Bitka na reci Voronjež

Bitka na reci Voronjež, u decembru 1237, bio je prvi okršaj mongolskog osvajanja Rusije.

Bitka na reci Voronjež
Deo mongolskog osvajanja Rusije
Rejection Tatars Peace.jpeg
Rjazanjski knez odbija da se pokori Tatarima.
Vreme:decembar 1237.
Mesto:Rusija
Ishod: Mongolska pobeda
Sukobljene strane
Mongolsko carstvo Rjazanjska kneževina
Komandanti i vođe

Batu-kan

Subudaj-bagatur

Knez Jurij Rjazanjski

Knez Roman Kolomenski
Jačina
nekoliko tumena nomadske konjice[1]. nekoliko stotina konjanika i najviše 1.000-2.000 pešaka[1].
Žrtve i gubici
neznatni teški
Voronjež na mapi Rusije
Voronjež
Voronjež
Bitka na mapi zapadne Rusije.

UvodUredi

Nakon bitke na Kalki 1223, Mongoli su se povukli na istok, zauzeti osvajanjem Kine, dok su ruski kneževi nastavili svoje bratoubilačke ratove. 1237. Mongoli su se vratili pod vođstvom Batu-kana, Džingis-kanovog unuka: prošli su severnom obalom Kaspijskog mora i pokorili Povolšku Bugarsku[2]. Zatim su uputili glasnike u Rjazanj, najistočniji od ruskih gradova, tražeći danak i pokornost[3].

Suprotstavljene snageUredi

Veličina i sastav suprotstavljenih vojski mogu se grubo proceniti na osnovu savremenih hronika[4][5]. Savremeni Mongolski izvori opisuju Batuovu vojsku kao 12-14 tumena[5], tj.120 do 140 hiljada ljudi, uglavnom nomadskih strelaca-konjanika[6]. Međutim, tumeni su često bili daleko manji, neki sa svega 1.000 boraca. Vojska se uglavnom sastojala od nomadskih plemena Srednje Azije-Kipčaka i Turkmena, dok je pravih Mongola bilo svega oko 4.000, ali oni su zauzimali sva komandna mesta u svim odredima[5].

Na ruskoj strani, hronike pominju poimence samo petoricu knezova[1], koje je sigurno pratila družina, mali odred teško naoružanih ratnika na konjima, sa oklopima i oružjem u skandinavskom stilu[7]. Ovi odredi po pravilu nisu brojali više od nekoliko stotina ljudi[8]. Glavninu vojske u Kijevskoj Rusiji činila je pešadija, sastavljena od slabo naoružanih građana i seljaka[9]. Ona je bila slabija od nomada, kako po oružju, tako i po disciplini. Pešaci su bili naoružani sekirama i kopljima za lov na medvede; strelaca je bilo malo, a od oklopa većina ratnika imala je samo štit[10].

Broj ratnika na ruskoj strani je nesiguran. Jedini određeni brojevi u hronikama su 1.700 ratnika Eupatija Kolovrata ("Priča o tome kako je Batij razorio Rjazanj")[11], i 3.000 ratnika vojvode Dorža[3] (u boju na reci Siti). Međutim, ovo su velike vojske za ruske prilike onog vremena. Knez Aleksandar Nevski je 1242. okupio samo 1.000 družinika i 2.000 pešaka iz Novgoroda i Černjigova za bitku protiv Tevtonaca[8], tako da je razumno pretpostaviti da se vojska prosečnog ruskog kneza u 13. veku brojala pre u stotinama nego u hiljadama ratnika.

BitkaUredi

 
Kijevska rusija u 12. veku.

Nakon što su primili Mongolske poslanike i uputili ih svom nadređenom, velikom knezu Juriju II u Vladimir, pogranični knezovi Rjazanja, Muroma i Pronska okupili su svoje snage i zaposeli obalu reke Voronjež[1], čekajući pojačanje iz Vladimira-Suzdaljskog. Pomoć nije stigla na vreme, i malobrojna ruska vojska lako je razbijena početkom decembra.

PoslediceUredi

Nakon poraza, knez Jurij se povukao u Rjazanj, koji je odmah opsednut, dok je njegov sinovac, knez Roman, odveo deo vojske na sever u Kolomnu, gde se pridružio vojsci Vladimira-Suzdaljskog[3].

ReferenceUredi

  1. ^ a b v g Michell et al. 1914, str. 66
  2. ^ Durant 2011, str. 739.
  3. ^ a b v Michell et al. 1914
  4. ^ „Novgorodskaя letopisь”. krotov.info. Pristupljeno 29. 03. 2018. 
  5. ^ a b v ad-Din, Rašid (1952). Sbornik letopiseй / Per. s persidskogo O. I. Smirnovoй, redakciя prof. A. A. Semenova. pp. T. 1, kn. 2. Izdatelьstvo Akademii Nauk SSSR. str. 71. 
  6. ^ 1898-1965, Nasonov, A. N. (Arseniĭ Nikolaevich); 1898-1965., Nasonov, A. N. (Arseniй Nikolaevič). "Russkai︠a︡ zemli︠a︡" i obrazovanie territorii drevnerusskogo gosudarstva : istoriko-geograficheskoe issledovanie ; Mongoly i Rusʹ : istorii︠a︡ tatarskoĭ politiki na Rusi (Izdanie vtoroe, stereotipnoe izd.). Sankt-Peterburg. ISBN 978-5-02-026935-4. OCLC 913580743. 
  7. ^ The Cambridge history of Russia. Perrie, Maureen, 1946-, Lieven, D. C. B., Suny, Ronald Grigor. Cambridge: Cambridge University Press. 2006. str. 81. ISBN 9780521812276. OCLC 77011698. 
  8. ^ a b Nicolle 1996
  9. ^ 1902-1960., Painter, Sidney (1953). A history of the Middle Ages, 284-1500. London: Macmillan. str. 71. ISBN 9780333043172. OCLC 216653180. 
  10. ^ Borisovich), Shirokorad, A. B. (Aleksandr; Borisovič), Širokorad, A. B. (Aleksandr (2004). Rusʹ i Orda. Moskva: Veche. ISBN 978-5-9533-0274-6. OCLC 56858783. 
  11. ^ Lavrik 2009, str. 233.

LiteraturaUredi