Bitka u zalivu Vigo
Bitka u zalivu Vigo odigrala se 23. oktobra 1702. godine (12. oktobra po julijanskom kalendaru koji je tada važio u Engleskoj) tokom Rata za špansko nasleđe u zalivu Vigo kod Galicije (Španija) između anglo-nizozemske flote kojm je komandovao admiral Džordž Ruk (nizozemskim brodovima je komandovao Filips van Almonde) i združene francusko-španske flote kojom su komandovali admirali Fransoa Luj Ruselet de Šato-Reno i Manuel de Velasko.
| Bitka u zalivu Vigo | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Rata za špansko nasleđe | |||||||
 Bitka u zalivu Vigo, 23. oktobra 1702, slika Ludolf Bakhuizen naslikana oko 1702. godine | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
.svg){kind=small} Kraljevina ŠpanijaKraljevina Francuska |
 Engleska Ujedinjene provincije | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
Fransoa Luj Ruselet de Šato-Reno Manuel de Velasko |
Džordž Ruk Filips van Almonde | ||||||
| Jačina | |||||||
| 28 linijskih brodova i izvestan broj manjih brodova | oko 30 brodova | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| oko 800 poginulih | oko 2000 poginulih, svi brodovi su uništeni, spaljeni ili zarobljeni | ||||||
Ruk je bio poslat da osvoji Kadiz u Španiji ali je 29. septembra 1702. bio prinuđen na povlačenje. U povratku je kod Lagosa u Portugaliji saznao da je španska Flota Indija, koja je sa bogatim tovarom isplovila 24. jula iz Havane na Kubi, promenila odredište (trebalo je da uplovi u Kadiz ali je novo odredište postao grad Vigo) gde je pristigla 23. septembra.
Kako bi se iskupio za katastrofu kod Kadiza, Ruk se uputio ka Vigu gde je Flotu Indija štitila špansko-francuska flota od oko 30 brodova. Šato-Reno je utvrdio pristanište koje su štitili i topovi utvrđenja na ostrvu Sen Simon, nedaleko od grada Redondela.
Dana 23. oktobra Ruk se odlučio na napad. Poslao je admirala Tomasa Hopsona da se probije i omogući vojnicima vojvode od Ormonda da se iskrcaju i zauzmu utvrđenja.
Za Ruka je ovo bio potpuni uspeh: utvrđenja su zauzeta, Torbej se probio i svi francuski i španski brodovi su uništeni, neke su potopile njihove posade a neki su zarobljeni. Francuzi i španci su imali oko 2000 mrtvih; Englezi i Holanđani oko 800. Pobednici su zarobili srebro u vrednosti od oko 14 000 funti ali najveći deo (verovatno u vrednosti od oko 3.000.000 funti) je ranije iskrcan i odnet.
Na kovanici britanske gvineje iz 1703. nalazile su se dve reči VIGO u čast pobede.
