Bilirubin (ranije i hematoidin) je žučni pigment,[3] žuti raspadni produkt normalog hem katabolizma. Raspadni je produkt polu-hemnog hemoglobina i drugih hemoproteina, kao što su citohromi, katalaze, peroksidaze i triptofan pirolaze, kao i manje količine slobodnog hema. Nastao je razgradnjom eritrocitnog hema, kao i drugih hem pigmenata.

Bilirubin
Nazivi
Drugi nazivi
Feofitin
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.010.218
UNII
  • InChI=1S/C33H36N4O6/c1-7-20-19(6)32(42)37-27(20)14-25-18(5)23(10-12-31(40)41)29(35-25)15-28-22(9-11-30(38)39)17(4)24(34-28)13-26-16(3)21(8-2)33(43)36-26/h7-8,13-14,34-35H,1-2,9-12,15H2,3-6H3,(H,36,43)(H,37,42)(H,38,39)(H,40,41)/b26-13-,27-14- DaY
    Ključ: BPYKTIZUTYGOLE-IFADSCNNSA-N DaY
  • InChI=1/C33H36N4O6/c1-7-20-19(6)32(42)37-27(20)14-25-18(5)23(10-12-31(40)41)29(35-25)15-28-22(9-11-30(38)39)17(4)24(34-28)13-26-16(3)21(8-2)33(43)36-26/h7-8,13-14,34-35H,1-2,9-12,15H2,3-6H3,(H,36,43)(H,37,42)(H,38,39)(H,40,41)/b26-13-,27-14-
    Ključ: BPYKTIZUTYGOLE-IFADSCNNBS
  • O=C4/C(=C(/C=C)\C(=C\c1c(c(c(n1)Cc3c(c(c(/C=C2/C(=C(/C=C)C(=O)N2)C)n3)C)CCC(=O)O)CCC(=O)O)C)N4)C
  • Cc1c(c([nH]c1/C=C\2/C(=C(C(=O)N2)C=C)C)Cc3c(c(c([nH]3)/C=C\4/C(=C(C(=O)N4)C)C=C)C)CCC(=O)O)CCC(=O)O
Svojstva
C33H36N4O6
Molarna masa 584,67 g·mol−1
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
DaY verifikuj (šta je DaYNeN ?)
Reference infokutije

Kod ljudi, 250-400 mg bilirubina se proizvede dnevno, od kojih se oko 20% proizvedu iz nehemoglobinskih izvora.[4] Oko 80% bilirubina iz hemoglobina nastaje razgradnjom eritrocita (nakon 120 dana životnog veka eritrocita u krvi) u retikuloendotelnom sistemu. Preostalih 20% dnevno stvorenog bilirubina iz prethodnika eritrocita nastaje u koštanoj srži i drugim hem proteinima (mioglobin, citohromima, katalaza). Bilirubin se iz organizma eliminiše putem fecesa, i delimično je odgovoran za boju stolice.[5]

Takođe je pronađen i kod nekih biljaka.[6]

Medicinska biohemija

uredi

Referentne vrednosti bilirubina u serumu kreću se od 6,8 do 20,5 mmol/L.[3] Povišena vrednost može da se javi kod ekstrahepatične opstrukcije, hemolize, gilbertove bolesti i drugih oboljenja. Takozvana fiziološka hiperbilirubinemija javlja se kod novorođenčeta usled različitih uzroka.[3]

Reference

uredi
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  uredi
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ a b v “Ukupni bilirubin”, Lekar info
  4. ^ Namita Roy-Chowdhury, Yang Lu and Jayanta Roy-Chowdhury. METABLISM 165. 2.3.5 “Bilirubin metabolism” 2.3
  5. ^ Pope, John; Thomas Emmett Francoeur (13. 5. 2010). „Bilirubin”. WebMD. WebMD, LLC. str. 1. Pristupljeno 17. 3. 2012. 
  6. ^ Pirone, C; Quirke, JME; Priestap, HA; Lee, DW (2009). „The Animal Pigment Bilirubin Discovered in Plants”. Journal of the American Chemical Society. 131 (8): 2830. PMC 2880647 . PMID 19206232. doi:10.1021/ja809065g. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi