Bitka kod Barflera i Lahoga

Bitka kod Barflera i Lahoga
	Deo Rat Velike alijanse
	; Bitka kod Barflera
Vreme	29. maj−4. jun 1692.
Mesto	Barfler, Lahog, Francuska
Ishod	Pobeda Saveznika
Sukobljene strane
Kraljevina Francuska	Kraljevina Engleska, Nizozemska republika

Bitka kod Barflera i Lahoga odigrala se 29. maja−4. juna 1692. godine između Engleske i Francuske kraljevine. Bitka je deo Devetogodišnjeg rata.

Uvod uredi

Francuski kralj Luj XIV je prikupio na Kotantenu i na obalama Lamanša ekspedicioni korpus od 30.000 vojnika da prebaci u Englesku radi pomaganja proteranog engleskog kralja Džejmsa II. Luj je računao da mu je flota nadmoćna i da će moći da nanese udar protivniku pre sjedinjenja engleske i holandske flote. Sem toga, na osnovu pogrešnih procena, Francuzi su verovali da će u Engleskoj biti oduševljeno dočekani i da će, u slučaju borbe, bar polovina komandanata sa brodovima preći na stranu Francuza. Opremanje i koncentracija francuske vojske u Brestu tekli su sporo uz nedovoljnu promišljenost i površne pripreme.

Iako je komandant flote, admiral An Turvil više puta upozoravao Luja XIV na sve ovo, po naređenju samog kralja bilo mui je upućeno pismo u kome mu je otvoreno prebacivano na suviše veliku opreznost i naređeno da odmah isplovi. Admiral Turvil isplovio je iz Bresta 12. maja sa svega 44 linijska broda i 13 brandera, da bi obezbedio prebacivanje trupa prikupljenih u Kanu, Šerburu i kod Lahoga. Imao je izričito naređenje da po svaku cenu omogući planirani desant. Nepovoljni vetrovi zadržali su ga pred ulazom u Lamanš do 25. maja. Saveznici, Englezi i Holanđani, završili su 23. maja koncentraciju flota i 28. maja otplovili prema francuskoj obali. Pod komandom engleskog admirala Edvarda Rasela raspolagali su sa 88 linijskih brodova, 30 brandera i manjim ratnim brodovima.

Bitka uredi

Protivnici su došli u dodir 29. maja između 3. i 4. čvora severno od Baflera. Odnos topova bio je 6756:3248, a odnos posada 38-39 000:21 400 u korist saveznika. Ceneći da će ga dvostruko jači protivnik obuhvatiti sa čela i začelja, Turvil se odlučio za borbu po divizijama, s tim da komandni brodovi angažuju protivničke komandne brodove. Francuzi su u 10 časova i 30 minuta stupili u borbu na kratkom odstojanju. Pokušaj Engleza da probiju razvučenu francusku liniju nije uspeo jer su se odlično vođeni Francuzi međusobno pomagali. Zbog tišine i magle koja je nastupila u 15 časova, bitka je prekinuta. Nastavljena je u 20 časova i 30 minuta pri mesečini, ali usled jake magle ponovo je prekinuta između 21 i 22 časa. U desetočasovnoj borbi Englezi su izgubili 2 linijska broda i nekoliko brandera, a Francuzi nijedan brod. Francuzi su 30. maja oko 1 čas digli sidra, pri čemu se 9 brodova odvojilo zbog loše vidljivosti. Kroz navigacijski težak moreuz Blanšar probila su se prema Brestu samo 22 broda. Od 13 brodova koji u tome nisu uspeli zbog jake struje, 3 teško oštećena uplovila su na sidrište kod Šerbura, gde su ih Englezi kasnije uništili. Preostalih 10 brodova sa Turvilom sjedinilo se 31. maja na sidrištu Lahog sa 2 od 9 brodova koji su se prethodnog dana odvojili od flote. Francuzi su nasukali brodove kod forova, postavili na obali baterije i opremili čamce radi odbijanja neprijatelja. Posle neuspelog napada branderima Englezi su 2. i 3. juna pod admiralom Džordžom Rurkom napali čamcima francuske brodove i sve ih uništili.

Posledice bitke uredi

Poraz kod Barflera i Lahoga imao je veliko moralno dejstvo na Francuze. Bitka je klasičan primer kakve katastrofalne posledice ima pogrešna procena situacije. Poraz je imao velike posledice na dalji razvoj francuske mornarice jer je Luj XIV izgubio poverenje u flotu i odustao od njene upotrebe u strategijskim okvirima, usmerivši sav napor na moru na krstarički rat. Usled toga ministar finansija Žan-Batist Kolber nije više imao podršku da obnovi veliku ratnu mornaricu.

Vidi još uredi

Rat Velike alijanse

Literatura uredi

Vojna enciklopedija, tom 1 (491)
Dr. ing. Boris Prikril, ratne flote i pomorske bitke, Tehnička knjiga, Izdavačko preduzeće Narodne Tehnike, Beograd, 1952. godine