Bitka kod Mardž Rahita (634)

Bitka kod Mardž Rahita bila je manji konvflikt koji se zbio između Gasanidskih Arapskih saveznika Vizantijskog carstva i rašidunske vojske pod komandom Halid ibn Valida , u aprilu,643. god. n. e. Nakon bitke kod Havarina, Halid se već narednog jutra pomerio ka Damasku sa svojom vojskom od 9000 ljudi, na 30 kilometara od Damaska gde je ležao je prolaz, preko vrha ovog prolaza koji se nalazio na 600 metara visine iznad okolnog područja. Ovaj greben deo je područja ponatog pod nazivom Džabal uš Šark, koji predstavlja izdanak Anti-Libanskih planina i prostire se u severo-istočnom pravcu do Tadmura. Sam prolaz, nije spadao u strme i opasne, ali je imao veliku dužinu. Halid se zaustavio na njegovom najvišem delu, i na tom mesu postavio svoju zastavu. Zbog ovakvog Halidovog poduhvata prolaz je postao poznat kao Sanijat ul Kvab (ثنية العقاب), to jest Orlov prolaz, na osnov naziva Halidove zastave.

Bitka kod Mardž Rahita
Deo Vizantijsko-arapski ratovi
Vreme april 634. Mesto Rardž Rahit, blizu Adre , Sirija Ishod Rašidunska pobeda
Sukobljene strane
Rašidunski kalifat	Gasanidi
Komandanti i vođe
Halid ibn Valid	nepoznat
Jačina
9.000 ljudi	15.000 ljudi
Žrtve i gubici
nekolicina	nekolicina

Odatle se Halid premestio u Mardž Rahit, inače veliko polje u blizini sadašnjeg grada Adra, severozapadno od Damaska.

Bitka

Bitka se odigrala u nedelju na uskrs, 24. aprila 634. godine.

Veliki broj izbeglica iz područja po kome je Halid do skora operisao prikupio se kod Mardž al Rahita, i te izbelice su se pomešale sastanovništvom koje je proslavljalo svetkovinu tj. praznik. Gasanidi zbog ovog nisu bili neobazrivi već su zbog opasnosti koju je za njih predstavljao Halidov ulazak u Siriju bili na oprezu. Oni su iz tog razloga postavili jaku prepreku u vidu svojih vojnih jedinica na putu od Tadmura, ispod prolaza, ali su ove snage bile raspršene brzim jurišem muslimanske konjice. Iako se otpor nekih Gasanida nastavio dok su muslimani napredovali, otpor je prestao kada je glavni deo muslimanskih snaga stigao do grada i napao ga. Muslimani su poharali grad Mardž Rahit. Posle nekog vremena, nakon što je sakupio velike količine plena i značajan broj zarobljenika, Halid se povukao iz grada i postavio svoj logor van grada.

Bitka sama po sebi nije bila većeg obima, ali je imala neku vrstu taktičkog zančaja jer je imala ulogu čišćenja terena i predstavljala zaštitnicu za muslimanke vojske tako da su se opsade nad većim gadovima mogle relativno lako podizati.

Posledice

Narednog jutra, Halid je razmestio jaku kolonu svojih konjičkih snaga koja se kretala prema Damasku sa zadatkom da izvrše prepad na Gutu. Onda, je nakon što je poslao glasnika Abu Ubajda sa uputstvima kako bi ga obavestio u Bosri, Halid je sam krenuo za Bosru sa glavninom svoje vojske, zaobilazeći Damask. Konjička kolona koja je bila poslata u Damask stigla je u njegovu okolinu, zarobivši još ljudi i drugog plena, i ponovo se pridružila Halidu dok je ovaj još uvek bio u maršu. Manje operacije koje su pratile Halidov ulazak u Siriju ovim su bile završene. Halid se onad premestio do grada Bosre koji će i zauzeti.

Literatura

• Shahîd, Irfan (1995). Byzantium and the Arabs in the Sixth Century, Volume 1. Washington, DC: Dumbarton Oaks. ISBN 978-0-88402-214-5.