Bitka kod Mantineje (362. p. n. e.)

Bitka kod Mantineje (362. p. n. e.) predstavlja bitku između Tebe i Arkadskog saveza pod zapovedništvom Epaminonde sa jedne strane i Sparte, Atine, Elide i Mantineje pod zapovedništvom Agesilaja II sa druge strane. Bila je to najveća hoplitska bitka između Grka u grčkoj istoriji. Bitka se okončala pobedom Tebe. Međutim, pogibija tebanskog vojskovođe Epaminonde sprečila je dalju tebansku hegemoniju. Poraz Sparte i pogibija Epaminonde utrli su put za uspon Makedonije pod Filipom II Makedonskim.

Bitka kod Mantineje
Deo Tebanske hegemonije
Epaminondina smrt u bici kod Mantineje
Vreme 362. p. n. e. Mesto Mantineja Ishod Tebanska pobeda
Sukobljene strane
Teba Arkadski savez	Sparta Atina Elida Mantinej
Komandanti i vođe
Epaminonda	Agesilaj II

Uvod

Bitka kod Leuktre 371. p. n. e. označila je kraj spartanske hegemonije u Grčkoj i početak perioda tebanske hegemonije. Epaminonda je bio glavni tebanski vojskovođa, koji je nizom pohoda na Peloponezu obezbedio tebansku hegemoniju. Na Peloponezu Teba je pomagala sve države, koje su bile protiv tada oslabljene Sparte. Epaminonda je tako oslobodio Meseniju, koja je vekovima bila pod spartanskom upravom. Sparta je ostala bez mesenijskih helota, čiji rad je omogućavao Sparti da ima stalnu vojsku. Epaminonda je pomogao stvaranje Arkadijskog saveza na Peloponezu, u području gde je Sparta uvek dominirala. Osnovan je novi grad Megalopolj, a Arkadija se udružila protiv Sparte. Cilj Tebe je bio da se Sparta obuzda na Peloponezu, tako da je Teba mogla da neometeno nameće kontrolu u ostalim deloivima Grčke. Sparta je uspela da ostvari savez sa Elidom, koja je bila tradicionalni neprijatelj Arkadije.

Kada su Arkađani zauzeli panhelensko svetilište u Olimpiji u Elidi navukli su na sebe bes mnogih Grka, pa je tada Mantineja istupila iz Arkadijskog saveza. Sparta, Elida i Mantineja su se udružili protiv Arkadijskog saveza. Atina je bila jedno vreme tebanski saveznik, ali počela je da podržava Spartu, da bi suzbila jačanje tebanske hegemonije. Atina je kao razlog stupanju u savez sa Spartom navela i tebanski zahtev sa kraja Peloponeskog rata da se Atina uništi, a stanovništvo porobi. Atina je svoju vojsku poslala morskim putem, da bi izbegla tebansku vojsku na kopnu. Epaminonda je tada poveo tebansku vojsku na Peloponez da bi uspostavio red i ponovo uspostavio nadmoć Arkadije i Tebe na Peloponezu.

Pred bitku

Pobunjena Mantineja je tražila pomoć Sparte. Agesilaj II je sa spartanskom vojskom dolazio da pomogne Mantineji. Tegeja je bila vodeći grad Arkadije i bila je u neprijateljstvu sa Mantinejom. U Tegeji se nalazio Epaminonda i saznao je da je velika spartanska vojska na putu prema Mantineji. Pošto je Sparta ostala gotovo bez ikakve odbrane Epaminonda je odlučio da preko noći dođe do Sparte i osvoji je. Međutim Agesilaj, koji je bio na pohodu prema Mantineji saznao je za Epaminondinu nameru, pa je obavestio Spartu, a i sam je stigao u Spartu pre napada. Kada je Epaminonda stigao Sparta je bila dobro branjena. Kralj Arhidam je sasekao tebansku prethodnicu. Pošto nije iznenadio Spartance Epaminonda se odmah povukao.

Vratio se u Tegeju. Tegeja se nalazila bliže Sparti od Mantineje. Epaminonda je očekivao da je spartanska vojska krenula da brani Spartu kada je čula za napad. Spartanska vojska morala je da se kreće obilaznim putem, jer se Tegeja nalazila na pola puta između Sparte i Mantineje. Epaminonda je ispravno pretpostavljao da je Mantineja ostala bez odbrane. Pešadiji je dao predah, a konjicu je poslao da napadne Mantineju. Očekivao je da će njegova konjica iznenaditi Mantineju, za koju je verovao da je tada gotovo bez odbrane. Međutim u trenutku tebanskog konjičkog napada atinska konjica upravo je došla do Mantineje. U trenutku napada stanovnici Mantineje su bili zauzeti sakupljanjem žita. Tebanska i tesalska konjica bila je brojnija, ali Atinjani su sprečili pad Mantineje i omogućili su stanovništvu da se povuče iza zidina.

Epaminonda je doživeo dva poraza, jedan kraj Sparte, a drugi kraj Mantineje. Približavao se kraj sezone pogodne za vojne pohode, a za Epaminondu nije bilo prihvatljivo da ostavi saveznike na Peloponezu da ih napadaju neprijatelji. Pored Sparte tu su bili Atina, Elida, Ahaja i Mantineja. Morao je da okonča sezonu bitkom, da ne bi ostavio saveznike na cedilu.

Početni raspored snaga

Bitka kod Mantineje bila je najveća hoplitska bitka među Grcima u istoriji antičke Grčke. Na strani Mantineje bili su Eliđani, Spartanci i Atinjani i bilo ih je više od 20.000 pešaka i 2.000 konjanika. Vojskom je zapovedao spartanski kralj Agesilaj II. Epaminonda je imao u svojoj vojsci Tebance, Ahajce, Argivce i Tegejce, a imali su 30.000 pešaka i 3.000 konjanika. Na spartanskoj strani Mantinejani su bili na desnom krilu, a Atinjani na levom. Pored Mantinejana bili su ostali Arkađani, pa Spartanci, zatim Elejci, pa Ahajci.

Bitka

Dve vojske susrele su se 362. p. n. e. kod Mantineje. Spartanski kralj Agesilaj II predvodio je vojsku Sparte, Atine, Elide i Mantineje. Epaminonda je zapovedao vojskama Tebe, Beotijskog saveza i Arkadijskog saveza. Epaminonda je vojsku postavio u bojni poredak i onda je krenuo paralelno sa linijom Mantinejana, tako da je izgledalo kao da odlazi sa bojnog polja i da se toga dana ne misli boriti. Nakon nekoga vremena spustili su i oružje, pa je izgledalo kao da se spremaju za logorovanje. Cela kolona je prolazila zdesna nalevo ispred mantinejske vojske. Epaminonda je bio na čelu kolone i već se nalazio na levom krilu. Sa desnoga krila prebacio je i deo snaga iza bojne linije. Ponovo je na taj način stvorio mnogo jače levo krilo. Na oba krila rasporedio je jaku konjicu i laku pešadiju.

Nakon toga dao je naređenje za napad iznenadivši neprijatelje, koji su već mislili da on odlazi sa bojnog polja. Mantinejani, koji su se nalazili na krajnjem desnom krilu bili su iznenađeni. Epaminondino levo krilo bilo je mnogo bliže neprijatelju od njegovog desnog krila. Na taj način želeo je slično kao kod Bitke kod Leuktre da najjači deo armije započne bitku i da slabiji deo izbegava bitku. Da bi sprečio da atinsko levo krilo pritekne u pomoć ostalima i ugrozi sa strane njegovo levo krilo Epaminonda je postavio nešto konjice i hoplita na uzvišenja ispred njih. Tebanska konjica je na levoj strani oterala neprijateljsku konjicu, a onda se njegov duboki hoplitski red poput klina zabio u neprijateljsko krilo. Neprijateljsko krilo se dalo u beg.

Međutim dok je ganjao neprijatelja, koji se povlačio Epaminonda je pogođen kopljem u prsa. Kada su saznali da je Epaminonda teško ranjen Tebanci su prestali da ganjaju neprijatelja, iako je neprijatelj povlačio na većem delu bojišta. Jedino se manji deo konjice i pešadije zaputio na levo krilo, gde su stradali od Atinjana. Smrtno ranjenoga Epaminondu doneli su u logor, gde je izdahnuo. Obe strane su polagale pravo na pobedu.

Posledice

Nakon bitke i Epaminondine pogibije obe strane su zaključile mir. Kada su se dogovorili o mirovnim principima, onda je Sparta nastojala da isključi Meseniju iz mirovnog ugovora. Iako je tehnički gledano Teba pobedila u bici kod Mantineje, Teba više nije imala nekoga sposobnoga poput Epaminonde, tako da je bitka kod Mantineje označila kraj tebanske hegemonije.

Vidi još

• Bitka kod Leuktre

Izvori

• Ksenofont Helenska istorija, prevod dr Milena Dušanić,: Matica srpska, Novi Sad 1988
• Diodor sa Sicilije
• Plutarh, Agesilaj
• John Buckler, Aegean Greece in the fourth century BC, Brill Leiden. 2003. ISBN 978-90-04-09785-8..