Википедија

Belvedere (Beč)

Белведере (нем. Schloss Belvedere, ital. lep vidik) je naziv za kompleks baroknih palata u Beču, podignutih za Eugena Savojskog u bečkom trećem becirku (nem. Bezirk, bečke gradske opštine) koji se isto zove Landštrase (Landstraße).[1]

Доњи Белведере
Поглед на парк са Горњег Белведере, слика из 1758
Горњи Белведере
Таванична фреска Мартина Алтомонта у Мраморној дворани дворца Горњи Белведере
Дворац Белведере - гравура из 1753

Kompleks se nalazi jugoistočno od starog gradskog središta (takozvani unutrašnji grad, nem. Innenstadt, sa katedralom Sv. Stefana, Hofburgom itd.), a u neposrednom susedstvu je palata Švarcenberg. Palate Gornji Belvedere i Donji Belvedere, uz pripadajući park, grade jedan od najlepših baroknih ansambla na svetu. Danas je kompleks Belvedere pretvoren u muzej i galeriju Austrijska galerija Belvedere.

Donji BelvedereUredi

Posle kupovine zemljišta 1697, princ Eugen je prvo uredio veliki park, a zatim i izgradnju prigradskog letnjikovca. 1714 otpočeli su radovi na gradnji palate Donji Belvedere, koja je ispočetka građena kao parkovska vila, sa oranžerijom, galerijom za slike i jednim krilom za stanovanje.

Projektant i nadzornik gradnje bio je poznati austrijski barokni arhitekta Johan Lukas fon Hildebrant, Belvedere je tako postao njegovo najpoznatije delo. Desna ruka u osmišljavanju i izvedbi dvorca bio mu je venecijanski vajar Đovani Staneti (Giovanni Stanetti), koga je u Beč doveo princ Eugen zajedno sa celom majstorskom radionicom. Staneti je trebalo da osigura pravi italijanski vajarski doprinos: brojne samostojeće figure duž balustrada i parka, kao i brojne vajarske detalje po fasadama. Donji Belvedere dovršen je 1716. godine.

Fresku na kupoli u centralnoj mramornoj dvorani (Marmorsaal), oslikao je Martino Altomonte. Njegova freska slavi princa Eugena kao novog Apolona, boga lepote, umetnosti i Muza. U ovoj dvorani nalazi se i statua Apoteoza princa Eugena rad austrijskog vajara Baltasara Permosera (Balthasar Permoser). Zapadno od ove dvorane nalazi se Državna spavaća soba (Paradeschlafzimmer), bogato ukrašena štuko dekoracijama i skulpturama Domenika Parodija (Domenico Parodi), i oslikana zidnim slikama Jonasa Drentveta (Jonas Drentwett), u ovom traktu postoji takođe mramorna dvorana sa slikom na tavanici Đakoma del Poa (Giacomo del Po) iz 1720. godine. Dvorana grmljavine, (Donnersaal), ima plafonske freske od Altomonta i arhitektonsku dekoraciju od Džaetana Fantija (Gaetano Fanti). Istočno od nje se nalazi Državna trpezarija.

Park i vrtoviUredi

Park je tipično barokni, u kome su biljke i šetališta uredno i simetrično postavljeni poput pozorišne kulise. Tipični francuski park sa orezanim biljkama, urednim šetnim stazama i igrom vode (jeux d'eau). Park je projektovao francuski vrtni dizajner Dominik Žirar (Dominique Girard), koji je posao izučio u dvorcu Versaj kao učenik Andrea Le Notre (André Le Nôtre). Veliki vodeni bazen nalazi se na gornjem nivou, iz njega se voda kaskadno spušta do bazena u donjem nivou.

Pored palate i parka, u zasebnom delu, nalazi se takozvani alpski vrt (Alpengarten) i jedan prirodni park u engleskom stilu - botanička bašta Univerziteta u Beču.

Gornji BelvedereUredi

Između 1720 - 1723. podignut je Gornji Belvedere, koji je trebalo da posluži kao prikladan kraj glavne ose parka. Projektant je ponovo fon Hildebrant. I u ovom dvorcu postoji jedna mramorna dvorana; u njoj je potpisan Austrijski državni ugovor, kojim je ustanovljena moderna austrijska država 15. maja 1955. godine. Posle izgradnje, 1723, dvorac je proširen da postane glavna letnja rezidencija princa Eugena. Freske u dvorcu oslikao je Karlo Karlone (Carlo Carlone), oltarsku fresku u dvorskoj kapeli oslikao je Frančesko Solimena (Francesco Solimena).

Kompleks Belvedere, 1752. godine, prodao je naslednika princa Eugena carici Mariji Tereziji. Marija Terezija je kompleks nazvala Belvedere. Pod Habzburzima kompleks je proširen. Od 1775, u Belvederu se nalazila carska galerija slika, iz riznice cara Jozefa II, a od 1806 i kolekcija slika iz palate Ambras koja je smeštena u Donji Belvedere. Obe kolekcije premeštene su 1890 u Austrijski umetničko-istorijski muzej (Kunsthistorisches Museum) u Beču. Poslednji koji je koristio dvorac Belvedere kao rezidenciju bio je nadvojvoda Franc Ferdinand.

Nakon Drugog svetskog rata, kompleks Belvedere ugošćuje muzej Austrijsku galeriju Belvedere.[2] Zgrade kompleksa Belvedere teško su stradale za vreme Drugog svetskog rata. Danas je čitav kompleks restauriran i temeljno uređen.

Nakon smrti princa EugenaUredi

 
Princ Jozef od Saksonije-Hildburghauzena

Kad je princ Eugen preminuo u svojoj gradskoj palati u Beču 21. aprila 1736, nije ostavio zakonski obavezujući testament. Komisija koju je formirao Karlo VI, car Svetog rimskog carstva imenovala je prinčevu rođaku Viktoriju za naslednicu. Ona je bila kćerka njegovog najstarijeg brata Tomasa i jedini živi član porodice Savoja-Soason. Princeza Viktorija se uselila u Belvedere, koji je u to vreme bio poznat kao Gartenpalata, dana 6. jula 1736, ali je odmah stavila do znanja da nije zainteresovana za svoje nasleđe i da želi da dvorac što pre proda putem aukcije. Dana 15. aprila 1738, ona se udala za princa Jozefa od Saksonije-Hildburghauzena (1702–87), koji je bio nekoliko godina mlađi od nje, u prisustvu kraljevske porodice u Šloshofu u regionu Marčfeld, Donja Austrija. Međutim, njen izbor muža se pokazao nepodobnim, pa se par koji se slabo slagao razveo 1744. godine. Tada je princeza Viktorija odlučila da napusti Beč i da se vrati u svoj rodni grad Torino, da bi, osam godina kasnije, Marija Terezija kupila ovo imanje.

Carski par se nikada nije preselio u Gartenpalatu, koja je prvi put opisana kao Belvedere u njihovom kupoprodajnom ugovoru iz novembra 1752. Kompleks je donekle bio u senci drugih carskih palata, pa su zgrade u početku bile neiskorišćene. Marija Terezija je kasnije stvorila galeriju predaka Habsburške dinastije u Donjem Belvedereu, kao što je bio običaj u svim drugim palatama carske porodice. Palata je probuđena iz svog sna tek 1770. godine, kada je 17. aprila u njoj održan bal pod maskama povodom obeležavanja braka carske princeze Marije Antoanete sa francuskim Dofenom, koji je kasnije postao Luj XVI.

GalerijaUredi

  • Gornji Belvedere

  • Donji Belvedere

  • Kapije Belvedera

  • Gornji Belvedere

  • Enterijer Gornjeg Belvedera

  • Belvederski vrtovi

  • Skulptura sfinge, Belvederski vrtovi

  • Belvederski vrtovi

  • Donji Belvedere

  • Oranžerija u donjem Belvederu

ReferenceUredi

  1. ^ „Belvedere Palace” (na jeziku: engleski). Encyclopædia Britannica Online. Pristupljeno 29. 6. 2012. 
  2. ^ „Österreichische Gallery” (na jeziku: engleski). Encyclopædia Britannica Online. Pristupljeno 29. 6. 2012. 

Spoljašnje vezeUredi

 
Belvedere na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Белведере_(Беч)&oldid=25386078”