Википедија

Bacanje koplja

[1]

Bacač koplja Mati Jarvinen na Olimpijskim igrama 1932. godine
Tehnika bacanja koplja, Branko Pauković na atletskom takmičenju „Sirmijum Pilum“ u Sremskoj Mitrovici.

Bacanje koplja je sportska disciplina u kojoj atletičari zaletom i specifičnim kretanjima pri izbačaju nastoje baciti koplje što dalje. Koplje je prvobitno korišćeno u lovu i ratovanju, a postalo je olimpijski atletski rekvizit još 708. godine p. n. e, kada je uvršteno u olimpijski program pentatlona (petoboja). Koplje je bio napravljeno od maslinovog drveta bacano u dve discipline: bacanje u dalj i u metu.

Mnogi crteži na grčkim vazama govore da Grci nisu bacali samo ratnička koplja, nego lakša i kraća, prilagođena takmičarskim prilikama. O tehnici bacanja, teško je donositi zaključke, ali se po crtežima može zaključiti da su osnovna kretanja bila slična današnjim. Verovatno su Grci bacali koplje sa uzdignutog mesta, kao i disk. Rezultate koje su postizali (oko 50 metara) nemoguće je upoređivati sa današnjim, jer se ne može utvrditi ni tačna dužina, ni masa njihovih kopalja. Osim toga Grci su upotrebljavali specifične petlje, omče, pomoću kojih su i teža koplja bacali na veće daljine.

Na obnovljenim Letnjim olimpijskim igrama, bacanje koplja je kao takmičarska disciplina uvedena na jubilarnim Olimpijskim međuigrama 1906. u Atini, a u zvanični program na Olimpijskim igrama 1908. u Londonu.

Pravila takmičenja uredi

 
Žensko i muško koplje

Koplje se baca s određenog zaletišta dugog 33,50 do 36,50 metara. Bacanje se izvodi iza drvenog ili metalnog polukruga poluprečnika 8 metara. Segment je belo obojen u nivou zemljišta, širom 7 cm. Koplje se mora držati za hvatište. Ako koplje ne dotakne zemlju najpre prednjim vrhom, hitac se ne priznaje. Takmičar ne sme ni jednim delom tela dodirnuti polukrug za izbačaj ili paralelne linije koje obeležavaju zaletište pre nego što koplje padne na tlo. Od momenta u kojem se počinje spremati za bacanje do momenta izbačaja koplja, bacač se ne sme potpuno okrenuti leđima polukrugu za izbačaj. Koplje mora biti izbačeno iznad ramena ili iznad gornjeg dela ruke kojom se baca, a ne sme biti izbačeno bilo kakvim rotacionim pokretom.

Svaki takmičar ima pravo na tri pokušaja, osmorica (na manjim takmičenjima šestorica) imaju pravo na još tri pokušaja. Nijedan takmičar nema pravo na dodatne pokušaje, ako u prva tri pokušaja nema barem jedan uspeli pokušaj.

Masa koplja za muškarce je 800 grama, a dužina varira od 260 cm do 270 cm, dok dužina koplja za žene iznosi od 220 cm do 230 cm, a masa je 600 grama. Kada je 1984. Uve Hon u Berlinu šokirao javnost hicem preko 100 metara (104,80), iz bezbednosnih razloga zvaničnici su odlučili da se težite koplja pomeri napred (prema vrhu), što je omogućilo da koplje uvek pada na vrh i smanji tadašnje velike dužine oko 10%. Novi propis stupio je na snagu u 1986. u muškoj, a 1999. u ženskoj konkurenciji.

Svetski rekordi uredi

Prvi svetski rekord u bacanju koplja u atletici IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine.[2]‍:436–441[3] Rekorder je bio Šveđanin Erik Leming (60,64).[2]‍:436,441[4] Trenutni rekord kod muškaraca je 98,48 metara, a postigao ga je Jan Železni iz Češke Republike u Jeni 25. maja 1996. Kod žena rekord drži Barbora Špotakova takođe iz Češke Republike sa 72,28 metra, a postignut je u Štutgartu, 13. septembra 2008.

Rekordi u muškoj konkurenciji uredi

(stanje 28. novembar 2023)[5]

Svetski rekord Jan Železni   Češka 98,48 Jena, Nemačka 25. maj 1996.
Afrički rekord Džulijus Jego   Kenija 92,72 Peking, Kina 26. avgust 2015.
Azijski rekord Čeng Čaocun   Republika Kina 91,36 Tajpej siti, Tajvan 26. avgust 2017.
Severnoamerički rekord Anderson Piters   Grenada 93,07 Doha, Katar 13. maj 2022.
Južnoamerički rekord Edgar Bauman   Paragvaj 84,70 San Markos, SAD 17. oktobar 1999.
Evropski rekord Jan Železni   Češka 98,48 Jena, Nemačka 25. maj 1996.
Rekord Okeanije Džerod Banister   Australija 89,02 Brizbejn, Australija 29. februar 2008.
Rekord Srbije Sejad Krdžalić   SFRJ 83,34 Beograd Srbija 30. maj 1987.

Rekordi u ženskoj konkurenciji uredi

(stanje 28. novembar 2023)[6]

Svetski rekord Barbora Špotakova   Češka 72,28 Štutgart, Nemačka 13. septembar 2008.
Afrički rekord Sunet Viljun   Južnoafrička Republika 69,35 Njujork, SAD 9. jun 2012.
Azijski rekord Lu Huejhuej   Kina 67,98 Šenjang, Kina 2. avgust 2019.
Severnoamerički rekord Osleidis Menendez   Kuba 71,70 Helsinki, Finska 14. avgust 2005.
Južnoamerički rekord Flor Luiz   Kolumbija 65,47 Budimpešta, Mađarska 25. avgust 2023.
Evropski rekord Barbora Špotakova   Češka 72,28 Štutgart, Nemačka 13. septembar 2008.
Okeanijski rekord Ketrin Mičel   Australija 68,92 Gold Koust, Australija 11. april 2018.
Rekord Srbije Tatjana Jelača   Srbija 64,21 Cirih, Švajcarska 14. avgust 2014.

Lista najboljih rezultata u bacanju koplja za muškarce uredi

Ovo je lista 10 atletičara koji su najdalje bacili koplje, sa stanjem na dan 28. novembar 2023. (Napomena: neki atletičari su više puta bacali daljine duže od 10. najdužeg hica svih vremena, prikazan je samo najbolji rezultat svakog atletičara.)[5]

Rang Rezultat Takmičar Zemlja Mesto Datum
1. 98,48 Jan Železni   Češka Jena 25. maj 1996.
2. 97,76 Johanes Feter   Nemačka Hožov 6. septembar 2020.
3. 93,90 Tomas Reler   Nemačka Doha 5. maj 2017.
4. 93,09 Aki Parviaien   Finska Kuortane 26. jun 1999.
5. 93,07 Anderson Piters   Grenada Doha 13. maj 2022.
6. 92,72 Džulijus Jego   Kenija Peking 25. avgust 2015.
7. 92,61 Sergej Makarov   Rusija Šefild 30. jun 2002.
8. 92,60 Rejmond Heht   Nemačka Oslo 21. jul 1995.
9. 92,06 Andreas Hofman   Nemačka Ofenburg 2. jun 2018.
10. 91,69 Konstadinos Gacijudis   Grčka Kuortane 24. jun 2000.

Lista najboljih rezultata u bacanju koplja za žene uredi

Ovo je lista 10 atletičarki koje su najdalje bacile koplje, sa stanjem na dan 28. novembar 2023. (Napomena: neke atletičarke su više puta bacale daljine duže od 10. najdužeg hica svih vremena, prikazan je samo najbolji rezultat svake atletičarke.)[6]

Rang Rezultat Takmičarka Zemlja Mesto Datum
1. 72,28 Barbora Špotakova   Češka Štutgart 21. avgust 2008.
2. 71,90* Marija Abakumova   Rusija Tegu 2. septembar 2011.
3. 71,70 Osleidus Menendez   Kuba Helsinki 14. avgust 2005.
4. 71,40 Marija Andrejčuk   Poljska Split 9. maj 2021.
5. 70,20 Kristina Obergolf   Nemačka Minhen 23. jun 2007.
6. 69,48 Trine Hatestad   Norveška Oslo 28. jul 2000.
7. 69,35 Sunet Viljun   Južnoafrička Republika Njujork 9. jun 2012.
8. 69,19 Kristin Husong   Nemačka Hožov 30. maj 2021.
9. 68,92 Ketrin Mičel   Australija Gold Koust 11. april 2018.
10. 68,43 Sara Kolak   Hrvatska Lozana 6. jul 2017.

*Svetska atletika je poništila rezultat Abakumove od 71.90 m zbog navodnog dopingovanja, pa se za njen najbolji rezultat uzima hitac od 70.53 m postignut 1. septembra 2013. u Berlinu.

Istaknuti bacači koplja uredi

 
Bacačica koplja

Žene uredi

 
Bacač koplja

Muškarci uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 116. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ a b Jukola, Martti (1935). Huippu-urheilun historia (na jeziku: Finnish). Werner Söderström Osakeyhtiö. 
  3. ^ „12th IAAF World Championships In Athletics: IAAF Statistics Handbook. Berlin 2009.” (PDF). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2009. str. 546, 559. Arhivirano iz originala (pdf) 29. 6. 2011. g. Pristupljeno 5. 8. 2009. 
  4. ^ Kanerva, Juha; Tikander, Vesa. Urheilulajien synty (na jeziku: Finnish). Teos. str. 478. ISBN 9789518513455. 
  5. ^ a b „Javelin Throw - men - senior - outdoor”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-28. 
  6. ^ a b „Javelin Throw - women - senior - outdoor”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-28. 

Literatura uredi

  • Kanerva, Juha; Tikander, Vesa. Urheilulajien synty (na jeziku: Finnish). Teos. ISBN 9789518513455. 
  • Jukola, Martti (1935). Huippu-urheilun historia (na jeziku: Finnish). Werner Söderström Osakeyhtiö. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бацање_копља&oldid=26510090”