Википедија

Bertolt Breht

Bertolt Breht (takođe Bertold Breht) (nem. Bertolt Brecht; rođen kao Eugen Berthold Friedrich Brecht; Augsburg, 10. februar 1898 — Istočni Berlin, 14. avgust 1956) je bio najznačajniji nemački pisac drama, pozorišni teoretičar i pesnik 20. veka.[1][2] Njegova dela se danas izvode širom Nemačke i sveta. Breht važi za osnivača epskog teatra.

Bertolt Breht
Bertolt Breht
Ime po rođenjuEugen Berthold Friedrich Brecht
Datum rođenja(1898-02-10)10. februar 1898.
Mesto rođenjaAugsburg, Nemačko carstvo
Datum smrti14. avgust 1956.(1956-08-14) (58 god.)
Mesto smrtiIstočni Berlin, Istočna Nemačka
Potpis

Biografija uredi

Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska) 1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine, u Minhenu. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.

Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.

Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.

Definitivno se nastanio u Berlinu 1949,[3] gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.

Teorija teatra uredi

Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.

Breht je opisivao svoje predstave kao „kolektivne političke sastanke“ u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.

Da bi ovo postigao, Breht je koristio tehnike koje podsećaju gledaoce da je predstava slika realnosti, a ne sama realnost. To je on zvao „efekat distanciranja“ (Verfremdungseffekt). Postupci koje je koristio su:

  • direktno obraćanje glumaca publici,
  • izlaganje teksta u trećem licu ili u prošlosti,
  • glasno deklamovanje,
  • neobični svetlosni efekti,
  • korišćenje songova, itd.

Naglašavajući konstruisanost pozorišnih zbivanja, Breht se nadao da će publika shvatiti da je realnost konstrukcija koja se može promeniti.

„Istorifikacija“ je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.

U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom „Ne buljite tako romantično“ (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.

Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava. Neke od njegovih inovacija su postale uobičajene u savremenom teatru.

Brehtov uticaj je vidljiv i u savremenim filmovima. Režiseri poput Larsa fon Trira, Rajnera Vernera Fasbindera i Žan-Lika Godara u svojim su filmovima koristili Brehtovu teoriju distanciranja.

Dela uredi

Pozorišni komadi (hronološki) uredi

  • Bal (1922)
  • Bubnjevi u noći (1922)
  • U džungli gradova (1924)
  • Život Edvarda II Engleskog
  • Čovek je čovek (1926)
  • Opera za tri groša (1928)
  • Uspon i pad grada Mahagonija (1928)
  • Lindbergov let
  • Lekcija o razumevanju
  • Onaj koji kaže da. Onaj koji kaže ne.
  • Preduzete mere
  • Sveta Joana
  • Izuzetak od pravila
  • Majka (1932)
  • „Okrugle glave“ i „šiljate glave“ (1936)
  • Užas i jad Trećeg rajha
  • Galilejev život (1943)
  • Majka hrabrost i njena deca (1941)
  • Suđenje Lukulu
  • Dobri čovek iz Sečuana (1943)
  • Gospodar Puntila i njegov sluga Mati (1948)
  • Zadrživi uspon Artura Uija (1956)
  • Vizije Simone Mašar
  • Švejk u Drugom svetskom ratu
  • Kavkaski krug kredom (1954)
  • Dani komune
  • Antigona (1947)
  • Koriolan (po Vilijamu Šekspiru) (1952/53)

Lirika uredi

  • Psalmi (1920),
  • Augzburški soneti (1925–1927),
  • Songovi za Operu za tri groša (1928),
  • Iz knjige građanina (1926–1927),
  • Noćni logor (1931),
  • Poeme iz revolucije (1932),
  • Soneti (1932–1934),
  • Engleski soneti (1934),
  • Kineske pesme (1938–1949),
  • Studije (1934–1938),
  • Svendborške poeme (1926–1937),
  • Štefinska zbirka (1939–1942),
  • Holivudske elegije (1942),
  • Pesme iz egzila (1944),
  • Nemačke satire(1945),
  • Dečje pesme (1950),
  • Bukovske elegije (1953)

Proza uredi

  • Augzburški krug kredom
  • Razgovori izbeglica
  • Poslovi gospodina Julija Cezara (1949)
  • Ranjeni Sokrat (1949)
  • Prosjački roman (1934)
  • Kalendarske priče (1949)

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Bertolt Brecht | Biography, Plays, Epic Theater, Poems, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-23. 
  2. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 177. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ „LUKAVI MUDRAC I BESPOŠTEDNI KRITIČAR: Šest i po decenija od smrti slavnog nemačkog dramatičara Bertolta Brehta (1898—1956)”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-08-15. 

Literatura uredi

  • Banham, Martin, ur. (1998). „Brecht, Bertolt”. The Cambridge Guide to Theatre. Cambridge: Cambridge University Press. str. 129. ISBN 0-521-43437-8. 
  • Benjamin, Walter (1983). Understanding Brecht. Prevod: Anna Bostock. London and New York: Verso. ISBN 0-902308-99-8. 
  • Brooker, Peter. "Key Words in Brecht's Theory and Practice of Theatre". In Thomson & Sacks (1994), pp. 185–200.
  • Bürger, Peter (1984). Theory of the Avant-Garde. Theory and History of Literature Ser. 4. Prevod: Michael Shaw. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN 0-8166-1068-1. 
  • Culbert, David (mart 1995). „Joseph Goebbels and his diaries”. Historical Journal of Film, Radio and Television (review). 15 (1): 143—149. doi:10.1080/01439689500260091. 
  • Ewen, Frederic (1967). Bertolt Brecht: His Life, His Art and His Times (Citadel Press Book izd.). New York: Carol Publishing Group. 
  • Hayman, Ronald (1983). Brecht: A Biography. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 0-297-78206-1. 
  • Jameson, Fredric (1998). Brecht and Method. London and New York: Verso. ISBN 1-85984-809-5. 
  • Kolocotroni, Vassiliki; Goldman, Jane; Taxidou, Olga, ur. (1998). Modernism: An Anthology of Sources and Documents. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 0-7486-0973-3. 
  • McDowell, W. Stuart (zima 1977). „A Brecht-Valentin Production: Mysteries of a Barbershop”. Performing Arts Journal. 1 (3): 2—14. JSTOR 3245245. S2CID 193991810. doi:10.2307/3245245. 
  • McDowell, W. Stuart (2000). „Acting Brecht: The Munich Years”. Ur.: Carol Martin; Henry Bial. The Brecht Sourcebook. Worlds of Performance. London and New York: Routledge. str. 71—83. ISBN 0-415-20043-1. 
  • Meech, Tony. "Brecht's Early Plays". In Thomson & Sacks (1994), pp. 43–55.
  • Sacks, Glendyr. "A Brecht Calendar". In Thomson & Sacks (1994), pp. xvii–xxvii.
  • Schechter, Joel. "Brecht's Clowns: Man is Man and After". In Thomson & Sacks (1994), pp. 68–78.
  • Smith, Iris (1991). „Brecht and the Mothers of Epic Theater”. Theatre Journal. 43 (43): 491—505. JSTOR 3207978. doi:10.2307/3207978. hdl:1808/16482. 
  • Taxidou, Olga (novembar 1995). „Crude Thinking: John Fuegi and Recent Brecht Criticism”. New Theatre Quarterly. XI (44): 381—384. S2CID 191590706. doi:10.1017/S0266464X00009350. 
  • Thomson, Peter. "Brecht's Lives". In Thomson & Sacks (1994), pp. 22–39.
  • Thomson, Peter; Sacks, Glendyr, ur. (1994). The Cambridge Companion to Brecht. Cambridge Companions to Literature. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-41446-6. 
  • Völker, Klaus (1976). Brecht: A Biography. Prevod: John Nowell. New York: Seabury Press.  Translation of de: Bertolt Brecht, Eine Biographie. Munich and Vienna: Carl Hanser Verlag. ISBN 0-8164-9344-8.
  • Willett, John (1967). The Theatre of Bertolt Brecht: A Study from Eight Aspects (3rd revised izd.). London: Methuen. ISBN 0-413-34360-X. 
  • Willett, John (1978). Art and Politics in the Weimar Period: The New Sobriety 1917–1933. New York: Da Capo Press. ISBN 0-306-80724-6. 
  • Willett, John (1998). Brecht in Context: Comparative Approaches (revised izd.). London: Methuen. ISBN 0-413-72310-0. 
  • Willett, John; Manheim, Ralph, ur. (1970). „Introduction”. Collected Plays: 'One' by Bertolt Brecht. Bertolt Brecht: Plays, Poetry and Prose. London: Methuen. str. vii—xvii. ISBN 0-416-03280-X. 
  • Williams, Raymond (1993). Drama from Ibsen to Brecht. London: Hogarth. str. 277—290. ISBN 0-7012-0793-0. 
  • Wright, Elizabeth (1989). Postmodern Brecht: A Re-Presentation. London and New York: Routledge. ISBN 0-415-02330-0. 
  • [Anon.] 1952. "Brecht Directs". In Directors on Directing: A Source Book to the Modern Theater. Ed. Toby Cole and Helen Krich Chinoy. Rev. ed. Boston, MA: Allyn & Bacon. 1963. ISBN 0-02-323300-1.. 291- [Account of Brecht in rehearsal from anonymous colleague published in Theaterarbeit]
  • Bleitrach, Danielle; Gehrke, Richard (2015). Bertolt Brecht et Fritz Lang : le nazisme n'a jamais été éradiqué. LettMotif. ISBN 978-2-3671-6122-8. 
  • Davies, Steffan; Schonfield, Ernest (2009). Davies, Steffan; Schonfield, Ernest, ур. Alfred Döblin: Paradigms of Modernism. Berlin and New York: Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-021769-8. 
  • Demčišák, Ján. 2012. "Queer Reading von Brechts Frühwerk". Marburg: Tectum Verlag. ISBN 978-3-8288-2995-4.
  • Demetz, Peter, ed. 1962. "From the Testimony of Berthold Brecht: Hearings of the House Committee on Un-American Activities, 30 October 1947". Brecht: A Collection of Critical Essays. Twentieth Century Views Ser. Eaglewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. . ISBN 0-13-081760-0.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). 30–42.
  • Diamond, Elin. (1997). Unmaking Mimesis: Essays on Feminism and Theater. London and New York: Routledge. ISBN 0-415-01229-5. 
  • Eagleton, Terry. 1985. "Brecht and Rhetoric". New Literary History 16.3 (Spring). 633–638.
  • Eaton, Katherine B. "Brecht's Contacts with the Theater of Meyerhold". in Comparative Drama 11.1 (Spring 1977)3–21. Reprinted in 1984. Drama in the Twentieth Century ed. C. Davidson. New York: AMS Press. 1984. ISBN 0-404-61581-3.. 203–221. 1979. "Die Pionierin und Feld-Herren vorm Kreidekreis. Bemerkungen zu Brecht und Tretjakow". in Brecht-Jahrbuch 1979. Ed. J. Fuegi, R. Grimm, J. Hermand. Suhrkamp, 1979. 1985 19–29. The Theater of Meyerhold and Brecht. Connecticut and New York: Greenwood Press. 1985. ISBN 0-313-24590-8. 
  • Eddershaw, Margaret. 1982. "Acting Methods: Brecht and Stanislavski". In Brecht in Perspective. Ed. Graham Bartram and Anthony Waine. London: Longman. . ISBN 0-582-49205-X.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). 128–144.
  • Esslin, Martin. 1960. Brecht: The Man and His Work. New York: Doubleday. . ISBN 0-393-00754-5.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć), first published in 1959 as Brecht: A Choice of Evils. London: Eyre & Spottiswoode.
  • Fuegi, John. 1994. "The Zelda Syndrome: Brecht and Elizabeth Hauptmann". In Thomson and Sacks (1994, 104–116).
  • Fuegi, John. 2002. Brecht and Company: Sex, Politics, and the Making of the Modern Drama. New York: Grove. ISBN 0-8021-3910-8.
  • Giles, Steve. 1998. "Marxist Aesthetics and Cultural Modernity in Der Dreigroschenprozeß". Bertolt Brecht: Centenary Essays. Ed. Steve Giles and Rodney Livingstone. German Monitor 41. Amsterdam and Atlanta, Georgia: Rodopi. . ISBN 90-420-0309-X.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). 49–61.
  • Giles, Steve. (1997). Bertolt Brecht and Critical Theory: Marxism, Modernity and the Threepenny Lawsuit. Bern: Lang. ISBN 3-906757-20-X. 
  • Glahn, Philip, 2014. Bertolt Brecht. London: Reaktion Books. ISBN 978 1 78023 262 1.
  • Jacobs, Nicholas and Prudence Ohlsen, eds. 1977. Bertolt Brecht in Britain. London: IRAT Services Ltd and TQ Publications. ISBN 0-904844-11-0.
  • Katz, Pamela. 2015. The Partnership: Brecht, Weill, Three Women, and Germany on the Brink. New York: Nan A. Talese/Doubleday. ISBN 978-0-385-53491-8.
  • Krause, Duane. 1995. "An Epic System". In Acting (Re)considered: Theories and Practices. Ed. Phillip B. Zarrilli. 1st ed. Worlds of Performance Ser. London: Routledge. . ISBN 0-415-09859-9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). 262–274.
  • Leach, Robert. 1994. "Mother Courage and Her Children". In Thomson & Sacks 1994, str. 128–138.
  • Giuseppe Leone, "Bertolt Brecht, ripropose l'eterno conflitto dell'intellettuale fra libertà di ricerca e condizionamenti del potere", su "Ricorditi...di me" in "Lecco 2000", Lecco, June 1998.
  • McBride, Patrizia. "De-Moralizing Politics: Brecht's Early Aesthetics." Deutsche Vierteljahrsschrift für Literaturwissenschaft und Geistesgeschichte 82.1 (2008): 85–111.
  • Milfull, John. 1974. From Baal to Keuner. The "Second Optimism" of Bertolt Brecht, Bern and Frankfurt am Main: Peter Lang.
  • Mitter, Schomit. 1992. "To Be And Not To Be: Bertolt Brecht and Peter Brook". Systems of Rehearsal: Stanislavsky, Brecht, Grotowski and Brook. London: Routledge. . ISBN 0-415-06784-7.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). 42–77.
  • Müller, Heiner. 1990. Germania. Trans. Bernard Schütze and Caroline Schütze. Ed. Sylvère Lotringer. Semiotext(e) Foreign Agents Ser. New York: Semiotext(e). ISBN 0-936756-63-2.
  • Needle, Jan and Peter Thomson. 1981. Brecht. Chicago: University of Chicago Press; Oxford: Basil Blackwell. ISBN 0-226-57022-3.
  • Pabst, G. W. 1984. The Threepenny Opera. Classic Film Scripts Series. London: Lorrimer. ISBN 0-85647-006-6.
  • Parker, Stephen. (2014). Bertolt Brecht: A Literary Life. London: Methuen Drama. ISBN 978-1-4081-5562-2. 
  • Reinelt, Janelle. 1990. "Rethinking Brecht: Deconstruction, Feminism, and the Politics of Form". The Brecht Yearbook 15. Ed. Marc Silberman et al. Madison, Wisconsin: The International Brecht Society, University of Wisconsin Press. 99–107.
  • Reinelt, Janelle. 1994. "A Feminist Reconsideration of the Brecht/Lukács Debate". Women & Performance: A Journal of Feminist Theory 7.1 (issue 13). 122–139.
  • Rouse, John. 1995. "Brecht and the Contradictory Actor". In Acting (Re)considered: A Theoretical and Practical Guide. Ed. Phillip B. Zarrilli. 2nd ed. Worlds of Performance Series. London: Routledge. . ISBN 0-415-26300-X.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). 248–259.
  • Silberman, Marc, ur. (2000). Brecht on Film and Radio. Prevod: Marc Silberman. London: Methuen. ISBN 978-1-4081-6987-2. 
  • Silberman, Marc, ur. (2003). Brecht on Art and Politics. Prevod: Marc Silberman. London: Methuen. ISBN 0-413-75890-7. 
  • Sternberg, Fritz. 1963. Der Dichter und die Ratio: Erinnerungen an Bertolt Brecht. Göttingen: Sachse & Pohl.
  • Szondi, Péter. 1965. Theory of the Modern Drama. Ed. and trans. Michael Hays. Theory and History of Literature Series. 29. Minneapolis: University of Minnesota Press. 1987. ISBN 0-8166-1285-4..
  • Taxidou, Olga. (2007). Modernism and Performance: Jarry to Brecht. Basingstoke, Hampshire: Palgrave Macmillan. ISBN 1-4039-4101-7. 
  • Thomson, Peter. 2000. "Brecht and Actor Training: On Whose Behalf Do We Act?" In Twentieth Century Actor Training. Ed. Alison Hodge. London and New York: Routledge. . ISBN 0-415-19452-0.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). 98–112.
  • Weber, Carl. 1984. "The Actor and Brecht, or: The Truth Is Concrete: Some Notes on Directing Brecht with American Actors". The Brecht Yearbook 13: 63–74.
  • Weber, Carl. 1994. "Brecht and the Berliner Ensemble – the Making of a Model". In Thomson and Sacks (1994, 167–184).
  • Willett, John, ur. (1993). Journals 1934–1955. Prevod: Hugh Rorrison. London and New York: Routledge. ISBN 0-415-91282-2. 
  • Witt, Hubert, ed. 1975. Brecht As They Knew Him. Trans. John Peet. London: Lawrence and Wishart; New York: International Publishers. ISBN 0-85315-285-3.
  • Wizisla, Erdmut. 2009. Walter Benjamin and Bertolt Brecht: The Story of a Friendship. Translated by Christine Shuttleworth. London / New Haven: Libris / Yale University Press. . ISBN 978-1-870352-78-9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) [Contains a complete translation of the newly discovered minutes of the meetings around the putative journal Krise und Kritik (1931)].
  • Womack, Peter (1979), "Brecht: The Search for an Audience", in Bold, Christine (ed.), Cencrastus, no. 1, Autumn 1979, pp. 24–28, ISSN 0264-0856
  • Youngkin, Stephen D. 2005. The Lost One: A Life of Peter Lorre. University Press of Kentucky. . ISBN 0-8131-2360-7.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). [Contains a detailed discussion of the personal and professional friendship between Brecht and film actor Peter Lorre.]

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бертолт_Брехт&oldid=27551597”