Banatski ustanak

Banatski ustanak iz 1594. godine je bio jedan od tri najveća ustanka u srpskoj istoriji i najveći ustanak pre Prvog srpskog ustanka. Srbi u oblasti Banata (tada u sastavu osmanskog Temišvarskog ejaleta) su 1594. započeli veliki ustanak protiv turske vlasti. Centar ustanka je bio oko Vršca, a njegov vođa je bio Teodor Nestorović, episkop Vršca. Druge dve vođe ustanka su bili ban Sava i vojvoda Velja Mironić.

Mapa ustanka:
žuto - šira teritorija obuhvaćena ustankom
crveno - gradovi i naselja koje su zauzeli ustanici

PozadinaUredi

Novi bosanski paša Hasan-paša Predojević je odmah po dolasku na funkciju krenuo u pohod i 1592. zauzeo Bihać i stvorio novi istoimeni sandžak. Predojević je 1593. krenuo u opsadu Siska, ali ga je prikupljena habzburška vojska teško porazila, a i on sam je poginuo.

Na pritisak janičara, Porta je krajem 1593. godine zauzela Vesprem, a pao je nakratko i Sisak. Ovim je otpočeo Dugi (ili Petnaestogodišnji) rat (1593—1606).

UstanakUredi

Sitniji uspesi austrijske vojske u proleće 1594. su pokolebali turske vazalne kneževe, a Srbima u Banatu pružili priliku da podignu ustanak. Ustanak je počeo upadima srpskih hajduka iz Erdelja, koji su proterali tursku vojsku iz Vršca i okoline.[1] Ispočetka su to bili sitniji napadi, ali zatim je Petar Majzaš spalio Vršac. Glavne turske snage su bile zauzete na severu braneći Ostrogon, pa su ustanici osvojili i Bečkerek, Bečej, Titel i Lipovu i razbili nekoliko manjih turskih vojski (zbog silnih poraza smenjena su dvojica temišvarskih paša). Srpski ustanici su nosili zastave sa likom svetog Save.[traži se izvor] Sinan-paša, koji je predvodio tursku vojsku, je naredio da se donese zelena zastava Muhameda iz Damaska da bi je suprotstavio zastavi Srba.[traži se izvor] Sinan-paša je takođe naredio da se kao čin odmazde spale posmrtni ostaci svetog Save.

Erdeljski knez Sigismund Batori je ustanicima tajno doturao pomoć, ali kako nije uspeo da nagovori svoju skupštinu staleža da se okrene protiv Turaka, odbio je da reaguje na proglašenje za srpskog kralja. Batori se ipak opredelio da ostane lojalan vazalni kralj turskog sultana. Pošto je poslata austrijska vojska pod komandom Ferenca Balaša poražena i pošto je popustio pritisak na glavnom bojištu, spojile su se vojske budimskog i temišvarskog paše i razbile Srbe kod Bečkereka. Do kraja jula 1594. ceo Banat je ponovo pokoren. Mnogo srpskih izbeglica je pobeglo u Erdelj, gde su stvorili novu episkopiju. Međutim, pošto je oblast Banata nakon propasti ustanka postala pusta, što nije odgovaralo turskim vlastima kojima je bilo potrebno stanovništvo na ovoj plodnoj zemlji, vlasti su obećale milost svakome ko se vrati. Srbi su se vratili, ali se milost nije odnosila na vođu ustanka, episkopa Teodora Nestorovića, koji je živ odran.

Istorijski značajUredi

Ustanak banatskih Srba je jedini ustanak stanovništva Panonske nizije protiv osmanske vlasti, iako nije mogao da dobije ozbiljnu podršku ugarskih velmoža.

Nakon proterivanja Osmanlija iz Banata u XVIII veku, mnogi potomci izbeglih Srba su se iz Erdelja i okolnih teritorija vratili u postojbinu svojih predaka. Njihovi potomci i danas nose prezimena koja podsećaju na prebivališta njihovih izbeglih predaka (Erdeljan, Krišan, Fratucan, itd).

ReferenceUredi

  1. ^ Ćirković 2004, str. 146.

LiteraturaUredi