Bertran de Blanšfor
Bertran de Blanšfor (franc. Bertrand de Blanchefort) je bio šesti veliki majstor vitezova templara. Na ovu funkciju je došao 1156. i na njoj ostao sve do svoje smrti 1169, ostao je poznat kao veliki reformator reda.
Bertran de Blanšfor | |
|---|---|
 Grb Bertrana de Blanšforta | |
| Datum rođenja | 1109 |
| Datum smrti | 13. januar 1169. |
Mladost uredi
Bertran de Blanšfor je rođen oko 1109. mada je tačan datum nepoznat. On je bio najmlađe dete u porodici Godfreja Blanšfora od Gijana. Od mladosti je bio vojnički vaspitavan. Kao veliki majstor stavljao je akcenat na pregovore i doprineo da se stvori slika o templarima kao čuvarima a ne kao o okrutnim ljudima.
Vojnička karijera uredi
Bertran je kao veliki majstor prve ratne akcije imao sa kraljem Balduin III od Jerusalima (franc. Baudouin III de Jérusalem) protiv Nura ad-Dina (tur. Nur ad-Din Zangi). Međutim u mestu Banjas (arap. بانياس Bāniyās) 1157. posle poraza kralja Balduina, Bertran de Blanšfort je zarobljen i proveo je tri godine u zarobljenišvu u Alepu odakle je oslobođen kada je vizanijski car Manojlo I Komnin potpisao primirje sa Nurom ad-Dinom. Učestvovao je u krstaškoj invaziji na Egipat 1163. koja je prošla bez uspeha i zbog toga je odbio da sudeluje u drugom napadu 1168. godine.
Reforme uredi
Bertran de Blanšfort je pisao peticiju papi da mu odobri da koristi titulu „majstor po božjoj volji“ što je u Rimu vrlo rado prihvaćeno i znatno pojačalo ulogu reda. Napisao je dokument pod imenom Povlačenja (franc. Retraits) kojim je oblikovao red i uspostavio određenu strukturu zahvaljujući kojoj je svaki vitez znao svoju ulogu u protokolima reda. Takođe je ograničio moć rukovodstva koje sada nije moglo donositi odluke bez podrške i pristanka ostalih vitezova. Radio je i na jačanju pregovaračke moći reda što je nakon neuspelih napada na Egipat rezultovalo bitnom ulogom templara u sastavljanju mirovnog sporazuma. Njegov naslednik bio je Filip de Mili.
