Bitka kod Varne se odigrala 10. novembra 1444. godine između osmanskih snaga predvođenih Muratom II (14211451) i udružene krstaške vojske koju su mahom činile snage Kraljevina Ugarske i Poljske predvođene Janošem Hunjadijem i kraljem Vladislavom III Jagelom (kralj Poljske 1434—1444, kralj Ugarske 1440—1444) i predstavlja poslednji veliki pokušaj da se Osmanlije proteraju sa Balkana. Završena je odlučnom pobedom Osmanlija, a tokom borbi su život izgubili kralj Vladislav i papski legat kardinal Julijan Ćezarini. Smatra se da je jedna od posledica krstaškog poraza bio i konačni pad Carigrada 29. 5. 1453. godine.[traži se izvor]

Bitka kod Varne
Deo Varninski krstaški rat

Slika Stanislava Hlebovskog iz 1883.
Vreme10. novembar 1444.
Mesto
Varna na obali Crnog mora
Ishod odlučujuća osmanska pobeda
Sukobljene strane
 Osmansko carstvo Kraljevina Poljska
Kraljevina Ugarska
Komandanti i vođe
Murat II Vladislav III Jagelonac
Janoš Hunjadi
Julijan Ćezarini
Jačina
50.000–60.000[1][2] 16.000–20.000[2]
Žrtve i gubici
laki teški[3]

Bitka je došla kao posledica vojnih pobeda nad Osmanlijama početkom četvrte decenije XV veka. Prvo je odbranjen Beograd 1440. godine, potom je Hunjadi 1441. i 1442. godine ostvario pobede u Srbiji i Transilvaniji, da bi tokom 1443. i 1444. godine u tzv. Dugoj vojni krstaši doprli do Sofije suzbivši Osmanlije, što je dovelo do zaključivanja Segedinskog mira (zasnovanog na pregovorima iz Hadrijanopolja) u julu 1444. godine kojim je sklopljeno primirje na deset godina i obnovljena je srpska despotovina na čijem čelu se ponovo našao despot Đurađ Branković (14271456). Na insistiranje pape Evgenija IV (14311447) i njegovog legata kardinala Ćezarinija, Vladislav III i Hunjadi su odbacili mirovni ugovor i pokrenuli vojsku ka vizantijskoj Varni u kojoj je trebalo da se sastanu sa mletačkim brodovima koji je trebalo da blokadom Dardanela i Bosfora spreče osmanske snage iz Azije da pređu u Evropu. Srpski despot nije učestvovao u novom pohodu zadovoljan obnovom svoje države smatrajući da je Segedinskim mirom postignut maksimum protiv Osmanlija, dok krstaši istovremeno nisu mogli i da računaju na deo krstaških snaga iz prethodnog pohoda koji se nakon sklapanja Segedinskog mira vratio svojim kućama u zapadnoj Evropi. Istovremeno je i morejski despot Konstantin Dragaš (morejski despot 14281449, carski regent 1423—1424. i 1437—1440, car 1449—1453) prešao Korintski zemljouz i započeo prodor ka centralnoj Grčkoj, a došlo je i do drugih antiosmanskih pokreta na Balkanu.

Plan bitke kod Varne

Međutim hrišćanska flota nije uspela da spreči prelazak Muratovih snaga i oko 60.000 Osmanlija je 10. 11. kod Varne napalo krstašku vojsku, koju su, prema procenama, brojčano nadmašivali oko tri puta[2]. Bez obzira na brojčanu nadmoć Osmanlija, činjenicu da je skoro celokupna krstaška vojska bila sastavljena od konjanika oklopnika i ranu Ćezarinijevu pogibiju, krstaši su uspešno započeli bitku i toliko su suzbili Osmanske snage da je bitka čak i Muratu izgledala izgubljeno i on se odlučio da napusti bojište. Potisnute su anadolijske trupe pod vođstvom Karadža bega i rumelijska konjica pod vođstvom Šahbedin paše, tako da je na samom bojištu praktično ostao samo sultan sa janičarima. U toj fazi borbe došlo je do prelomnog trenutka u kome je dvadesetogodišnji kralj Vladislav odlučio da se uključi u borbu, pošto je do tada po Hunjadijevoj preporuci pasivno stajao u pozadini, dok je on potiskivao krila osmanske vojske. On je sa oko 500 svojih poljskih vitezova jurnuo ka osmanskom centru, na kome se nalazio Murat koji je praktično krenuo da se povlači, sa ciljem da zarobi ili ubije samog sultana. Tokom borbi sa janičarima, kralj je oboren sa konja i odrubljena mu je glava, posle čega je njegove trupe zahvatila panika koju su iskoristili janičari kojima je u pomoć pritekla i njihova konjica koju je Hunjadi prethodno potisnuo sa bojišta. Sam Janoš je pokušao da spase kraljevo telo, ali u tome nije uspeo, posle čega je okupio ostatke trupa i sa njima se povukao preko Dunava.

Posledice bitke po hrišćanske države na Balkanskom poluostrvu bile su poražavajuće. Hunjadija je na povratku u Ugarsku tokom prolaska kroz Vlašku zarobio Vlad II Drakul (prva vladavina 1436—1442, druga vladavina 1443—1447) zbog pljačkanja koja su tokom puta ka Varni njegove trupe počinile po Vlaškoj.[4] i pustio ga je tek nakon što je dobio visok otkup, a slična sudbina će Janoša zadesiti i četiri godine kasnije kada se posle poraza na Kosovu bude povlačio kroz srpsku despotovinu. Vladislavova pogibija je ponovo otvorila pitanje kome pripada kraljevska kruna u Ugarskoj i pokrenula sukob sa Fridrihom III (nemački kralj 1440—1493, sveti rimski car 1452—1493) oko Vladislava V Posmrčeta (1440—1457).Vizantijskom caru Jovanu VIII (savladar 1421—1425, car 1425—1448), koji je opremio dve lađe za pomoć blokade Bosfora i Dardanela iako je bio osmanski vazal, je posle teškog poraza krstaša ostalo samo da starom sultanu čestita na velikoj pobedi, a svi uspesi koje je njegov brat despot Konstantin Dragaš postigao u Ahaji i Tesaliji, anulirani su već u zimu 1446. godine rušenjem Heksamileona i pustošenjem severnog Peloponeza.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Turnbull, Stephen, „The Ottoman Empire: 1326-1699“, Osprey Publishing, p. 34 "„Hunjadi je odabrao jak položaj između kraja močvare i obale zaliva. Izvidnici su doneli informacije da su osmanske snage udaljene jedva 4.000 stopa i da broje najmanje 60.000 ljudi.“"
  2. ^ a b v Setton, Kenneth Mayer, „The Papacy and the Levant, (1204-1571) Vol.2: The Fifteenth Century“, p. 90 "„U tom trenutku Osmanska vojska je brojala 60.000 ljudi (verovatno ni sam Murat nije znao kolikim ljudstvom raspolaže) nadmašujući brojčano Hrišćane za tri prema jedan.“"
  3. ^ „Battle of Varna”. brittanica.com. 
  4. ^ Colin Imber, „The Crusade of Varna, 1443-45“. 2006. ISBN 978-0-7546-0144-9.(uvod (pdf)) (jezik: engleski)

Spoljašnje veze

uredi