Bitka kod Doger Benka (1915)

Bitka kod Doger Benka (engl. Dogger Bank) u Severnom moru, se odigrala 24. januara 1915. godine između britanske i nemačke flote.

Bitka kod Doger Benka (1915)
Deo Prvog svetskog rata
Potapanje oklopnog krstaša „Bliher“
Vreme 24. januar 1915. Mesto Doger Benk, Severno more Ishod Britanska pobeda
Sukobljene strane
Ujedinjeno Kraljevstvo	Nemačko carstvo
Komandanti i vođe
Dejvid Biti	Franc Riter fon Hiper
Jačina
5 bojnih krstaša	3 bojna krstaša 1 oklopni krstaš
Žrtve i gubici
15 mrtvih 21 ranjen	potopljen jedan oklopni krstaš 975 mrtva 260 ranjenih

Pripreme

Nemački planovi

Posle dugih i pažljivih priprema nemačka flota je krajem januara 1915. godine preuzela jednu veću akciju s ciljem da uništi mnogobrojne britanske lake izviđačke jedinice koje su u velikom broju bile rasute po celom Severnom moru i da uništi flotile britanskih ribarskih brodova koje su ribarile u blizini njene baze na ostrvu Helgolandu, za koje su osnovano pretpostavljali da vrše izviđanja. U osnovi, ova zamisao je bila veoma slična britanskom prodoru u Helgolandski zaliv 28. avgusta 1914. godine, i u njoj je takođe trebalo da glavni nosioci budu lake jedinice dok je trebalo da bojni krstaši osiguravaju nadmoć i podršku.

U ovoj operaciji učestvovale su na nemačkoj strani 4 lake krstarice, 19 razarača, 3 bojna krstaša i 1 oklopni krstaš. Nemački Admiralitet je pretpostavljao da je britanska flota u svojim bazama radi popune zaliha, jer je tokom poslednjih dana bila viđena u krstarenju po Severnom moru, a kako se nakon dužih oluja i vreme konačno popravilo odlučeno je da se isplovi.

Smatrajući da je obezbeđena tajnost operacije, Nemci nisu pripremili podršku glavnine snaga. Međutim, uspešnim praćenjem i dešifrovanjem nemačkog radio-saobraćaja, Britanci su otkrili nemačke namere i blagovremeno uputili ka Doger Benku kompletnu Domovinsku flotu.

Proboj nemačke šifre

Tek nakon rata Nemci su saznali da su Britanci praktično neometano pratili njihov pomorski radio-saobraćaj. To su uspeli na sledeći način. 26. avgusta 1914. godine nemačka laka krstarica „Magdeburg“ (nem. SMS "Magdeburg") se nasukala i počela da tone u Finskom zalivu, blizu ostrva Odensholm. Eskortni razarač "V-26" i laka krstarica „Amazon“ (nem. "SMS Amazone") su pokušali da je oslobode ali im nije uspelo. Njen komandant, kapetan korevete (nem. Korvettenkapitän) Rihard Habeniht (nem. Richard Habenicht) je tada razaraču i krstarici naredio da počnu da evakuišu posadu sa broda, kako bi on uništio brod jer su ruske pomorske snage bile opažene u neposrednoj blizini. Takva situacija izaziva konfuziju kod Nemaca a ona samo biva pojačana kad Magdeburga opažaju dve ruske krstarice i otvaraju vatru na njega. Nemački razarač i laka krstarica bivaju prisiljeni da se povuku, a Rusi uspevaju da zarobe kapetana Habenihta i 56 članova posade. U olupini „Magdeburga“ Rusi pronalaze nemačku knjigu šifara i signala i detaljno kvadrirane karte Severnog mora, Baltičkog mora i Helgolandskog zaliva koje posada nije uspela da uništi.

6. septembra 1914. godine ruski mornarički ataše je posetio britanski Admiralitet i izvestio ga da je ruski admiralitet, zahvaljujući tim podacima, uspeo da dešifruje odlomke nemačkih pomorskih radio-instrukcija. Ruski Admiralitet je smatrao da taj materijal treba dostaviti najvećoj pomorskoj sili Antante. Britanci odmah šalju veoma brz brod u Arhangelsk da bi tako važne dokumente dopremio krajem oktobra u Ujedinjeno Kraljevstvo.

Satelitski snimak Doger Benka

Dokumenti su bili delimično oštećeni od morske vode, ali je odmah bila organizovana posebna služba za praćenje nemačkih radio-komunikacija. Iz priloženih karata Britanci su mogli da se do detalja upoznaju sa kompletnom nemačkom odbranom u Helgolandskom zalivu. Tokom rata, Nemci su menjali šifre, ali britanske stanice za prisluškivanje su se, vremenom, toliko usavršile da su mogle da utvrde poziciju pravca plovidbe svih nemačkih jedinica, ukoliko bi one imale radio-stanicu. Britancima je to, postepeno, postao rutinski rad.

Nemačke zablude

Na osnovu svojih primljenih izveštaja, nemački Admiralitet je smatrao da se britanski bojni krstaši nalaze u Skapa Flou na Orknijskim ostrvima, na severu Škotske, a glavnina u Fert ov Fortu koji je takođe bio znatno udaljen od predviđenog nemačkog opertivnog pravca, tako da se nameravana operacija mogla izvesti bez naročite opasnosti ako bi se za nju upotrebile najbrže jedinice. Prema istom mišljenju, nije bilo potrebno radi podrške da isplovi kompletna glavnina nemačke flote, smatrajući da bi to bilo čak i štetno, jer bi pre vremena privuklo britansku pažnju i otežalo iznenadni prepad lakih snaga.

Nemački pokret

Kontraadmiral Franc fon Hiper kome je bilo povereno vođenje ove operacije dobio je naređenje za operaciju 23. januara 1915. godine u pre podnevnim časovima. Sve određene jedinice su se do poslepodneva okupile na sidrištu Jade, u estuaru reke Elbe na Severno more. Oko 18:00 časova, kada je kontraadmiralu fon Hiperu bilo javljeno da su minolovci pretražili i očistili operativni pravac i da je izlaz iz Helgolandskog zaliva slobodan, nemačka eskadra je isplovila.

Oko 21:00 časova je nemačka eskadra prošla kroz zaštitno minsko polje kod ostrva Helgoland i zaplovila ka zapadu u pravcu Doger Benka. Nemačke podmornice koje su na ranim zadacima bile raspoređene po Severnom moru, su preko radija bile obaveštene o preduzetoj akciji kontraadmirala fon Hipera, čime su Nemci britanskoj prislušnoj službi samo potvrdili svoje namere.

Nemačka eskadra je plovila brzinom od 13 čvorova. Bojni krstaši i oklopni krstaš, plovili su u tzv. "formaciji brazde" na čelu na čelu koje se nalazio zastavni brod kontraadmirala fon Hipera, bojni krstaš „Zajdlic“, (nem. SMS "Seydlitz"), a za njim „Moltke“ (nem. SMS "Moltke"), „Derflinger“ (nem. SMS "Derfflinger") i na kraju oklopni krstaš „Bliher“ (nem. SMS "Blücher").

Ispred ove divizije bojnih krstaša plovile su lake krstarice „Graudenc“ (nem. SMS "Graudenz") i „Štralsund“ (nem. SMS "Stralsund") na udaljenosti od oko 6 km kao prethodnica, dok su bočnu zaštitu osiguravale lake krstarice „Roštok“ (nem. SMS "Rostock") i „Kolberg“ (nem. SMS "Kolberg"). Svakoj od ove četiri lake krstarice bila je dodeljena po jedna poluflotila od pet razarača.

Bojni krstaš „Moltke“

Oklopni krstaš „Bliher“

Laka krstarica „Štralsund“

Jedinica	Težina (u tonama)	Brzina (u čvorovima)	Naoružanje	Oklop (mm)
Bojni krstaš „Zajdlic"	25000	28	10x280mm 12x150mm 12x88mm	280
Bojni krstaš „Moltke“	23000	28	10x280mm 12x150mm 12x88mm	280
Bojni krstaš „Derflinger“	26600	28	8x305mm 12x150 12x88	300
Oklopni krstaš „Bliher“	15800	25	12x210mm 8x150mm 16x88mm	180
Laka krstarica „Graundec“	4900	29	12x150mm
Laka krstarica „Štralsund“	4550	28	12x150mm
Laka krstarica „Roštok“	4900	29	12x150mm
Laka krstarica „Kolberg“	4350	26	12x150mm

More je bilo mirno, vetar je blago duvao i nemačka eskadra je tiho plovila kroz noć. Sva svetla su bila zamračena izuzev male prigušene svetiljke na krmi, koja je osvetljavala vodu brazde i omogućavala orijentaciju sledećem brodu u poretku. Upotreba radio-uređaja je bila strogo zabranjena, a najnužniji signali među brodovima su razmenjivani prigušenim svetlima pomoću Morzeovih znakova.

S obzirom da su Nemci očekivali vrlo munjevitu akciju sledećeg jutra, radi sprečavanja zabune i lakog raspoznavanja svim jedinicama koje su učestvovale u ovoj operaciji je krmeni dimnjak bio obojen crvenom bojom.

Britanska zaseda

Britanski Admiralitet je, međutim, bio obavešten o namerama kontraadmirala fon Hipera još pre no što je nemačka eskadra i isplovila. Na temelju izveštaja svoje obaveštajne službe primljenih 22. januara britanski Admiralitet je nekoliko sati pre isplovljavanja nemačke flote dao potrebna naređenja svim bazama od severa Škotske do Lamanša. Dok je nemačka eskadra plovila prikriveno, sa svim merama opreznosti kroz noć, ka Doger Benku, iz britanskih baza isplovljavale su brojne veoma snažne eskadre koje su se upućivale u raznim pravcima, da prema jednom opsežnom planu obuhvate nemačku eskadru.

Admiral fon Hiper nije ni slutio o pokretima britanskih snaga i bio je uveren da će uspeti da ostvari potpuno iznenađenje. U tom trenutku Britanci su već u pokretu imali 19 bojnih brodova, 5 bojnih krstaša, 7 starih bojnih brodova, 3 lake krstarice i oko 20 razarača.

Bitka

Sukob prethodnica

Dana 24. januara, u svitanje, nemačke lake krstarice iz prethodnice su naišle na grupu britanskih lakih snaga. Eskadra britanskih bojnih krstaša pod komandom kontraadmirala ser Dejvida Bitija, nalazila se nešto severozapadnije od tog mesta, i baš kad je ser Biti davao naređenja da se zaplovi ka severoistoku radi traženja nemačkih brodova, u 08:17 časova, primećeni su bili topovski hici sa jugoistoka i dobijen radio-izveštaj lake krstarice „Aurora“ (engl. HMS Aurora): „Nalazim se u borbi sa nemačkom eskadrom“.

Kontraadmiral Biti je odmah promenio pravac, ali još nije bio u mogućnosti da dobije jasnu sliku sveukupnog položaja. tek pola sata kasnije je na temelju podataka dobijenih od lakih krstarica „Aurore“, „Aretuze“ (engl. HMS Arethusa), i „Sauthempton“ (engl. HMS Southampton) mogao da zaključi raspored i pravac vožnje nemačke eskadre.

Kontraadmiral Dejvid Biti

Plan kontraadmirala Bitija je bio da odseče povratak nemačke eskadre i da jestavi između sebe i velike flote od 19 bojnih brodova, koja je prema planu dolazila sa severozapada. Ukoliko te ne bi uspeo, hteo je da sam prihvati borbu sa nemačkom eskadrom nametnuvši joj za sebe povoljan položaj u zavetrini, koji daje znatnu prednost. To je bio takav položaj, kod kog se gledajući ka protivniku istovremeno gleda i protiv vetra koji odmah odnosi na suprotnu stranu dim iz dimnjaka i topova i na taj način uvek daje mogućnost jasnog vidika, a to znači sigurnog osmatranja i dobre upotrebe optičkih sprava. Istovremeno to stavlja protivnika u nepovoljan položaj, jer se on nalazi u zavetrini, zbog čega mu vetar nosi dim ka protivniku i zaklanja pogled, što smeta tačnosti i brzini gađanja.

Nemačka glavnina uzmiče

Saznavši da su lake krstarice iz prethodnice snaga došle u dodir a potom i otvorile vatru na Britance, kontraadmiral fon Hiper im je sa glavninom snaga pohitao u pomoć.

Britanske snage su imale za cilj da uhvate nemačku eskadru, te su prema tome i bile spremne da je sretnu, za nemačke snage ovaj susret je bio potpuno iznenađenje. Kontraadmiral fon Hiper je od svojih lakih krstarica iz prethodnice, „Kolberg“ i „Štralsund“, koje su ostvarile vizuelni kontakt sa 4 krstarice, a teške snage nazirale na samoj ivici horizonta, kao i po veoma intenzivnom radio-saobraćaju zaključio da se u blizini nalaze veoma jake britanske snage - dvostruko jače po snazi - te je u 08:35 časova okrenuo ka jugoistoku, prema Helgolandskom zalivu, najpre brzinom od 21 a kasnije 23 čvora. U stvari, britanska eskadra bojnih brodova bila je još prilično daleko od područja susreta.

Kada se nemačka eskadra okrenula u pravcu svojih baza, na kraju formacije se opet nalazio oklopni krstaš „Bliher“. On je prema tome bio najbliži Britancima i mogao je imati najtačniji pregled o njima. Uprkos tome on je posle 09:00 časova mogao samo da javi: "Po krmi na vidiku 7 protivničkih krstarica i do sada je opaženo 26 razarača. Oblaci dima daljih jedinica primećuju se u pozadini". Nešto kasnije dozvoljeno mu je da po sopstvenom nahođenju otvori vatru i on je sa nekoliko plotuna iz svojih topova od 210 mm oterao britanske lake krstarice i razarače.

Prisutnost mnogobrojnih lakih i srednjih jedinica britanske flote dalo je povoda kontraadmiralu fon Hiperu da zaključi da treba u blizini da očekuje i višestruko nadmoćnije teške jedinice. To ga je prisililo da odmah donese odluku o brzom povlačenju da ne bi bio odsečen od svojih baza, jer mu je bilo poznato da nemačka flota nije isplovila i da ne može očekivati nikakvu podršku.

Britanska flota u gonjenju

Postepeno, sa podizanjem jutarnje magle i pojavljivanjem Sunca, vreme je postajalo sve povoljnije, vetar je počeo blago da duva, a Severno more je bilo prilično mirno za to doba godine. Vidljivost je bila veoma povoljna. Britanska eskadra je već posle 09:00 časova povećala brzinu sa 24 na 29 čvorova, tako da su pojedine jedinice vozile brže od svoje konstruktivne brzine.

Britansku eskadru koja je progonila fon Hipera sačinjavali su bojni krstaši: „Lajon“ (engl. HMS "Lion"), „Tajger“ (eng. HMS "Tiger"), „Prices Rojal“ (eng. HMS "Princess Royal"), „Nju Ziland“ (eng. HMS "New Zealand") i „Indomitibl“ (eng. HMS "Indomitable") i lake krstarice: „Eritjuz“ (eng. HMS "Arethusa"), „Sauthempton“ (eng. HMS "Southampton"), „Birmingem“ (eng. HMS "Birmingham"), „Notingem“ (eng. HMS "Nottingham"), „Laustoft“ (eng. HMS "Lowestoft") i „Andauntit“ (engl. HMS "Undaunted").

Bojni krstaš „Tajger“

Bojni krstaš „Prices Rojal“

Jedinica	Težina (u tonama)	Brzina (u čvorovima)	Naoružanje	Oklop (mm)
Bojni krstaš „Lajon"	26350	30	8x343mm 12x150mm 16x102mm	229
Bojni krstaš „Tajger“	30000	30	8x343mm 12x150mm	229
Bojni krstaš „Princes Rojal“	26350	28	8x343mm 16x102	229
Bojni krstaš „Nju Ziland“	17250	27	8x305mm 16x102mm	178
Bojni krstaš „Indomitibl“	18800	26	8x305mm 16x102mm	178
Laka krstarica „Eritjuz“	3500	30	2x150mm 8x102mm
Laka krstarica „Sauthempton“	5400	26	8x150mm
Laka krstarica „Birmingem“	5440	25	9x150mm
Laka krstarica „Notingem“	5440	25	9x150mm
Laka krstarica „Laustoft“	5440	25	9x150mm
Laka krstarica „Andauntit“	3500	30	2x150mm 8x102mm

Britanska eskadra je bila više no dva puta jača od nemačke. Povećanom brzinom britanski bojni krstaši su se sve više približavali fon Hiperu, jer nemačka eskadra nije mogla da koristi punu brzinu svojih brodova zato što je oklopni krstaš „Bliher“ mogao da razvije samo 25 čvorova čime je zadržavao kompletan sastav.

Ovde se nemačkom Admiralitetu osvetilo to što je zanemario zahtev nauke o ratnoj veštini, da flotni sastav mora biti homogen, što je veoma važno u pogledu brzine. To je bio utoliko veći propust što je čitava operacija bila zamišljena kao prepad i što je brzina čitave eskadre uvođenjem „Blihera“ bila smanjena sa 28 na 25 čvorova. Ovo je bila veoma ozbiljna greška, jer nije bilo sprovedeno nikakvo osiguranje operacijskog pravca ove akcije i čitava sigurnost eskadre se oslanjala samo na brzinu, koja je trebalo da omogući izbegavanje susreta sa nadmoćnijim neprijateljem.

Ovakva greška je tim više nelogična, ako se zna da su se Nemci uvek isticali pažljivom pripremom svake operacije. i sama operacija kod Doger Benka je bila veoma pažljivo pripremljena i to u svim pojedinostima. To je apsolutan dokaz kako se odmah sveti organizovanje nehomogenog sastava.

Borbeni dodir

Zbog vožnje najvećom mogućom brzinom, britanski sastav se razvukao, ali se zato razmak među protivnicima sve više smanjivao. Od 09:15 časova obe eskadre su plovile približno paralelnim kursevima. Približavajući se Nemcima, čelni brod britanske eskadre i istovremeno zastavni brod kontraadmirala Bitija, bojni krstaš „Lajon“ u 09:52 časova otvara vatru na rastojanju od 20.000 metara. Obe eskadre su raspolagale sa po 40 teških topova, samo što je ukupna težina nemačkog plotuna, zbog manjeg kalibra bila samo 10.144 kilograma, dok je težina britanskog plotuna bila 20.320 kilograma.

U 10:05 časova kontraadmiral Biti daje signal da sve jedinice otvore vatru, a prvi prebačaj uspevaju da postignu tek u 10:12 časova. Usled ograničene elevacije svojih topova Nemci su odgovorili kasnije. U 10:09 časova kontraadmiral fon Hiper naređuje svojim brodovima da otvore vatru, a u 10:11 časova bojni krstaš „Derflinger“ otvara vatru na rastojanju od 19.000 metara, dok su ostale jedinice morale da pričekaju jer je najveći domet njihovih topova bio 18.500 metara, te su vatru mogli da otvore tek oko 10:20 časova. Bitka se vodila u paralelnim kursevima, na srednjoj daljini koja se kretala između 14500 i 16500 metara. Već oko 10:35 - 10:40 časova daljina je pala na 16.500 metara što je bilo dovoljno za tačnije gađanje nemačkih brodova. Ubrzo su obe strane uspele da postignu pogotke.

Britanski brodovi usresredili su vatru na poslednji brod u nemačkoj formaciji - oklopni krstaš Bliher. Admiral fon Hiper je dao signal: "Raspodela vatre sleva", što je značilo da svaki brod otvara vatru na onu protivničku jedinicu koja je u britanskom sastavu gledano sleva imala isti položaj kao i on. Oba kontraadmirala su, dakle, uzela različitu taktiku borbe. Koncentracija vatre sa više jedinica na jedan brod otežava osmatranje i korekturu vatre, olakšava nesmetan rad ostalih protivničkih brodova, ali brže dovodi do uništenja one jedinice na koju je vatra usmerena.

Da bi omogućili upotrebu topova i sprečili međusobno ometanje brodova sopstvenog sastava obe eskadre su od početka sukoba zauzele stepenastu formaciju ili tzv, stroj smera, koji liči na kosu formaciju fronta. Ogromni oblaci dima su otežavali osmatranje i tačnost gađanja. Tek oko 10:30 časova Britanci uspevaju da postignu prvi pogodak na oklopni krstaš „Bliher“.

Bojni krstaši Lav i Tigar izbačeni iz stroja

Nemačka vatra nije bila tako uspešna i preko jednog časa nije bio postignut ni jedan pogodak. Tek kad su nemački brodovi usmerili vatru na čelni brod engleske eskadre, bojni krstaš „Lajon“, počela je da se oseća delotvonost njihove vatre. Nakon 30 minuta „Lajon“ je bio pogođen sa 6 projektila velikog kalibra i posle pogotka koji je dobio u levu mašinu bio je primoran da napusti formaciju, upravo u trenutku kada je, na osnovu netačnog izveštaja o pojavi nemačkih podmornica, kontraadmiral Biti bio naredio okret ka severoistoku u cilju izbegavanja podmornica.

Kontraadmiral Biti, koji je bio na bojnom krstašu „Lajon“, prekrcao se na jedan od razarača, a privremenu komandu nad britanskom eskadrom je poverio svom zameniku, kontraadmiralu Arčibaldu Muru (engl. Archibald Moor), na bojnom krstašu „Nju Ziland“.

U međuvremenu, nemački brodovi nisu dobili ni jedan pogodak, osim „Blihera“ koji je sve više bivao pod uništavajućom vatrom i oko 11:30 časova je bio tako teško oštećen da je počeo da zaostaje. na britanskoj strani bojni krstaš „Tajger“ je dobio niz teških pogodaka i u velikom plamenu je obustavio vatru.

Potapanje oklopnog krstaša Bliher

Ne razabravši dobro zastavne signale sa „Lajona“, koje ja izdao kontraadmiral Biti pre no sto je napustio svoj zastavni brod, odnosno ne shvativši Bitijevu nameru da odlučno angažuje nemačke brodove na začelju, a bojni krstaš „Indomitibl“ da dotuče oklopni krstaš „Bliher“, Mur je na taj nemački brod usmerio sve bojne krstaše i potopio ga u 13:13 časova.

Britanski bojni krstaši su tada raspodelili vatru i na ostale nemačke brodove, koji su počeli brzo da primaju pogotke. U naročito kritičnoj situaciji se našao bojni krstaš „Zajdlic“ koji je dobio nezgodan pogodak između krmenih topovskih kula, usled čega je planula municija u municionim dizalicama a požar se veoma brzo preneo na municione komre. Na komadnom mostu bojnog krstaša „Moltke“, koji je u formaciji plovio odamh iza „Zajdlica“, oficiri su videvši takav pogodak i ogroman plamen koji je suknuo iz broda izjavili: "Pogledajte još jednom Zajdlic, začas ga neće više biti!"

Zaista se radilo o sekundama, jer je svaki tren mogla da eksplodira kompletna municija. Ali prvi oficir i dva mornara su prodrli kroz plamen i zagušujući dim do ventila koje ima svaki brod da može u slučaju potrebe da preplavi municione komore. S obzirom da je ovo bilo stalno uvežbavano sa ostalim vežbama u nemačkoj mornarici, ova trojca hrabrih ljudi su uprkos nestanku struje u tom delu broda i gustom dimu odmah pronašli ventile. Točkovi ventila su bili užareni, tako da im je meso sa ruku ostalo na njima, ali su ventili ipak bili otvoreni i bojni krstaš je bio spasen zajedno sa 1.100 članova posade, od kojih, da je došlo do eksplozije, verovatno niko ne bi preživeo.

U pokušaju da spasi „Bliher“, kontraadmiral fon Hiper je od 12:00 časova tako manevrisao da bi omogućio torpedni juriš svojih razarača, ali je ubrzo morao da odustane od te namere jer je kontraadmiral Mur, u trenutku polaska nemačkih razarača u napad, okrenuo ka severoistoku čime ih je doveo u veoma nepovoljan položaj.

Prekid vatre

U 12:12 časova fon Hiper naređuje povećanje brzine i nastavak plovidbe ka Helgolandskom zalivu i u 12:16 časova obustavlja vatru.

Pored toga, ne znajući da fon Hiper sprema torpedni juriš razarača, svojim razaračima je isto naredio da se spreme na istu akciju. Umesto da nastavi gonjenje nemačke eskadre, Mur svim bojnim krstašima napada „Bliher“ i potapa ga.

Kontraadmiral Mur, po sopstvenom svedočenju, nije nastavio gonjenje nemačke eskadre, jer je smatrao da su nemački razarači prilikom polaska u juriš bacili mine preko njegovog operativnog pravca, a pored toga udaljenost od Helgolandskog zaliva bila je samo oko 130 km te je pretila opasnost od napada nemačkih podmornica. Ovo poslednje je bilo tačno, jer je stvarno oko 10:00 časova nekoliko nemačkih podmornica isplovilo sa zadatkom da postavi zasedu britanskim brodovima.

Kad se kontraadmiral Biti prekrcao sa razarača na bojni krstaš „Prices Rojal“, stigavši posle duže vožnje i kad je ponovo preuzeo komandu nad britanskom eskadrom, već je bilo kasno da ponovo povede progon fon Hipera. Zato je prikupio sve britanske jedinice i vratio se u svoje baze, sjedinvši se sa bojnim brodovima glavnine britanske flote.

Zaključak

Taktički uspeh je bio na strani Britanaca, ali su Nemci iz bitke uspeli da izvuku korisnije pouke. Teška oštećenja „Zajdlica“ upozorila su ih na nedostatke u oklopnoj zaštiti kula teške artiljerije i sistema izolacije municionih komora. S tim u vezi izvršili su nužne pregradnje na svojim brodovima, dok su Britanci to odbili da urade, što će se veoma negativno odraziti u bici kod Jilanda.

Pored toga, kontraadmiral fon Hiper se u bici kod Doger Benka našao pred teškom odlukom prilikom susreta sa nadmoćnom britanskom flotom. Zbog sudbonosnog uvođenja zastarelog Blihera u njegov sastav, on je morao da odluči da li će štiteći „Bliher“ izložiti zbog male brzine kompletnu eskadru porazu, ili će ostaviti „Bliher“ svojoj sudbini i spasiti sve ostale svoje vrednije bojne krstaše koristeći njihovu punu brzinu. Kontraadmiral Hiper je prvo pokušao da spasi „Bliher“, ali kad mu to nije uspelo, on je ispravno odlučio i izabravši manje zlo žrtvovao je jednu, i to najlošiju jedinicu, a sačuvao je sve ostale jedinice svoje eskadre.

Iako su neki nemački izveštaji isticali da je bar jedan britanski bojni krstaš bio potpoljen, ipak je bilo jasno da bitka kod Doger Benka bila ozbiljan neuspeh. Kajzer Vilhelm II je naredio da se ubuduće ne sme rizikovti spašavanje brodova.

Glavnokomandujući flote Velikog mora, admiral Fridrih fon Ingenol (nem. Gustav Heinrich Ernst Friedrich von Ingenohl, 1857—1933) je smenjen sa položaja 2. februara 1915. godine. Nasledio ge je admiral Hugo fon Pol (nem. Hugo von Pohl) - (1855—1916. g.).

Literatura

• Prikril, Boris (1952). Ratne flote i pomorske bitke. Beograd: Tehnička knjiga. 
• Vojna enciklopedija