  14. ^ Katzban, Nicholas (12. 11. 2018). „See the progress on the American Dream water park, now taking shape”. NorthJersey.com. Pristupljeno 9. 3. 2019. 
  15. ^ NASA, Behind the Scenes: Training. Retrieved 7 May 2007
  16. ^ „Deep Dive Dubai - The world's deepest pool”. Deep Dive Dubai. Pristupljeno 2. 8. 2021. 
  17. ^ Kaddoura, Mohamad (21. 7. 2021). „Explore the world's deepest diving pool that holds a sunken city”. Guinness World Records. Pristupljeno 2. 8. 2021. 
  18. ^ „Dive into the world's deepest swimming pool at 130ft”. The Telegraph. Arhivirano iz originala 23. 9. 2014. g. 
  19. ^ „San Francisco Zoological Society – About the Zoo – Historic Sites”. The San Francisco Zoo. Arhivirano iz originala 9. 1. 2012. g. Pristupljeno 10. 3. 2008. 
  20. ^ „Kąpielisko miejskie – Elbląg” (na jeziku: poljski). MOSiR Elbląg. Arhivirano iz originala 26. 6. 2010. g. Pristupljeno 13. 11. 2012. 
  21. ^ „DESTRUCTION (1931–1990)”. Arhivirano iz originala 1. 4. 2015. g. Pristupljeno 19. 4. 2015. 
  22. ^ 安才旦 (2003). Travel guide to Tibet of China. China Intercontinental Press. str. 28. ISBN 978-7-5085-0374-5. Pristupljeno 30. 11. 2010. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Базен&oldid=27556900”