Borbeno vozilo pešadije

Borbeno vozilo pešadije (BVP) je vrsta borbenog oklopnog vozila koje služi da uvede pešadiju u borbu i da joj pruži vatrenu podršku.

Srpsko BVP M-80

Istorija

Borbena vozila pešadije su slična borbenim oklopnim vozilima (BOV), koja su razvijena za prenos između pet i deset vojnika sa opremom. Razlikuju se od njih po jačem naoružanju koje im omogućava davanje direktne vatrene podrške pešadiji, kao i po otvorima za gađanje koji omogućavaju vojnicima da dejstvuju iz sigurnosti vozila svojim ličnim naoružanjem, i najčešće po unapređenom oklopu. Tipično su opremljena topom od 20 do 40 mm kalibra, mitraljezima kalibra 7,62 mm a ponekad i protivoklopnim ili protivvazdušnim raketama i drugim PVO sistemima. Borbena vozila pešadije su obično na gusenicama, mada mogu biti i na točkovima. Slabije su naoružana i oklopljena od tenkova.

Sovjetski BMP-1

Kada je Sovjetski Savez 1967. godine predstavio prvo ovakvo vozilo, BMP-1, među zapadnim vojnim stručnjacima je došlo do velikog iznenađenja. Vozilo je imalo izuzetno nizak profil i bilo je naoružano topom kalibra od čak 73 mm i protivoklopnim raketama 9M14 Maljutka. Prednji oklop je bio veoma zakošen, tako da je pružao prilično dobru zaštitu posade i putnika od zrna kalibra 12,7 mm, dok je njegovo naoružanje ugrožavalo čak i tenkove. Ovaj model predstavlja značajnu prekretnicu u teoriji oklopnog ratovanja i nakon njega skoro sve armije sveta napuštaju koncept oklopnog transportera i započinju razvoj borbenih vozila pešadije.

Primena

U savremenim sukobima između nejednakih sila, u lokalnim krizama i gradskim borbama, važnost borbenih vozila pešadije je danas veća nego ikada ranije. Ovakva vozila pružaju kompromisno rešenje što se tiče pokretljivosti, zaštite i naoružanja. Efikasna su u borbama visokog i niskog intenziteta i u održavanju mira. Većina borbenih vozila pešadije su amfibijska i prenosiva avionom. Najčešće su na gusenicama, ali mogu biti i na točkovima.

Oba tipa borbenih vozila, i na gusenicama i na točkovima, imaju svojih prednosti i nedostataka. Tipovi na točkovima su znatno mobilniji i mogu putovati stotinama kilometara bez potrebe da se transporturu vozom ili kamionima, kao što uobičajeno za tipove na gusenicama. Pored toga, troše i znatno manje goriva. Gusenice zahtevaju redovno održavanje, zamenu pojedinih oštećenih segmenata, nakon izvesnog vremena i potpunu zamenu, a veoma je bitno nepomenuti i da oštećuju puteve brže od točkova. Savremeni sistemi centralne regulacije pritiska vazduha omogućavaju borbenim vozilima na točkovima kretanje čak i sa probušenim gumama a time i samostalno izvlačenje, dok je tipovima sa gusenicama u slučaju kidanja gusenice neophodno drugo vozilo za izvlačenje. Sa druge strane gusenice predstavljaju znatnu prednost u borbenim dejstvima, jer ni sistemi održavanja pritiska u gumama u pojedinim situacijama nisu efikasni. Gusenice ne mogu se probušiti kao guma, a pružaju i znatno veću pokretljivost po neravnom terenu, blatu, snegu i rastresitim podlogama od vozila na točkovima, jer raspoređuju težinu vozila na znatno veću površinu.

Primeri

• BMP-1 je sovjetsko amfibijsko guseničarsko borbeno vozilo pešadije, konstruisano 1960, a predstavljeno 1967. godine. U istorijskom smislu BMP-1 predstavlja važnu prekretnicu u prelasku sa koncepta oklopnog transportera na koncept borbenog vozila pešadije i može se smatrati rodonačelnikom ove vrste oklopnih vozila.
• AMX-10P je francusko borbeno vozilo pešadije. Razvoj ovog modela je započeo nakon 1965, a prvi prototipovi su završeni 1968. Vozilo je amfibijsko sa hidromlaznim motorima za kretanje u vodi, a poseduje i ABHO zaštitu.
• BVP M-80 je amfibijsko borbeno vozilo pešadije, razvijeno i proizvedeno u bivšoj Jugoslaviji. Iako se često smatra za verziju BMP-1, projektovano je i razvijeno potpuno nezavisno i predstavlja nastavak razvoja oklopnog transportera M-60P u skladu sa tadašnjim tehničko - taktičkim zahtevima. Razvoj ovog modela je započet 1969, a serijska proizvodnja 1979. Danas se nalazi u naoružanju vojski Srbije, Hrvatske, Slovenije i drugih bivših jugoslovenskih republika.
• Bioniks je borbeno vozilo pešadije razvijeno za potrebe singapurske vojske ili ASCOD koji je nastao zajedničkom saradnjom nekoliko španskih i austrijskih preduzeća.
• Strajker je savremeno borbeno vozilo Armije SAD sa osam točkova, razvijeno na osnovu kanadskog LAV III. Ima pogon na četiri točka (8x4) koji se može redukovati na pogon na svim točkovima (8x8).
• Lazar BVT je savremeno višenamensko borbeno vozilo Vojske Srbije sa osam točkova, koje je 2008. razvilo preduzeće Jugoimport-SDPR. Odlikuju ga visoka mobilnost, modularnost, dobra oklopna zaštita, kao i integrisana zaštita od mina.