Bitka na Pijavi ili Druga bitka na Pijavi, ako se bitka kod Kobarida smatra kao Prva bitka na Pijavi. Bitka na Pijavi predstavljala je odlučnu pobedu italijanske vojske u Prvom svetskom ratu na Italijanskom frontu. Ta pobeda je dovela do pada Austrougarske i raspadu austrougarske vojske.

Bitka na Pijavi
Deo Prvog svetskog rata

Italijanski mitraljeski položaj
Vreme15. jun22. jun 1918.
Mesto
Ishod odlučujuća italijanska pobeda
Sukobljene strane
 Kraljevina Italija
 Ujedinjeno Kraljevstvo
 Francuska
 Austrougarska
Komandanti i vođe
Armando Dijaz Arc fon Štrausenburg
Jačina
58 ital. divizija
6 franc. divizija
5 brit. divizija
57 divizije
Žrtve i gubici
80.000 ubijenih ili ranjenih 60.000 mrtvih
90.000 ranjenih
25.000 zarobljenih

Pozadina uredi

Kada je Rusija 1917. izašla iz rata, Austrougarska je mogla rasporediti mnogo veću vojsku na Italijanskom frontu. U bici kod Kobarida novembra 1917. Austrijanci su uz pomoć Nemaca odlučno pobedili italijansku vojsku, koja se povukla preko 100 kilometara sve do reke Pijave. Italijanska vojska je tada izgubila preko 300.000 vojnika, najveći deo je završio u zarobljeništvu. Nemci su bili u problemima na Zapadnom frontu, pa su od Austrijanaca zahtevali da sami započnu ofanzivu u Italiji. Ali austrijska vojska je bila dosta oslabljena.

Italijanske snage uredi

Za italijanski poraz kod Kobarida optužen je načelnik generalštaba Luiđi Kadorna, pa je smenjen, a na njegovo mesto je postavljen Armando Dijaz. Dijaz je postavio jaku obrambenu liniju na reci Pijavi. Do toga trenutka italijanska vojska se sama borila protiv Nemačke i Austrougarske. Posle poraza u bici kod Kobarida, Francuska i Britanija su poslale pojačanja na italijanski front.

Austrougarske snage uredi

Kod vrha austrougarske armije došlo je do smene u glavnoj komandi. Novi načelnik generalštaba Arc fon Štrausenburg je nameravao da dokrajči italijansku vojsku. Dva glavna komandanta armije na italijanskom frontu Konrad fon Hecendorf i Svetozar Borojević od Bojne želeli su da izvrše napad duž reke Pijave. Međutim među dvojicom komandanata postojala je uzajamna netrpeljivost, pa je načelnik generalštaba podelio vojsku na dva dela i svakom od njih dao komandu nad pola vojske. Austrija nije mogla računati na nemačke snage, jer su Nemci bili zauzeti ofanzivom na Zapadnom frontu. Austrijska vojska je ostvarila pobedu u bici kod Kobarida uz pomoć nemačke vojske. Osam meseci posle toga moral i disciplina u austrijskoj vojsci su opali. Snabdevanje je bilo jako slabo. Iako su Austrijanci imali više vojnika jačina pojedinačnih jedinica je bila mnogo slabija od odgovarajućih italijanskih jedinica.

Bitka uredi

Austrijski dezerteri su odali Italiji tačne ciljeve austrijske ofanzive, tako da su Italijani znali i vreme i glavne pravce napada, pa su te napade mogli i odgovarajuće dočekati. Italijani su odlučili da izvedu napad u dva šiljka. Borojević je trebalo da izvede direktan napad, a Konrad da napadne Trento.

General Dijaz je saznao tačno vreme austrijskog napada: 3:00 15. juna 1918. Italijani su spremno dočekali austrijski napad i naneli su neprijatelju teške gubitke. Ipak Austrijanci su još uvek napadali i uspeli su napredovati nekoliko kilometara. Borojević je lansirao prvi napad prema jugu duž jadranske obale. Austrijanci su uspeli preći Pijavu i tu su se držali nekoliko dana, pre nego što je konačno Borojević bio prisiljen da naredi povlačenje. Pokušaj Austrijanaca da se vrate preko Pijave natrag nije se mogao lako ostvariti, jer su poplave odnele mostove i Austrijanci su zadržani pokušavajući da pređu. Dijaz je 18. juna izvršio kontranapad i udarom na krila Borojevićeve vojske nanio je austrijskoj vojsci teške gubitke. S druge strane Konrad fon Hecendorf je napao zapadno od Borojevića 15. juna sa ciljem da osvoji Veronu. Veoma malo je Konrad ostvario, sem što je izgubio 40.000 vojnika. Do 22. juna italijanski general Armando Dijaz je povratio sve teritorije južno od Pijave i bitka je završila pobedom Italijana. Italijani su imali 150.000 žrtava i 25.000 zarobljenih.

Rezultati uredi

Bitka na Pijavi je bila velika austrougarska vojna ofanziva. Bitka je označila početak raspada austrijske vojske, što je dovršeno četiri meseca kasnije u bici kod Vitorija Veneta.

Literatura uredi

  • Tucker, Spencer (1998). The Great War: 1914-18. 

Spoljašnje veze uredi