Bačvar, pinter ili kačar, je majstor zanatlija koji ručno pravi drvene bačve za slaba pića (vino i pivo) i žestoka pića (rakija, konjak (vinjak), viski, džin, rum i sl.) i kace i kačice u kojima se smešta hrana kao što je sir, kajmak, turšija i sl., kao i drvena vedra za vodu i mleko. Pored termina „bačvar“ i "kačar" koristi se još i „pinter“ (ponegde i „pintor“), koja je dospela u srpski jezik kao deo germanizma (Fassbinder - dazu: Binder, Bindter, Pinter), po svemu sudeći, od Podunavskih Švaba, u 18. ili 19. veku, mada ovaj termin u nemačkom je jedan od nekoliko regionalnih naziva za ovaj zanat i originalno vodi poreklo iz anglosaksonskog gde je mera za zapreminu tj. tečnost pinta. Termin „kačar” u srpskom je u korelaciji sa reči „kaca”, dok termin „bačvar” je u korelaciji sa „bačva”. Ručna izradi bačvi kao i ovaj zanat naglo stagnira od sredine 20. veka. U zemljama sa razvijenim privatnim destilerijama za proizvodnju žestokih pića i vina izrada bačvi podignuta je u međuvremenu na fabrički nivo kao deo prateće industrije.

Bure

Burad, bačve, kace i kačice su posude u kojima se drže vino, rakija, pivo (burad, bačve) ili sir, kajmak, kupus, turšija (kaca i kačice).

Kod buradi i bačvi, dno je u obliku kruga, a bočne strane, koje se zovu duge, jer su lučnog oblika kao duga, da bi bure bilo trbušasto, moraju dobro da se upasuju da tečnost iz bureta ne bi curila. Kada se sve dobro napasuje na burad se nabacuju metalni prstenovi koji drže duge da se ne raspadnu. Sipanjem tečnosti u bure, drvo nabubri pa prstenovi stežu nabubrelo drvo te dolazi do zaptivanja među dugama. Bure ne sme da se rasuši jer može da se raspadne, tj. sila koja drži duge napete kada su vlažne može sušenjem da oslabi.

Za burad se koristi drvo različitog porekla (bagrem, dud, hrast) ali hrastovo je najcenjenije.

Primera radi konjak ili njegov „rođak“ vinjak moraju da odleže u hrastovoj buradi najmanje tri meseca. Pri tome dolazi do hemijskog procesa između buradi (odnosno drveta) i konjaka, a kao posledica konjak dobija lepu, zlatno-žutu boju.

Burad ima jednu rupu na koju se sipa tečnost, a potom se rupa začepi čepom. Kada se želi istakanje čep se izbije, a umesto njega se ubacuje drvena slavina, zvana „šajtov“.

Pre svake upotrebe burad se pere i sumporiše protiv gljivica, a kod proizvodnje tzv. „barikiranih“ vina burad se dimi.

Zapremina se kreće od nekoliko litara do više desetina hiljada litara.

Burad u kojoj odležava vino stoji u podrumima, jer je tu stalna temperatura.

Bačvari su bili obavezni članovi posade jedrenjaka. U buradi se držala voda za pić, e ali i vino i rum, a burad se koristila i za odlaganje upecane ribe koja bi se pre toga usolila.

Bačvari su neophodni u velikim vinarijama i pivarama, a takve bačve su prečnika i po nekoliko metara.

Pojavom plastične buradi i ovo zanimanje postaje retkost, mada dobro vino i ostala alkoholna pića i dalje sazrevaju isključivo u drvenoj buradi.

U prošlosti je u Srbiji svako imućnije domaćinstvo imalo posebnu zgradu gde su se držale kace i burad za proizvodnju vina i rakije, a ta se zgrada zvala „kačara“.

Spoljašnje veze

uredi