Bihejvioralna terapija

Bihevioralna terapija je primena eksperimentalnim putem izvedenih postupaka učenja na saniranje psihosocijalnih poremećaja i kontrolu ponašanja. Počiva na shvatanju da je svako ponašanje stečeno učenjem, te se učenjem može i „ugasiti“. Bihevioralna terapija predstavlja postepen proces planskog i sistematskog odučavanja pacijenta od starog, nedelotvornog stečenog ponašanja i učenje novog, uspešnog. Koriste se različite tehnike „razuslovljavanja“ i sticanja prikladnijih navika, kao što su averzivna terapija, implozivna terapija, desenzitizacija, asertivni trening, recipročna inhibicija itd. Uspešne su kod jednostavnih i izolovanih poremećaja ponašanja (grickanje noktiju, mucanje), ali je manje delotvorna kod težih i složenijih psihičkih poremećaja gde se umesto jednog, „ugašenog“, simptoma razvija drugi.

Tehnike koje se koriste u bihejvioralnoj terapiji mogu biti:


LiteraturaUredi

Vidi jošUredi

Spoljašnje vezeUredi