Википедија

Basava

Хиндуистички филозоф, државник из 12. века

Basava (poznatiji kao Basaveshwara (1134—1169) bio je jedan od važnijih Šivizamskih filozofa i pesnika njegovog veka. Praktikovao je politiku koja je išla protiv indijske kulture i hinduizma.[1] Postao je poznat jer je bio jedan od revolucionara koji su doneli izmene u indijskom društvu tokom 12. veka.[2][3][4]

Basava
250p
Statua Basave u Bangaloru
Datum rođenja1134. godine
Mesto rođenjaBasavana Bagevadi
 Indija
Datum smrti1169. godine
Mesto smrtiKudalasangama
 Indija
Zanimanjedržavnik, pesnik, socijalni reformator, filozof, glavni ministar provincije Bijapur ("ವಚನಗಾರರು")

Bašava je širio društvenu svest kroz svoju poeziju, u narodu poznatu kao Vačanas. On je odbacio rodnu ili društvenu diskriminaciju, sujeverja i rituale,[5] ali je uveo Ištalinga ogrlicu, sa slikom Šive Linge,[6] svakoj osobi, bez obzira na njeno rođenje, kao stalni podsetnik na bakti (odanost) Šivi. Snažan promoter ahimse, takođe je osudio ljudske i životinjske žrtve. Kao glavni ministar svog kraljevstva, uveo je nove javne institucije kao što je Anubava Mantapa (ili, „dvorana duhovnog iskustva“),[7][8] koja je primala muškarce i žene iz svih socio-ekonomskih sredina da razgovaraju o duhovnim i svakodnevnim pitanjima života, na otvorenom.[9]

Tradicionalne legende i hagiografski tekstovi navode da je Basava osnivač Lingajata. Međutim, moderna učenja koja se oslanjaju na istorijske dokaze kao što su natpisi na Kalačuri navode da je Basava bio pesnik filozof koji je oživeo, rafinirao i podstakao već postojeću tradiciju.[5][2][10] Basavarajadevara Ragale (dostupno je 13 od 25 odeljaka) kanadskog pesnika Harihare (oko 1180) je najraniji dostupni izveštaj o životu društvenog reformatora i smatra se važnim, jer je autor bio skoro savremenik njegovog protagoniste.[11] Potpun prikaz Basavinog života i ideja je ispričan u svetom teluškom tekstu iz 13. veka, Basava Purani od Palkurikija Somanate.[12]

Basavina književna dela uključuju Vačana Sahitija na kanadskom jeziku. Takođe je poznat kao Baktibandari (doslovno, rizničar odanosti)[13] i Basavana.

Mladost uredi

 
Arjunavadski natpis kralja Seuna Kanare, datiran na 1260. godinu. Natpis koji se odnosi na Basavu i detalje njegove porodice. Imena se odnose na Basavaraj i Sangana Basavu.

Basava je rođen 1131. godine[5] u gradu Basavana Bagevadi u severnom delu Karnatake, u porodici Madarasa i Madalambike, u kanadskoj pravoslavnoj bramanskoj porodici[14] posvećenoj hinduističkom božanstvu Višnu.[10][13][15] Nazvan je Basava, kanadski oblik sanskritskog Vrišaba u čast Nandi bika (nosioca Šive) i lokalne tradicije šivizma.[15]

Basava je odrastao u Kudalasangami (severozapadna Karnataka), blizu obala reke Krišne i njene pritoke Malaprabe.[10][13] Basava je proveo dvanaest godina učeći u hinduističkom hramu u gradu Kudalasangama,[13] u Sangamešvari, tada šivskoj školi učenja, verovatno Lakuliša-Pašupata tradicije.[15]

Basava se oženio sa Gangambike,[13] rođakom po majci. Njen otac je bio premijer provincije Bidžala, Kalačurski kralj.[10][15] Počeo je da radi kao računovođa na kraljevom dvoru.[13] Kada mu je ujak po majci umro, kralj ga je pozvao da bude glavni ministar. Car se oženio i Basavinom sestrom po imenu Nagama.ref name=edrice/>

Kao glavni ministar kraljevine, Basava je koristio državnu blagajnu za pokretanje društvenih reformi i religioznog pokreta usmerenog na oživljavanje šivizma, prepoznavanje i osnaživanje asketa koji su se zvali džangami.[10] Jedna od inovativnih institucija koje je pokrenuo u 12. veku bila je Anubava Mantapa, javno veće i okupljanje koje je privlačilo muškarce i žene iz različitih slojeva života iz udaljenih zemalja da otvoreno razgovaraju o duhovnim, ekonomskim i društvenim pitanjima života.[9] On je komponovao je poeziju na lokalnom jeziku i širio svoju poruku masama. Njegova učenja i stihovi kao što su Kajakave Kajlasa (Rad je put ka Kajlasi [blaženstvu, nebu] ili Rad je bogosluženje) postali su popularni.[16]

Literarni rad uredi

Za više informacija pogledajte: Vačana sahitja

Basavi se pripisuje nekoliko dela, koja se poštuju u zajednici Verašajva Lingajat. To uključuje različite Vačane[5] kao što su Šat-stala-vačana (diskursi o šest faza spasenja), Kala-džnana-vačana (proricanje budućnosti), Mantra-gopija, Gatačakra-vačana i Radža-joga-vačana.[17]

Hagiografija uredi

Basava Purana, teluška biografska epska pesma, koju je prvi napisao Palkuriki Somanata u 13. veku,[18] i ažurirana kanadska verzija iz 14. veka, koju je napisao Bima Kavi 1369. godine, sveti su tekstovi u Verašajva Lingajatu.[2][19]

Druga hagiografska dela uključuju Mala Basava-radža-čaritre iz 15. veka i Vrišabendra Vidžaja iz 17. veka, obe na kanadskom jeziku.[10]

Autentičnost uredi

Naučnici navode da su pesme i legende o Basavi zapisane dugo nakon njegove smrti.[18] Ovo je pokrenulo pitanje tačnosti i kreativne interpolacije autora koji nisu bili neposredni svedoci, već su svoje radove izvodili oslanjajući se na sećanje, legende i priče drugih. Majkl navodi: „Sve 'Vačana' kolekcije kakve sada postoje verovatno su nastale mnogo kasnije od 15. veka [300 godina posle Basave]. Mnogo kritičnog rada treba uložiti u utvrđivanje autentičnosti delova ovih kolekcija”.[20]

Istorija uredi

Basava je bio jako cenjen filozof. Zbog velikog poštovanja sedeoci su ga nazvali „Višva guru” (engl. Vishva-guru) koje je jako cenjeno i značajno zvanje u Indiji. Njegova učenja i pripovedanja prelaze sve granice. Podučavao je ljude kako voditi pravi način života i da centar čovečanstva treba biti božije iskustvo, bez obzira na pol, poreklo ili socijalnog statusa. Pored navedenog, Basava je bio veliki humanista.

Nauku koju je odbranjivao svodila se na jednu rečenicu: „suština Šive je Brahman”. U njemu je, na samom početku vremena, boravio svet i sve što nas danas okuržuje. Vernici koji prate ideologiju Basave i koji žele da se približe Šivi moraju da nose „lingu” (simbol Šive ili Brahmana u približnom obliku muškog polnog organa) i koristiti je kao amajliju. Ovim priznanjem se odbija dečji brak, omogućava se udovicama da se ponovo udaju i odbija se sistem kastova.

Spomenici i priznanja uredi

Reference uredi

  1. ^ Jestice, Phyllis G. (2004). Holy People of the World: A Cross-cultural Encyclopedia (na jeziku: engleski). ABC-CLIO. str. 107. ISBN 978-1-57607-355-1. 
  2. ^ a b v Basava Encyclopædia Britannica (2012), Quote: "Basava, (flourished 12th century, South India), Hindu religious reformer, teacher, theologian, and administrator of the royal treasury of the Kalachuri-dynasty king Bijjala I (reigned 1156–67)."
  3. ^ A. K. Ramanujan (1973). Speaking of Śiva . Penguin. str. 175–177. ISBN 978-0-14-044270-0. 
  4. ^ Gene Roghair (2014). Siva's Warriors: The Basava Purana of Palkuriki Somanatha. Princeton University Press. str. 11—14. ISBN 978-1-4008-6090-6. 
  5. ^ a b v g Carl Olson (2007), The Many Colors of Hinduism: A Thematic-historical Introduction, Rutgers University Press, ISBN 978-0813540689, pages 239–240
  6. ^ Fredrick Bunce (2010), Hindu deities, demi-gods, godlings, demons, and heroes, ISBN 9788124601457, page 983
  7. ^ Jan Peter Schouten (1995), Revolution of the Mystics: On the Social Aspects of Vīraśaivism, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120812383, page 4
  8. ^ R Blake Michael (1992), The Origins of Vīraśaiva Sects, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120807761, pages 1–5
  9. ^ a b SK Das (2005), A History of Indian Literature, 500–1399: From Courtly to the Popular, Sahitya Akademi, ISBN 978-8126021710, page 163
  10. ^ a b v g d đ Edward Rice (1982), A History of Kannada Literature, Asian Educational Services, ISBN 978-8120600638, pages 52–53
  11. ^ Shiva Prakash 1997, str. 179
  12. ^ Velchuri Rao and Gene Roghair (2014), Siva's Warriors: The Basava Purana of Palkuriki Somanatha, Princeton University Press, ISBN 978-0691604879, pp. 1–14
  13. ^ a b v g d đ Jan Peter Schouten (1995), Revolution of the Mystics: On the Social Aspects of Vīraśaivism, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120812383, pages 2–3
  14. ^ „Basavanna, the Immortal, Being Invoked by the Mortals to Achieve Political Goals”. News18. Pristupljeno 18. 4. 2018. 
  15. ^ a b v g SK Das (2005), A History of Indian Literature, 500–1399: From Courtly to the Popular, Sahitya Akademi, ISBN 978-8126021710, pages 161–162
  16. ^ R Blake Michael (1982), Work as Worship in Vīraśaiva Tradition, Journal of the American Academy of Religion, Vol. 50, No. 4, pages 605–606
  17. ^ Edward Rice (1982), A History of Kannada Literature, Asian Educational Services, ISBN 978-8120600638, pages 53–54
  18. ^ a b Velchuri Rao and Gene Roghair (2014), Siva's Warriors: The Basava Purana of Palkuriki Somanatha, Princeton University Press, ISBN 978-0691604879, pages 21–23
  19. ^ „hjhlhin Literature”. Lingayatreligion.com. Arhivirano iz originala 27. 5. 2013. g. Pristupljeno 18. 6. 2013. 
  20. ^ R Blake Michael (1992), The Origins of Vīraśaiva Sects, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120807761, page 64 footnote 19
  21. ^ „PM's address on the occasion of release of Commemorative Coin in honour of Mahatma Basaveshwara”. archivepmo.nic.in. Pristupljeno 3. 7. 2022. 
  22. ^ Ataulla, Naheed (14. 11. 2015). „PM Modi unveils 12th century social reformer Basavanna's statue in London”. The Times of India. Pristupljeno 3. 7. 2022. 
  23. ^ Staff (23. 6. 2006). „Manmohan arrives in Bangalore ahead of schedule”. Oneindia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 7. 2022. 
  24. ^ T.V. Sivanandan (11. 2. 2011). „Basaveshwara's statue may come up in London”. The Hindu. Arhivirano iz originala 7. 9. 2013. g. Pristupljeno 7. 9. 2013. 
  25. ^ „Lambeth Basaveshwara - Home”. www.lambethbasaveshwara.co.uk. 
  26. ^ Image of the Prime Minister paying homage to Basaveshwara statue in London The Hindu (14 November 2015)

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Basava na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Басава&oldid=27676617”