Bitka za Aizu

Bitka za Aizu (Japanski:会津戦争) bila je jedna od vojnih sukoba u Japanu između carske vojske i vojske šogunata tokom Bošin rata. Odigrala se u jesen 1868. godine, a pobedu su izvojevale snage cara Meidžija.

Bitka za Aizu
Deo Bošin rata
Napad na zamak Aizu-Vakamacu tokom bitke za Aizu.
Vreme oktobar – novembar 1868. Mesto Aizu Ishod Pobeda carske vojske
Sukobljene strane
Carska vojska: Oblast Sacuma Oblast Čošu Oblast Tosa Oblast Hirošima Oblast Ogaki Oblast Sadovara	Vojska šogunata: Severna Alijansa Oblast Aizu
Komandanti i vođe
Kuroda Kijotaka Saiondži Kinmoči Jamagata Aritomo Itagaki Taisuke Idžiči Masaharu Nakamura Handžiro	Macudaira Katamori Saigo Tanomo Jamakava Hiroši Kajano Gonbei Tanaka Tosa † Saito Hadžime Nakano Takeko †
Jačina
15.000 vojnika	5.000 vojnika
Žrtve i gubici
Nepoznato	Nepoznato

O bici

Okrug Aizu je uživao reputaciju mesta koje je imalo veliku kulturu u borilačkim i vojnim veštinama. Kao jedan od većih okruga uvek je bio na raspolaganju sa barem 5000 ljudi spremnih za borbu. Zbog toga je ovaj okrug šogunat uvek zaduživao da brani severne delove zemlje ali je bio dostupan i za svaki vid opasnosti koju bi zemlju mogao da prati. Aizu je bio prisutan i pri dolasku admirala Metju Perija (u obezbeđivanju luke u Edu) ali i u Prvom pohodu na Čošu. Uvek spremna na naređenja feudalne vlade ostala je do kraja verna šogunu, čak i u unapred izgubljenom Bošin ratu.

Tokom mandata devete generacije feudalnog lorda Macudaire Katamorija, okrug šalje veliku trupu vojnika za Kjoto, ali nakon stvaranja Satčo alijanse, okrug Sacuma, nekada saveznik a sada neprijatelj menja tok vojevanja tokom Drugog pohoda na Čošu pa šogunat počinje polako da gubi vlast.

Nakon što je šogun Tokugava Jošinobu dao ostavku, bavljenje državom i politikom preuzima ujedinjene oblasti Sacuma i Čošu koje odmah zahtevaju kaznu za Katamorija i okrug Aizu opisujući ih „neprijateljem carskog dvora“. Tokom novonastalog Bošin rata Aizu se bori uz snage „Severne alijanse“ (okruzi Mucu, Deva i Ečiga), ali posle bitke kod Bonari prelaza koju gube pod vođstvom Otori Keisukea, Aizu ostaje sam u borbi. Okrug Aizu stacionira svoje vojne snage u Curuga zamku koji vrlo brzo biva opkoljen. Opsada ovog zamka trajaće mesec dana.

Zasebna jedinica „Bjakotai“ (u prevodu jedinica belih tigrova) koja se sastojala od mladih samuraja, još u svojim tinejdžerskim godinama, ostali su poznati u istoriji kao jedinica koja je u ovoj bici izvršila ritualno samoubistvo, sepuku, nadgledajući zamak sa planine Imori. Greškom zamenivši dim sa drugog objekta za dim iz zamka pomislili su da je njihova vojska pala, pa su svi osim jednog dečaka pod imenom Inuma Sadakiči koji je bio neuspešan u samoubistvu, umrli. Sadakiči je preneo priču o svojim prijateljima a njihovo žrtvovanje (što zbog godina, što zbog samog čina) je imalo velikog odjeka među Japancima.

Ostaci Šinsengumija, policijske jedinice koja je bila pod nadzorom okruga Aizu, dok je obavljala dužnost u Kjotu, bila je takođe prisutna u borbi pod komandom Saito Hadžimea.

Nakon mesec dana opsade okrug Aizu je posredstvom komšijskog okruga Jonezave konačno pristao da se preda. Ubrzo zatim Macudaira Katamori i njegov sin Nobunori, zajedno sa još nekim vođama okruga dolaze pred komandante neprijateljske vojske i nude svoju bezuslovnu predaju. Samurajska populacija okruga odlazi u zatvor a okrug Aizu koji postoji još od 17. veka, prestaje da postoji.

• 
  Spaljeni zamak Širakava-Komine tokom bitke za Aizu.
• 
  Oštećeni zamak Aizu-Vakamacu odmah nakon bitke za Aizu.
• 
  Reprodukcija Aizu topova tokom Bošin rata.
• 
  Bjakotai ratnici
• 
  Prikaz izgleda mladih Aizu ratnika tokom Bošin rata.

Literatura

• Shinichi, Noguchi (2005). Aizu-han. Tokyo: Gendai Shokan. ISBN 978-4-7684-7102-9. 
• Byakkotai.net