Bela II Ugarski (mađ. II.(Vak) Béla; 1110. – 13. februar 1141), poznat i kao Bela Slepi, bio je ugarski i dalmatinsko-hrvatski kralj iz dinastije Arpadovića od 1131. do 1141. godine.[1]

Bela II Ugarski
Bela II Ugarski
Lični podaci
Datum rođenja1108.
Mesto rođenjaTolna,
Datum smrti13. februar 1141.(1141-02-13) (30/31 god.)
Porodica
SupružnikJelena Vukanović
PotomstvoGeza II Ugarski, Ladislav II Ugarski, Stefan IV Ugarski
RoditeljiAlmoš Ugarski
Predslava Kijevska
DinastijaArpadovići
Kralj Ugarske, Dalmacije i Hrvatske
PrethodnikStefan II Ugarski
NaslednikGeza II Ugarski

Bela je još kao dete oslepljen od strane svog strica, ugarskog kralja Kolomana, koji je želeo da obezbedi nasledstvo krune za svoga sina Stefana II. Nakon Stefanove smrti, Bela je krunisan za kralja 28. aprila 1131. Zbog slepoće nije imao većeg uticaja na prilike u državi, zbog čega je upravu države prepustio svojoj supruzi Jeleni Vukanović, ćerki Uroša I Vukanovića velikog župana Raške. Jelena i Bela su imali šestoro dece: Gezu, Lasla II, Stefana IV, Almoša, Žofiju i Gertrudu.

Pošto je Bela II nasledio tron, borbu oko ugarske vladarske stolice nastavio je drugi (navodni) Kolomanov sin - Boris, pokušavši da izdejstvuje i pomoć susednih država Rusije i Poljske.[2] Saznavši za to kralj Bela je sklopio savez s austrijskim vojvodom Leopoldom III, koji mu je poslao vojnu pomoć. Njegova žena Jelena sazvala je sabor velikaša u Aradu na kojem je dala pogubiti Borisove pristalice, a njihova imanja je zaplenila. Svog brata Beloša Vukanovića postavila je za palatina i predala mu vrhovnu komandu nad ugarskom vojskom. Jedan deo zaverenika ipak se uspeo spasiti, pobegavši u Poljsku, gde su nastojali da pridobiju Poljake za rat protiv Bele II i žene mu Jelene.

Poljaci na čelu sa Boleslavom III su pokušali tokom 1133. i 1134. godine da svrgnu Belu II, no on je uspeo da se odbrani. Pošto su se Poljaci sukobili i sa rimsko-nemačkim carem Lotarom III, Bela II je odmah ušao u savez sa Nemcima. Uvidevši neuspeh svoje vojne, Boleslav je 1135. godine sklopio primirje, a tokom 1137. godine i mir s Ugarskom. Iduće godine Boleslav III je umro, a pretendent Boris je bio prinuđen da potraži druge saveznike.

Godine 1133. Bela II je preoteo gotovo celu primorsku Dalmaciju od Mletačke republike, osim Zadra, kao i Kvarnerska ostrva. Od 1138. godine Bela se u pojedinim izvorima oko čije pouzdanosti istoričari još uvek raspravljaju, pominje i kao kralj "Rame" što se prema nekim mišljenjima odnosilo na čitavu Bosnu.

Kralj Bela II je spasio dinastiju Arpadovića od izumiranja i osigurao joj vlast narednih vek i po.

Umro je 14. februara 1141. godine od posledica velikih količina alkohola. Nasledio ga je sin Geza II.

Porodično stablo

uredi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Vazul
 
 
 
 
 
 
 
8. Bela I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Geza I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Mješko II Pjast
 
 
 
 
 
 
 
9. Ričeza Poljska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ričeza od Lotaringije
 
 
 
 
 
 
 
2. Almoš Hrvatski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Sofija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Bela II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Jaroslav Mudri
 
 
 
 
 
 
 
12. Izjaslav I Jaroslavič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Ingegerd Olofsdoter
 
 
 
 
 
 
 
6. Svjatopolk II Izjaslavič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Predslava Kijevska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference

uredi
  1. ^ Rokai 2002.
  2. ^ Engel 2001, str. 50.

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi