Bitka kod Marenga

Bitka kod Marenga
	Deo Rat druge koalicije
	; Bitka kod Marenga
Vreme	14. jun 1800. godine
Mesto	Marengo, Alesandrija
Ishod	Francuska pobeda
Sukobljene strane
Austrijsko carstvo	Francuska
Komandanti i vođe
Mihael Melas ; Petar Karl Ot	Napoleon Bonaparta ; Luj Deze †
Jačina
31.000, 100 topova	24.000, 24 topova
Žrtve i gubici
6000 ubijenih ili ranjenih, 8000 zarobljenih, 40 topova ; Ukupno: 14000	1100 ubijenih, 3600 ranjenih, 900 nestalih ili zarobljenih ; Ukupno: 5600

Bitka kod Marenga vođena je 14. juna 1800. godine između vojske Francuske republike sa jedne i vojske Habzburške monarhije sa druge strane. Deo je Francuskih revolucionarnih ratova tj. rata Druge koalicije, a završena je pobedom Francuza.

Uvod uredi

Napoleonov štab neposredno pred bitku kod Marenga

Nakon saznanja da je francuski general Žan Lan naneo poraz austrijskoj trupi generala Ota kod Montebela, vrhovni general austrijske vojske u Italiji, Mišel Melas, nije ništa preduzeo sve do 13. juna kada je odlučio da zapodene odlučujuću bitku. Nemajući podataka o Melasovim snagama, Napoleon Bonaparta je 11. i 12. juna prebacio glavninu Rezervne armije i svoj štab između tesnaca Stradele i Vogere, ali je gro artiljerije, zbog opsade Barda, bio još daleko. Francuska armija je 13. juna u zori prešla Skriviju i delom snaga zauzela Marengo. Međutim, još uvek nisu stizali podaci o brojnom stanju Melasovih snaga. Bonaparta je smatrao da je njegova vojska slaba i da se povlači ka reci Po. Poslao je generala Luja Dezea da po svaku cenu spreči povlačenje ka Đenovi, a diviziju Lapopa da spreči povlačenje preko Valence ka Novari. Samo je diviziju Monjea zadržao uz sebe. Time je skoro polovina trupa Rezervne armije zauzeta drugim poslovima. Bonaparta je pošao u susret znatno jačoj armiji (Francuza je bilo oko 25000, a Austrijanaca oko 37000). Austrijanci su raspolagali i neuporedivo jačom artiljerijom.

Položaji uredi

Napoleon nad poginulim Dezeom

Meles je 13. juna naredio generalu Otu da krene preko Kastel Čeriola na Sale, a sam je sa Hadikovim i Kajmovim korpusom i Elsnicovom konjicom u glavnoj koloni trebalo da nastupa preko Marenga na San Đulijano, a zatim da napadne sa boka i pozadine francuske snage kod Salea, s tim da O'Reli obezbeđuje desni bok nastupajući u istoj visini sa glavnom kolonom. Prelaženje Bormide počelo je u 5 časova da bi četiri časa kasnije već dve kolone, podržane artiljerijom, primorale Gardanovu diviziju iz Viktorovog korpusa da se povuče uz teške gubitke. Međutim, Viktor je uspostavio borbeni poredak duž duboko usečenog potoka Fontanonea u polukrugu oko Marenga sa Šamberlakovom, Gardanovom i Vatrinovom divizijom na frontu i konjicom na krilima. Austrijske kolone razvile su se u dve linije paralelno Viktorovom poretku - prvom je komandovao Hadik, a drugom Melas. Otov korpus je obrazovao rezervu.

Dolazak Napoleona uredi

Saznavši da se razvila bitka, Napoleon je naredio svojim generalima da se odmah vrate na bojište. Međutim, zbog velike udaljenosti, oni su mogli stići tek u podne. Potom je poveo Gardu u San Đulijano i naredio Monjeovoj diviziji da ga izbliza sledi. Na bojište je stigao oko 9:30 i ustanovio je da je levo krilo desetkovano, a da se Viktorove trupe povlače i time otkrivaju Lanovo levo krilo. Zbog toga je uputio Gardu desno od Lana sa zadatkom da po svaku cenu spreče napredovanje neprijatelja kod Kastel Čeriola. Time je kriza privremeno prebrođena. Lanove trupe su učvršćene, a Viktorov korpus se održao do podne kada je prinuđen na povlačenje. Pod rukovođenjem Bonaparte, povlačenje je izvršeno u redu. Potom se i Lan povukao pod teškim uslovima. Do 15 časova sve su francuske rezerve bile istrošene, te je izgledalo da je bitka izgubljena. Verujući da je već pobedio, Melas se vratio u Alesandriju ostavljajući generalu Čahu da dovrši boj.

Francuski protivnapad uredi

Mesto boja

Ulica u Parizu koja nosi naziv po bici

Na maršu od Rivalte za Novi, Deze je 14. juna oko 8 časova zastao kada je čuo topovsku pucnjavu jer je očekivao nova naređenja. Pošto ih je zaista i dobio, on se oko 15 časova sa Bundeovom divizijom pojavio pred San Đulijanom. Tada se Bonaparta odlučio za protivnapad. Verujući da se Francuzi povlače, Čah je neobazrivo nastupao u koloni. Dezeov i Marmonov protivnapad ga je zatekao potpuno nespremnog. Bonaparta odlazi da bodri svoje trupe. Sve francuske divizije su odjednom krenule u napad. U napadu je poginuo Deze. Bude koji ga je zamenio na mestu komandanta 9. lake polubrigade, probio je austrijski centar. Kelermanovi draguni su dovršili posao. Francuzi su imali 2000 zarobljenika među kojima je bio i general Čah. Kelerman i Lan su odbacili austrijsku konjicu, a Monje je ponovo zauzeo Kastel Čeriolo. Ostaci austrijske armije su se u neredu povukli preko Bormide.

Vidi još uredi

Literatura uredi

Vojna enciklopedija, tom 5 (399)