Википедија

Biljke mesožderke

Karnivorne biljke (biljke mesožderke ili insektivorne biljke) su biljke koje koriste klopke da bi uhvatile razne životinje, pretežno insekte, koji su im neophodni za ishranu.

Razne vrste karnivornih biljaka

Uglavnom žive na i kiselim zemljištima, sa malom koncentracijom minerala, pa su se tako, pomoću zamki, adaptirale na takve nepovoljne uslove života. Rasprostranjene su svuda u svetu, posebno u Aziji, Africi i Americi, ali ih ima i kod nas, u Srbiji.

Karnivorne biljke se prvi put pominju 1875. godine u knjizi Čarlsa Darvina “Insektivorne biljke”.

Pretpostavlja se da na svetu ima oko 600 vrsta biljki mesožderki, i još oko 300 biljaka koji imaju neke, ali ne i sve karakteristike biljki mesožderki.

Ishrana i karakteristike uredi

 
Način ishrane Venerine muholovke, jedne od najpoznatijih biljki mesožderki.
 
Park kraljice Elizabete , Vankuver, Mesožderka u staklenoj bašti

Karnivorne biljke su nastale adaptacijom biljaka na zemljišta slabo obogaćena mineralima, posebno azotom i fosforom. Da bi došli do tih minerala, one su se morfološki prilagodile i počele se hraniti protozoama i životinjama, a posebno zglavkarimima, najviše insektima, hvatajući ih u klopku. Na taj način su postali predatori, što je dosta redak slučaj kod biljaka. One se i dalje hrane fotosintezom, jer u sebi sadrže hlorofil, kao i procesom dobijanja vode i drugih mineralnih materija preko korenja. Na taj način dobijaju energiju. One pored listova imaju modifikovane apsorpcijske dlačice. Pomoću tih dlačica upijaju produkte koji su nastali od tela insekata koji su razgradili enzimi iz njihovih žlezda. Pored toga, poseduju specijalne mehanizme za hvatanje plena. Prema tim mehanizmima je napravljena opšta podela na dve velike grupe:

  • biljke mesožderke sa aktivnim tipom hvatanja životinja i
  • biljke mesožderke sa pasivnim tipom hvatanja životinja.

Biljke mesožderke sa aktivnim hvatanjem poseduju klopku koja se pomera da bi uhvatila plen. Njihovi listovi su tako preobraženi da aktivnim pokretanjem uhvate i onesposobe plen koji zatim razgrade uz pomoć enzima za varenje. Biljke mesožderke sa pasivnim hvatanjem poseduju pasivnu klopku koja se ne pomera, već mami insekte u biljku gde zatim biva uhvaćen. Obično imaju deo lista preobražen u strukturu nalik na vrč ili levak u kome se nalaze sokovi za varenje. Životinja jednostavno upadne u takvu strukturu, utopi se i biva svarena. Međutim, mesožderka pre nego što uhvati plen, mora da ga namami, a to radi pomoću drečavih boja, specifičnog mirisa ili nektara. Te osobine sadrže obe grupe, i biljke mesožderke sa aktivnim hvatanjem i sa pasivnim hvatanjem.

Da bi se neka biljka mogla nazvati mesožderkom, neophodno je da bude sposobna da namami plen, ulovi i na kraju svari. Tako, na primer, najpoznatija biljka mesožderka, venerina muholovka primami insekte drečavom bojom i sočnim nektarom. Insekat će hodajući po njoj nadražiti dve ili tri osetljive dlačice, koje se nalaze u sredini oba poklopca, blizu glavnog rebra. Tek tada će se klopka brzo zatvoriti i uloviti ga. Tako ostaje tri-četiri dana. To je vreme za koje se pomoću enzima za varenje svari plen. Ukoliko on nekako uspe da pobegne, ona će se ponovo otvoriti nakon par sati.

Podela uredi

 
Mlada biljka mesožderka
 
Insektivorne biljke u Botaničkoj bašti u Cirihu.

Gotovo da je nemoguće napraviti jasnu granicu između običnih biljaka i biljaka mesožderki. To je zbog toga što su biljke mesožderke nastale evolucijom biljaka iz nepovoljnih uslova, konkretno, sa zemljišta sa malom koncentracijom minerala u sebi. Karnivorne biljke su svrstane u 14 rodova, i to:

  1. Aldrovanda - aldrovanda
  2. Byblis - dugine biljke
  3. Cephalotus - australijski vrčonoša
  4. Darlingtonia - biljka-kobra
  5. Dionaea - Venerina muholovka
  6. Drosera - rosulje
  7. Drosophyllum - portugalski rosni bor
  8. Genlisea - vadičepi
  9. Heliamphora - močvarne cevolovke
  10. Nepenthes - tropske vrčonoše
  11. Pinguicula - masnice
  12. Sarracenia - severnoameričke cevolovke
  13. Triphyophyllum - rosni oklopnik i
  14. Utricularia - mešinke

i 4 porodice

  1. Sarraceniaceae - cevolovke
  2. Nepenthaceae - vrčonoše
  3. Droseraceae - rosulje i
  4. Lentibulariaceae - Utriculariaceae. - mešinke

Stanište uredi

 
Mesta na kojima se biljke mesožderke naseljavaju su zemljišta sa malo hranljivih materija.

Žive na mestima kao što su močvare, tresetišta, kisele bare, vulkanski pepeo, morske i rečne obale, peščare, stajaće vode, stene i krečnjak litice jake kiselosti, odnosno zemljišta kojima nedostaju hranljive materije, a posebno nitrati i fosfati. Naseljavaju pretežno u tropskim i kišnim šumama Južne Amerike, Azije i Afrike, mada ih ima i u našim krajevima. Kod nas postoje Aldrovanda u Zasavici i rosulja, u blizini Vlasinskog jezera.

Životni ciklus uredi

Biljke mesožderke imaju životni ciklus kao i ostale biljke cvetnice, a to su:

  1. Klijanje semena
  2. Sazrevanje biljke
  3. Cvetanje biljke
  4. Oprašivanje biljke pri čemu će se seme ispustiti na zemlju i ukoliko su povoljni uslovi, proces se ponavlja.

Takođe, oprašivanje, tj. razmnožavanje se može odvijati seksualnim (polnim) i aseksualnim (bespolnim) putem, a neke vrste se razmnožavaju vegetativnim putem.

Biljke mesožderke u Srbiji uredi

Rod Aldrovanda je monotipski i jedini je predstavnik vodenih biljaka u okviru insektivorne familije Droseraceae. Ovaj rod zajedno sa vrstama roda Utricularia pripada karnivornim hidrofitama flore Evrope, a jasno se morfološki i ekološki razlikuje od drugih terestričnih i higrofobnih rodova ove familije (Drosera, Dionea, Drosophyllum, Byblis, Roridula). To je reliktna vrsta tercijarne starosti.

Uzroci iščezavanja ovih biljki mesožderki je isušivanje bara i močvara. Močvarno stanište na Makišu, na kome je ova biljka rasla u 19. i u prvoj polovini 20. veka, je isušeno. Pominje se za Obedsku baru, ali ni taj nalaz nije potvrđen poslednjih 40 godina. Verovatan uzrok iščezavanja aldrovande iz Obedske bare moglo bi biti masovno zarastanje, širenje trske i ive, kao i drugih emerznih biljaka kojima pogoduju opšta eutrofikacija, nizak vodostaj, pa čak i dugotrajno isušivanje pojedinih barskih okana usred poremećaja vodenog balansa između Obedske bare i Save. Ipak, treba ostaviti mogućnost da je ova retka vodena biljka još uvek opstala u preostalim neobraslim „oknima” Obedske bare, tim pre ako se ima u vidu da su upravo zbog obrastanja, mnoga okna postala nepristupačna i da nisu skoro istraživana.

Zanimljivosti uredi

 
Mnogo ljudi gaje biljke mesožderke u svojim domaćinstvima.
  • Neke tropske karnivorne biljke love i sitne ribice, kolibrija ili manjeg sisara.
  • Biljke mesožderke nikada neće napasti ljude prvenstveno zato što su dosta veće od njih, ali ukoliko se nekim biljkama ponudi parčence ljudske kože, mišića ili nekog drugog tkiva, ono će nakon određenog vremena biti potpuno svareno!

Literatura uredi

 
Biljke mesožderke na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikinovosti imaju novost(i) za članak Biljke mesožderke.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Биљке_месождерке&oldid=26825590”